Najpametniji čovek na svetu je gej: Daniel Tammet

 

Dvadesetosmogodišnji idiot savant iz Velike Britanije, podučava naučnike širom sveta o složenosti našeg mozga. Ali ovaj gej muškarac ima štošta da nas nauči i o ljubavi.

Piše: Fred Bernstein  (19. 6. 2007. god. )

 

Tokom četiri meseca, knjiga Daniela Tammeta Born on a Blue Day na listi best selera New York Times-a, kvalifikovana je upravo ovako: „memoari idiot savanta koji je u stanju da izvede izuzetne matematičke proračune“. To je ispravan opis, ali ispušta veliki deo onoga što Tammet-a čini toliko zanimljivim, uključujući i činjenicu da je gej.

Tammet nam je, po prvi put, razbuktao maštu, 2005. godine, svojim pojavljivanjem u britanskoj dokumentarnoj emisiji Brainman, a još više je podstakao svojim nedavnim pojavljivanjem u emisiji 60 Minutes. Oba pojavljivanja beleže njegov talenat za brojeve i jezike. Jednom prilikom je napamet izrecitovao više od 22.000 decimalnih mesta iracionalnog broja pi, za šta mu je bilo potrebno pet sati, i time postavio evropski rekord i sakupio hiljade dolara u dobrotvorne svrhe. Naučio je islandski, jedan od najtežih jezika na svetu, za samo nedelju dana. Iako mu je nadimak u školi bio „Kišni čovek“ (Rain Man), Tammet je mentalno agilniji od lika kojeg je glumio Dustin Hoffman. (Mada je podjednako filmičan – Warner Bros. Pictures je otkupio prava na adaptaciju knjige Born on a Blue Day u filmski scenario.) Pored toga, Tammet, kojem je u 25. godini života dijagnostifikovan Aspergerov sindrom (oblik autizma), ima izuzetnu sposobnost da objasni kako njegov mozak funkcioniše.

Tammet, koji sada ima 28 godina, odrastao je u siromašnoj porodici u Londonu. Njegovi roditelji su uspevali da se izbore sa njegovim autizmom i epilepsijom, od koje je patio u detinjstvu, dok su podizali još osmoro mlađe dece. Tammet je postao svestan svoje homoseksualnosti kada je imao jedanaest godina. Podneo je čini neuzvraćene ljubavi u 16. godini (tešio se slušanjem svoje omiljene pevačice Karen Carpenter). Kada je imao dvadeset godina, upoznao je programera Neila Mitchella. Šest meseci kasnije, zajedno su se uselili u kuću na sat udaljenosti od Londona. Tammet ne veruje da postoji neurološka povezanost između njegove homoseksualnosti i njegovih neverovatnih mentalnih sposobnosti. Međutim, postoji veza u njegovom životu: i jedno i drugo mu je pomoglo da shvati i ceni široki raspon ljudskih iskustava. Ono što ga je nekad činilo „nakazom“ na dečijem igralištu, sada mu, kako kaže, pomaže da sklopi prijateljstva širom sveta.

Tvoja knjiga je best seler. Gostovao si u 60 Minutes. Kakve su bile reakcije?

Dobijam pisma i e-mail-ove, ponekad i stotine na dan, od ljudi koji se iz najrazličitijih razloga osećaju kao da su na društvenoj margini. Možda me vide kao nekoga za koga se mogu vezati. Moj Aspergerov sindrom znači da sam celog života imao problem da se uspešno vezujem za ljude i da se učinim emotivno dostupnim. Ono što je nekad bilo prepreka, sada je most.

Naučnici proučavaju tvoj mozak. Šta pokušavaju da saznaju?

Moj mozak je, izgleda, ono što bih ja opisao kao hiperasocijativan (hyperassociative). On povezuje informacije veoma brzo, kao i veze i odnose između mnogo različitih stvari. Može zvučati prozaično, ali naučnici nemaju predstavu o tome kako ljudi sabiraju 9 i 7 i dobiju 16, a kamoli kako množe, i moj slučaj im može pomoći da to rasvetle. Neki naučnici veruju da bi se u svakom od nas mogao pronaći po jedan mali Kišni čovek, kada bi samo našli načina da ga oslobode.

