Vladar, ljubavnik i ružičasti zec

PIšE: Vesna Knežević Ćosić

Da problemi u državi mogu da počnu jednom izjavom ljubavi, zaplet je drame »Edward II« Christophera Marlowea (1564-1593), u reziji Diega de Breaa.

Radnja se dešava u četrnaestom veku i prikazuje šta biva kad vladar ima dečka i ne skriva svoju homoerotičnu strast. Nesnosno licemerni plemići se zgražavaju nad monarhovim seksualnim sklonostima, ali ih još više izludjuje prosto poreklo kraljevog izabranika. Ni kralj nije cvećka. Nekritički dodeljuje ljubavniku državne privilegije, za neprijatelje na granici ne mari, prazne blagajne i siromaštvo ga ne uzbudjuju. Rečju, »smrdele su reke, smrdeli su trgovi, smrdele su crkve, smrdelo je pod mostovima i u dvorovima. Seljak je smrdeo kao i sveštenik, šegrt kao i majstorova žena, smrdelo je kompletno plemstvo, čak je i kralj smrdeo, smrdeo je kao grabljivica,  a kraljica kao stara koza, kako leti tako i zimi«, sto bi rek'o Patrik Ziskind u »Parfemu«. 

»Edward II« se smatra najznačajnijom klasičnom dramom u kojoj je glavni junak homoseksualac, a njen autor, Christopher Marlowe, Šekspirov savremenik i večiti drugi, dobiva kultni status klasika u gej kulturi. Rodjen kao sin kenterberijskog obućara, školovao se na Corpus Christi College u Kembridžu i homoseksualnim temama, te erotskim i senzualnim nabojem u poeziji i komadima, debelo iritirao elizabetansko okruženje svoga doba. Prizori boga Jupitera koji miluje svog ljubavnika Ganimeda, Neptunova uzavrela strast prema golom Leandru, Edwardova izjava ljubavi muškarcu, tumačene su kao greh i platforma za stvaranje haosa i nereda u drustvu. Radikalni religiozni reformista Henry Barrow (pogubljen 1593. godine) tvrdio je čak da su društvene konvencije muških prijateljstava samo maska za sodomiju. A Philip Stubbes, veliki protivnik pozorišta, istupio je sa identičnom optužbom protiv travestitskih konvencija u teatru.

Danas, skoro pet vekova kasnije, pravo na izbor i pravo na uvažavanje ličnog (erotskog) ukusa, budi nadu da se percepcija pomalo menja i da je kraj homofobije iza ugla i u ovom delu sveta. Jer, u Beogradu se igrao Edward II. U Zagrebu je bio queer festival, namenjen heteronormativnosti detinjstva i queer umetnosti za decu i mlade. Konkurs za queer bajku podrazumevao je priču u kojoj bi princ svoju sreću mogao pronaći s drugim princom. Prosto, queer bajka relaksirana je od stereotipa i podrazumeva toleranciju i pravo na rodne, seksualne i druge identitete. 

Nemačka slikovnica »Kralj i kralj« (L. De Haan i N. Stern), tipičan je primer queer bajke, koja pokazuje da se ljubav i prijateljstvo dogadjaju i ljudima istog pola. Medjutim, iako retko kome smeta što se u bajkama prinčevi pojavljuju i kao žabe, a iste bez pardona cmaču kmezave princeze, ili pak stare babe guraju u peć, slikovnice poput »Dodji da ti pokažem svoje roditelje«, u kojoj dečaka usvaja homoseksualni par, izazivaju bes i negodovanje, s obrazloženjem da je to sve prekomplikovano i zbunjujuće, te da »drugačija« seksualnost može da sludi decu. Zagovornici queer bajki opet, tvrde, da upoznavanje sa istopolnom ljubavlju kroz slikovnice u najranijem detinjstvu, jeste neka vrsta brane da buduće odrasle osobe ne kidaju vezu sa svojim detetom, ako se ispostavi da je ono različito seksualno orijentisano. 

Šta hoću da kažem? Pravo na različitost ne znači da je Edward II, čiju smo sudbinu, vidjenu očima Christophera Marlowea, u režiji Diega de Breaa,  otpratili u pozorištu, bio dobar dečko. Isto tako, njegova gej orijentacija teško da može da bude opravdanje za osionost, nemarnost i vladarske promašaje. Gledano iz današnjeg ugla, biti ili ne biti gej je privatna stvar i pravo svakog pojedinca da bude ono što jeste. Jer, ljudi su pre i posle svega - osobe. Zato favorizovanje gej prava i gej kulture ima smisla jer je u funkciji procesa gradjenja tolerancije. Sve dok gej osobu neko hoće da bije, kazni i eliminiše, ili je pak vidi i tretira kao simpatičnog, ogromnog ruzičastog zeca, diskriminacija živi.

Uzgred, becka umetnicka grupa Gelatin, na obronku planine Coletto Fava, postavila je, ima već i-ha vremena, 60 metara velikog, mekanog, ružičastog zeca od vune, sa željom da se planinari odmaraju na njegovom mekanom, vunenom trbuhu sledećih dvadeset godina.

Vesna Knežević Ćosić
B92 Blog