Problematično

Prema „Kodeksu neseksističke upotrebe jezika“ (2004.) koji je izradila prof. dr Svenka Savić, a na temeljima Univerzalne deklaracije UN o ljudskim pravima, društvo, odnosno na prvom mestu mediji, treba da neguju toleranciju i prihvate one termine za istopolno orijentisane grupe koje su usvojila i kao korektne proglasila njihova udruženja kod nas i u svetu. Jer, nam je svima cilj da sarađujemo, da se dobro osećamo i da nikoga ne vređamo samo zato što je drugačiji od nas, što se razlikuje od većine ljudi na koje smo navikli.

Tako, udruženja za upotrebu u medijima preporučuju sledeće termine umesto unapred negativno markiranih: „gej“ / „lezbejka“ – umesto „homoseksualni“, „homoseksualno orijentisane osobe“. U obrazloženju se navodi da su zbog kliničke istorije termina „homoseksualnost“ rodno nesenzibilisani krugovi društva usvojili taj termnin kako bi ukazali na to da su gejevi i lezbejke bolesni i poremećeni. Takođe, se među problematične i markrane pojmove navode „specijalna prava“. Umesto toga, udruženja medijima preporučuju upotrebu termina „jednaka prava“, odnosno „ravnopravni tretman“. Od velikog broja primera govora mržnje u medijima, koja svakako treba izbegavati, izdvaja se još nekoliko eksplicitnih primera tipa: „peder“, „lezbača“, „partnerka koja je muško“ / „partner koji je žensko u vezi“ i slično. Kriterijum za korišćenje politički nekorektnih etiketa za obraćanje isti je kao i za korišćenje diskriminatorskog jezika i u vezi sa drugim marginalnim grupama tipa: „Cigan“ za „Roma“, „mentalno poremećen“ za „invalida“, „sekta“ za „malu versku zajednicu“. Međutim, postoje situacije koje ipak dopuštaju upotrebu diskriminišućih termina i to u onim slučajevima kada se neko citira i kada se žele eksplicirati predrasude osobe koja se citira prema marginalnim grupama.

Za istopolno orijentisane grupe takođe je uvredljivo dovođenje njihove sekusualne opredeljenosti u vezu sa pedofilijom, zlostavljanem dece, incesta. Sve ovo može da potiče od porekla reči „peder“ koja je u srpski jezik došla preko francuskog i grčkog originala – „paiderastes“, što je predstavljalo odraslog muškarca koji stupa u intimne odnose sa dečakom starosne dobi od 13 do 15 godina. S obzirom na to da je markirana od samog početka, ne treba je koristiti ukoliko želimo da izveštavamo, poštujući kodeks politički korektnog govora.

Dilema

Malo je poznato da se među novinarima često javlja dilema da li uopšte pisati o životu istopolno orijentisanih osoba, njihovim problemima. Kako posmatrati te probleme - kao medicinski ili društveni fenomen? Tako se neki često pridržavaju maksime „No news is good news“, verovatno ne želeći da ih neko u društvu slučajno obeleži kao „borce za prava pedera“ ili njihove pristalice. Ovoj tematici svaki dobar novinar trebalo bi da pristupi krajnje profesionalno. Da se ovom tematikom bavi na isti način kao što piše o bilo kojoj društvenoj temi – što je moguće objektivnije, bez predrasuda ili neke bojazni. Tek ako se tako shvati ovaj društveni fenomen, predrasude će brže nestati.

Postoji još jedna dilema - da li i kako izveštavati sa „gej parada“ u našoj zemlji ili svetu. Dobro je znati, pa se ponekad i unapred pripremiti, za različite teme i pristupe tom događaju. Treba znati da se „Gej parada“ (Gay pride) obeležava tokom juna kao sećanje na pobunu gejeva, lezbejki, biseksualaca i transseksualaca protiv policijske torture na njihov kafić 27. juna 1969. u Njojorku. Kontroverzne gej parade na ovdašnjim prostorima i u svetu za neke su samo prikazivanje raznovrsnosti i šarolikosti gej i lezbejskih zajednica, dok drugi smatraju da je to bestijalno okupljanje neradnika i bolesnika. Za objektivno novinarsvo, odnosno, ako su vam potrebna suprotna mišljenja, neophodno je da kontaktirate ili u goste pozovete osobe ili predstavnike organizacija, institucija koje dolaze sa različitim stavovima i ubeđenjima i kojima je, takođe, bitna problematika istopolne orijentacije.

Važno je

U knjizi prof. dr Snježane Milivojević „Media Monitoring Manual“ (2002.) autorka nastoji da objasni zašto je različitost važna. Jedna od prvih činjenica koja otkriva i ulogu medija u celoj priči je da štampa, radio, televizija i poslednjih godina Internet konstruišu, a ne samo da odražavaju stvarnost i da se priroda stvarnosti u mnogim detaljima upravo otkriva kroz poruke koje plasiraju novinari preko medija. Važno je znati, navodi profesorka Milivojević, da izborom tema i načinom pripovedanja mediji šalju indirektne poruke o onome što je društveno dozvoljeno da se opaža, prihvata i kritikuje.

U Novom Sadu, tako na primer, od uticajnijih medija jedino novine Dnevnik i Radio 021 poštuju „Kodeks neseksističke upotrebe jezika“, manje ili više dosledno svoje priloge, vesti i izveštaje prave u skladu sa politički korektnim jezikom/govorom.

S obzirom na to da u našoj zemlji ne postoji dogovor ili neki propis o nediskriminatorskoj upotrebi jezika, važno je da postanemo samosvesni. Kako to često podvlači profesorka Savić, jezik se neprastano menja, a pomenuti Kodeks predstavlja doprinos i zov u opštoj akciji za izradu jednog velikog kodeksa za upotrebu politički korektnog govora u srpskom jeziku.

Medija Centar
[objavljeno: 11.01.2008.]