U 60 Minutes, Morley Safer je bio toliko oduševljen tvojim matematičkim sposobnostima, da čak uopšte nije govorio o tome da si gej. Da li je to uobičajeno?

Pitam se da li sam govorio o toliko drugih stvari, da mi je to zamalo promaklo. To je nešto što se pominje u mnogim člancima, ali često samo u prolazu. Tretira se kao samo jedan deo moje priče, kako bi i trebalo.

Čini se da ti je bilo izuzetno lako po pitanju tvoje seksualnosti.

Nikada, baš nikada, tokom svog odrastanja nisam osetio da su osećanja koja gajim neobična ili da su nešto što bi uticalo na moju samosvest. To je možda jedan od blagoslova mog autizma.

Što znači da ti ne znaš šta društvo od tebe očekuje?

Da. Ja prilazim stvarima veoma intelektualno. Prema tome, shvatio sam da će većinu ljudi privući suprotan pol, ali i da će neki biti drugačiji.

Kada si po prvi put shvatio da si ti drugačiji?

Shvatio sam da me privlače dečaci, kada sam imao otprilike jedanaest godina, i veoma jasno se sećam tog procesa iznenadnog pojavljivanja želje da budem bliži dečacima. S obzirom da sam u to vreme imao mnogo čvršći autistični način razmišljanja nego danas, shvatio sam bliskost kao nešto fizičko, opipljivo, pre nego emocionalno. Bukvalno bih stao blizu drugih dečaka, da bih imao osećaj bliskosti sa njima, a to je, naravno, izazivalo nelagodu kod njih.

A da li si se ti uopšte osećao neprijatno u takvim situacijama?

Ja znam da nikada nisam imao nikakvu samosvest o tome [da sam gej]. Smatrao sam da je to spontano i da je samo još jedan deo odrastanja. To je u potpunosti bilo moralno neutralno.

Tvoji roditelji su rekli sve same prave stvari, kada si im se autovao. Da li je moguće da im je, zbog tvog autizma, jedino bilo bitno da si srećan?

Nisam o tome ranije tako razmišljao, ali to je pravična opaska. Moji roditelji su, veoma rano, bili svesni da sam drugačiji i želeli su da podrže moju različitost.

Jesu li bili zabrinuti kada si im se autovao?

Mislim da su želeli da znaju šta pod tim podrazumevam. Da li je to značilo da ću živeti u celibatu? Ili da li sam ja sposoban za vezu sa drugim muškarcem? Ljudi sa autizmom mogu biti ranjivi kada je udvaranje u pitanju. Mogu pogrešno protumačiti signale. Tako da su moji roditelji bili zabrinuti za mene. I pitali su se: „Da li nas to čini staromodnim?“

Staromodnim?

Kada roditelji koji nisu gej čuju da im je sin ili ćerka gej, pitaju se: „Da li smo u stanju da damo savet, da objasnimo kako stvari stoje?“ Naravno, postoje razna opšta pravila koja su mi mogli dati, a koja se mogu ekstrapolirati iz bilo koje veze.

Nisu bili zabrinuti za to da li im podariti unuke?

Sa devetoro dece u porodici, porodično stablo Tammetovih je bezbedno.

Imaš Apergerov sindrom, ali ni malo mi ne izgledaš čudno.

Kada sam imao 8 ili 9 godina, započeo sam proces koji za većinu ljudi počinje odmah – posmatranje, učenje kako pročitati nečiji govor tela, kada se nasmejati na šalu, kako gledati u oči. Ljudi mi danas govore da sam dobar u konverzaciji, a to je zato što sam veoma naporno vežbao. To je bio svestan, usredsređen, nameran poduhvat da učinim sebe društvenom osobom. Odlično je znati da možeš sebe naučiti takvim stvarima.

Kako si počeo da izlaziš na ljubavne sastanke?

Kada sam se vratio iz Litvanije [gde sam predavao], imao sam 20 godina i po prvi put se u našoj kući našao kompjuter.

Koji si delio sa osmoro braće i sestara?

