23.11.2007.

Умро кореограф Морис Бежар

Једна од легенди балета 20. века, француски играч и кореограф Морис Бежар, умро је јуче у Лозани. Не дочекавши тако своју последњу балетску представу „Пут око света за 80 минута”, чија је светска премијера заказана за 20. децембар у овом швајцарском граду, где је Бежарова трупа, његова школа Рудра и дом. Славни уметник, рођен у Марсеју, последњих година често је поболевао и ову своју последњу битку изгубио је – у 81. години живота.

Са много корака, и својих и туђих, Морис Бежар исписивао је своју изузетну уметничку биографију. У њој је много представа и добрих играча са којима је радио, неколико трупа које је водио, а посебно се памти његов Балет 20. века, са седиштем у Бриселу. Виђен је и у нашој бившој земљи, додуше у Загребу и на Дубровачким летњим играма. У Београду смо Бежара очекивали прошле јесени, али лоше здравље опет је пресудило: дошла је само његова трупа из Лозане и представа „Балет за живот”. На сцени у „Сава центру”, била је то „представа за два фестивала”, мост преко кога се из 40. Битефа прелазило у 38. Бемус. Што се поменутог Битефа тиче, жири „Политике” је своју традиционалну награду на лањском фестивалу доделио управо Морису Бежару.

Његови и уметнички путеви неких наших значајних људи из света игре често су се укрштали. У својој раној кореографској фази Бежар је сарађивао са Милорадом Мишковићем, играчем који је тада већ освојио Париз. Бежар му је поверио улогу Прометеја, а такође је играо и у његовом „Високом напону”. Један од својих најславнијих балета, а реч је о „Болеру”, који је радио на музику имењака Равела, поставио је за нашу Душку Сифниос. Представа је са великим успехом извођена и на сцени Народног позоришта: Душка окружена „јатом” београдских играча... Касније су се у том лику представљале и славне Карла Фрачи, Сузан Фарел, Маја Плисецка... Такође и наша Љубинка Добријевић, иначе са супругом Петром низ година Бежаров играч и асистент. Било је и наше талентоване „деце” у његовим школама.

Син филозофа, Морис Бежар као да је настојао да то и сам буде, али у свету игре. Ваља записати једну његову исповест: „Ја егзистирам кроз своје балете и преко својих балета. У њима је садржано све што волим, све моје успомене, љубави, пријатељи, другови...”. Када бисмо изређали све наслове требало би нам редова колико и за читав овај текст. Навешћемо зато само неке, који су Бежара учинили једним од највећих у историји игре: „Посвећење пролећа”, „Симфонија за усамљеног човека”, Бетовенова „Девета симфонија”, „Варијације за једна врата и један уздах”, „Ромео и Јулија”, „Бакти”, „Нижински, божији кловн”, „Наш Фауст”...

М. Шеховић