Da. Činjenica da sam morao da ga delim, kao i sve ostalo u kući, bila je pozitivna za mene, jer vam kompjuter može zaposesti život.

Neki autistični ljudi tvrde da ih je internet oslobodio.

Istina je. Ima nečeg uzbudljivog i ohrabrujućeg u komuniciranju preko interneta. Pogledi se ne susreću i niste zbunjeni složenošću govora tela, zato što je sve napisano.

Ali ti si u svet internet poznanstava ušao i izašao iz njega prilično brzo.

Jedan od prvih sa kojima sam počeo da razmenjujem mejlove bio je Neil. Veoma brzo smo odlučili da razmenimo fotografije. Neil je bio prelep: visok, guste tamne kose i jasnih plavih očiju. Uznapredovali smo do telefonskih razgovora, a onda odlučili da se sretnemo.

Kakav je bio vaš prvi sastanak?

Ja ne umem da vozim, pa je Neil došao po mene. U kolima je bio veoma ćutljiv, pa sam pomislio da mu se ne sviđam. Ali, onda, je isprižio ruku iza sedišta i izvukao buket cveća. Nekoliko sati kasnije, u njegovoj kući, prvi put smo se poljubili. Zaključili smo tamo, tada, da nam je suđeno da budemo zajedno. Zvuči neverovatno, ali doneti odluku, da živimo zajedno bilo je, u stvari, brzo i lako za obojicu. Dovoljno sam srećan da mogu da kažem da je to moja prva i poslednja veza, koja traje, evo, već sedmu godinu.

Zvučiš kao staromodni romantičar.

Kada nekog voliš, sve je moguće, uključujući i vezu koja odoleva testu vremena. Ljubav je poklanjanje sebe, a to se može učiniti samo jednom ili daješ samo delove sebe.

Kako objašnjavaš to da si imao toliko sreće da nađeš pravu ljubav tako brzo?

Godinama sam se pripremao za trenutak kada će neko ući u moj život. Mnoge stvari su takve. Tri četvrtine mog života kao odrasle osobe, proveo sam sa Neilom. Uzrok tome nije sreća, već mnogo napornog rada.

Napornog rada?

Ljudi nalaze da je lako zaljubiti se, ali i da je mnogo teže to, zaista, izživeti. Misle: „ Teško je, znači nije dobro.“ Nastaviće u drugu vezu i opet će imati lagani deo, nesvesni deo, a onda će opet otići dalje.

Da li je tvoja majka brinula oko tvog odlaska i života sa Neilom?

Očigledno, jer u početku nije poznavala Neila. Da sam bio strejt i da sam upoznao neku devojku, naravno, da bi postojale bojazni u vezi sa tim ko je ta devojka. Zbog mog autizma postojala je dodatna bojazan u vezi sa uspešnošću te veze i, ukoliko se pokaže kao neuspešna, hoće li uticati na moju sposobnost da sklapam veze u budućnosti.

Da li ti je zaista tako lako kako zvuči?

U stanju sam da upravljam sobom prilično dobro. Postigao sam dosta toga, pre nego što sam upoznao Neila. Ali, veze zahtevaju junaštvo od oboje.

Šta podrazumevaš pod junaštvom?

U potpunosti se otvaraš drugoj osobi i ne možeš znati ništa o tome ko je to ljudsko biće, sem činjenice da je izabralo da ti se razotkrije. Stupanje u vezu je u velikoj meri čin vere.

Ali, mora biti da je malo teže za osobu koja se suočava sa izazovima poput tvojih.

Očigledno je, da će, kada se osoba nalazi u autističnom spektru, postojati elementi koji će uticati na vezu.

Poput?

Ponekad mi je potrebno da Neil pokaže puno strpljenja i ponovi stvari poprilično puno puta da bi bio siguran da su doprle do mene. Naravno, rutina mi je veoma važna. Mora da mi kaže šta je sve planirao da radi tokom dana i on se trudi da me što bolje obavesti. Kada spremam hranu ili kuvam čaj, potrudiće se da se priključi. Povremeno se posvađamo, ali nikad naširoko i nadugačko. Nije bilo nepremostivih prepreka. Nijedan deo mene nije učinio nemogućim život sa mnom, niti ljubav prema meni.

Kako miriš činjenice da si gej i da si hrišćanin?

Ima mnogo gej hrišćana. Neki biraju celibat. To bi bio veoma nepovoljan izbor za mene. Moje lično viđenje je da je Biblija bogonadahnuta. Nisam modernista (2), pa ne mislim da se mogu seckati i menjati reči. Pa, ipak, Biblija je poput ogledala. Završite čitajući je kao odraz onoga kakvi ste vi, a ne onoga kako jeste. Ako ste primitivna, ograničena osoba, naćićete primitivizam u Bibliji.

Jesi li pročitao celu Bibliju?

Da budem potpuno iskren, nisam pročitao celu Bibliju, kao, uostalom, i većina hrišćana koje znam. Trudim se da nađem vremena da sednem i pročitam je.

Da li imaš društveni život?

Imam nekoliko zaista bliskih prijatelja, ali ne izlazim svakog petka na piće, niti išta slično. Volim da provodim dosta vremena kod kuće. U današnjem svetu, kada su posvuda ogromni bilbordi i advertising uopšte, znaci – kako svesni, tako i nesvesni – konstantno vam se umeću u misli, a to za autistične ljude može biti poražavajuće.

Dakle, radije bi ostao kod kuće?

Neki ljudi misle da je dom ograničavajuć; kada izađete na ulicu ili u veliki bar ili klub, to je ono kako sloboda izgleda. Za mene je obratno. Kada izađete na javno mesto, postoje pravila šta smete da jedete, da pijete, šta da kažete; ograničavaš se onog momenta kada izađeš u javnu sferu. Kod kuće, ta pravila ne postoje. Možeš da obučeš bilo šta ili da ne obučeš ništa. Možeš da pričaš o čemu god hoćeš. Možeš ići gde god poželiš.

Šta ti i Neil radite zajedno?

Šetamo zajedno, detaljno diskutujemo o raznim idejama. Nedavno je održan lokalni dobrotvorni kviz u kojem smo učestvovali. Nismo pobedili. Bili smo 14. od 76 učesnika, što je prilično dobar rezultat. Jedno od pitanja je bilo: „Navedite imena dece Britney Spears!“. Mogao sam da nabrojim Marsove mesece, ali ne znam ništa o Britney Spears.

Da li ti je teško da daješ intervjue poput ovog?

Po prirodi sam rezervisan. Svakako više nego što su to Amerikanci, kako čujem.

A Neil?

On je verovatno stidljiviji od mene. Izabrao je da bude nedostupan medijima. Njegov utisak, koji je, po mom mišljenju, sasvim opravdan, je da sam ja taj koji je zaposeo javni prostor. On nije.

Da li dosta razmišljaš o uzrocima homoseksualnosti?

Mislim da nikada nećemo zaista shvatiti šta nekoga čini gejem, a nekoga ne. To je suština ljudskog bića. Ali, sasvim sigurno, je određeno prenatalno. Mislim da je i autizam takav. Nisam ga dobio ni od čega čemu sam bio izložen kao dete.

Da li ćeš ikada imati svoju decu?

Ne očekujem to, ali biću ujak i stric mnogo puta, tako da će, na sreću, biti dece u mom životu.

Zašto nećeš imati dece?

Ja lično mislim da je za dete idealno da ima i oca i majku. Naravno, postoje situacije u kojima se to ne može dogoditi. I ja ne vidim razlog zašto gej ljudi ne bi mogli da usvajaju decu. Ali, gej ljudi ne bi trebalo da misle da moraju imati decu kako bi bili smatrani normalnim delom društva. Društvu se može doprineti na mnoge druge načine, pored prokreacije. Mi smo različiti u nekom fundamentalnom smislu. Stvar koju želim da poručim jeste da ne treba da se plašimo svoje različitosti.

Da li bi voleo da možeš da se venčaš sa Neilom?

Trebalo bi da imamo ista prava na posete u bolnicama, prava na nasleđivanje – sva prava i odgovornosti koja idu uz brak. Ali mi nismo muškarac i žena. Zašto bismo morali biti ukalupljeni u nešto što nije napravljeno za nas? Brak se može zadržati za muškarce i žene, a zasebna, ali jednaka institucija učiniti dostupnom istopolnim parovima. Mi smo različiti, pa hajde, da pored toga što tražimo od drugih da poštuju našu različitost, počnemo i da poštujemo sami sebe!

Postoji li negativna strana tvog dara?

Osećate se obaveznim da učinite nešto s tim. Da ga ne straćite. To nužno oduzima mnogo vremena i energije. Onog vremena koje drugi ljudi troše na opuštene, neobavezne stvari. Ponekad me ljudi pitaju da li sam genije. Ja uvek kažem da nije na meni da kažem. Ne možete prići ludaku i upitati ga: „Da li si ti lud?“.

	Njegov predivni um: unutar mozga idiot savanta krije se paralelni svet Autorka: Rachel Dowd U mislima Daniela Tammeta, srede su plave. Kao i broj 9, koji je, takođe, i visok i priziva osećaj veličine. Više voli množenje od bilo koje druge računske operacije, iako je u stanju da gotovo odmah podeli broj gotovo do stote decimale. Njegov omiljeni broj je 4, zato što je istovremeno i stidljiv i ćutljiv, 89 ga podseća na sneg koji pada, a 5 je glasan kao udar groma. Reč grom je narandžasta, kao što su i sve reči koje počinju slovom t, ali narandžasta je u stvari čista i sjajna kao led. Dovoljno je reći da mozak Daniela Tammeta ne funkcioniše kao vaš. Kao prvo, on je savant, što, po definiciji, znači da poseduje izuzetnu inteligenciju ili talenat združen sa razvojnim poremećajem. Darold Treffert, profesor kliničke psihijatrije na University of Wisconsin – Madison Medical School-u i autor knjige Extraordinary People,  pojašnjava da postoje tri nivoa Savantovog sindroma: fragmentisane veštine (splinter skills) uključuju opsesivnu preokupaciju i memorisanje činjenica i raznoraznih informacija – što brzo i efikasno objašnjava fenomen onog momka kojeg smo svi videli i koji može da nabroji sve ikad napisane pesme Beatlesa, uključujući njihovu dužinu i album na kom se nalaze. Talentovani savant je neko ko je stručan za muziku, slikarstvo ili matematiku što je posebno impozantno, ako se ima u vidu njegov hendikep. Ali izuzetni savant (prodigious savant), a Tammet je jedan od pedeset takvih na celom svetu, poseduje veštine koje su toliko posebne da bi bile zapanjujuće čak i da nisu u kontrastu sa njegovim hendikepom. „Ako zanemarimo hendikep, izuzetnog savanta bismo mogli nazvati genijem. To je veoma neobično stanje unutar drugog takođe neobičnog stanja.“ – rekao je Treffert, koji je bio konsultant na snimanju filma Rain Man. Razvojni poremećaj karakterističan za Tammeta je Aspergerov sindrom, blaga, visoko funkcionalna forma autizma. Statistički podaci o tome koliko autističnih ljudi ima baš Aspergerov sindrom su neprecizni, ali ako se uzme u obzir da više od pola miliona ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu (gde Tammet živi) ima neki od oblika autizma, ovaj poremećaj je jedna od stvari po kojoj on nije toliko jedinstven. Jedan od deset ljudi, sa autističnim poremećajem, pokazuje neku vrstu naglašenog talenta. Oni koji imaju Aspergerov sindrom često imaju normalan ili visok koeficijent inteligencije i imaju odlične sposobnosti u pogledu jezika i učenja. Međutim, slično onima koji pate od drugih tipova autizma, oni koji imaju Aspergerov sindrom imaju poteškoća sa društvenim interakcijama, insistiraju na rutini i pokazuju sklonost ka opsesivnom ponašanju. U Tammetovom slučaju, to znači da on svako jutro meri svoju jutarnju porciju cerealija, dok ne izmeri tačno 45 grama i prebrojava sve delove odeće koje ima na sebi pre izlaska iz kuće. Prijatelji koji svrate bez prethodnog najavljivanja mogu da izazovu ’nuklearnu katastrofu’, kao i odlazak u gužvu u velikom supermarketu. U stvari, ako ove poslednje dve stvari posluže kao kriterijumi, može biti da smo svi pomalo autistični. Što se tiče njegovog izuzetnog talenta, Tammet je u stanju da, dok trepneš, obavlja računske operacije. Napamet je izrecitovao više od 22.000 decimalnih mesta iracionalnog broja pi. Govori deset jezika, od kojih je jedan naučio za nedelju dana. Sve je to fenomenalno, naravno, ali način na koji on to radi je upravo ono što ga čini tako posebnim. Čak i u krugu izuzetnih, on se ističe. Tammet vidi brojeve (a do izvesne mere i reči) kao oblike, boje, teksture, pokrete, pa čak i emocije. To stanje zove se sinestezija (synesthesia). On ima jedinstvenu reakciju na svaki broj do 10.000. Kada množi, on vidi dva različita oblika koji spontano oblikuju treći u sredini koji, onda, on prepoznaje kao novi broj. Množenje bilo kod broja sa 11 prati osećaj da se brojevi tumbaju na dole u njegovoj glavi. „To je kao da radite matematiku, a da ne morate da razmišljate.“ – piše on u svojim memoarima nazvanim Born on a Blue Day. Daniel Bor, iz odeljenja za proučavanje kognitivnih i mozdanih funkcija (Cognition and Brain Sciences Unit) u okviru Medical Research Councila u Cambridge-u, u Engleskoj, zajedno sa svojim kolegom Jackom Billingtonom iz Autism Research Center-a na univerzitetu u Cambridge-u, proučavao je Tammetovu sposobnost da obrađuje nizove brojeva i pamti ih u tačno određenom redosledu. Tammet može da zapamti nizove od 12 cifara, u poređenju sa većinom ljudi koji su uglavnom u stanju da upamte šest. „Danielova sposobnost da pamti brojeve, a verovatno i njegova sposobnost da radi proračune, iako je to mnogo veća misterija, nastale su zahvaljujući kombinaciji dva činioca. Kao prvo, njegov Aspergerov sindrom mu pruža mogućnost da se dublje koncentriše na jednu stvar i tako nadmašuje sve u onoj oblasti koju izabere da o njoj opsesivno misli. I kao drugo, smatramo da vrlo neobična forma Danielove sinestezije uzrokuje da on pretvara sve te brojeve u nešto što je još određenije i uređenije i time ih čini lakšim za pamćenje.“ – kaže Bor. To je prilično lepo i neobično zavidno, kada malo bolje razmislite. Autizam je Tammeta mogao ostaviti izdvojenog i izolovanog, ali njegov jedinstven odnos sa brojevima obezbedio mu je dinamičnu zajednicu sačinjenu od ličnosti i zanimnjivosti koje možda i premašuju iskustva prosečnog čoveka. „Mnogi savanti se povlače u svoje rituale i veštine, kada su uznemireni i povređeni i u tom smislu njihove sposobnosti postaju potpora i uteha. Danielovo doživljaj je bogatiji. To je mesto na kojem on može da ispituje i istražuje, mesto koje boji um. Više je od potpore i utehe – obogaćivanje je.“ – objašnjava Treffert. Dakle, pitanje ostaje: „Da li vaš mozak ima istu, samo uspavanu sposobnost, kakvu ima Tammetov?“ „I da i ne. Otkrivamo da neki skriveni potencijali čuče u svima nama, ali nismo svi neotkriveni umetnici poput Pikasa.“ – zaključuje Treffert.

Prevod: Ivana

Fusnote:

• Prim. prev. - Idiot savant je osoba koja istovremeno pati od autizma i Savantovog sindroma. Osobe koje pate od Savantovog sindroma se mogu opisati kao oni koji su istovremeno mentalno hendikepirani i obdareni pojedinim neverovatnim mentalnim sposobnostima kakve se ne mogu naći kod drugih ljudi. Ove sposobnosti su najčešće vezane za izuetnu memoriju i neretko uključuju aritmetiku, a ponekad slikarstvo i muziku.
• Prim. prev. - Odnosno, pristalica modernih tumačenja u teologiji.