Uznemiravanja su počela u noći između 13. i 14. aprila kada je u ranim jutarnjim satima dobila preteći poziv sa broja 011/8442-948, a potom sa broja 011/8443-099. Nepoznati muški glas se predstavio kao Marko koji se odselio pre tri godine u Švajcarsku i želi da je ponovo vidi. T. P. mu je rekla da ne poznaje nikakvog Marka i da je više ne uznemirava. Nakon toga je muškarac počeo da joj preti i da je psuje. Rekao joj je: "Šta ti meni majmune, kurvetino jedna! Nemoj sad da dođem da ti polomim noge! Praviš se tu fina riba a rasturaš tuđe brakove!" T. P. je prekinula ovaj razgovor, a nakon nekoliko dana je dobila pozive sa broja 064/517-64-65. Kako je u tom trenutku bila na koncertu Simfonijskog orkestra Nemačke nije odgovorila na 3 uporna poziva i koji su se ponavljali u razmacima od 10-ak minuta. Ubrzo, nakon koncerta, pozvala je taj broj, ali je bio nedostupan, bez izveštaja Telekoma da je ikada postao dostupan.

Nakon nekoliko dana je na spoljnom zidu njene kuće, okrenutom ka ulici "osvanuo" natpis ULTRA BOYS napisan crnim sprejem (Fotografija je priložena). Svake noći taj grafit neko "došarava", precrtava, tako da je sada manje raspoznatljivo šta je pisalo na početku.

Od 23. aprila do 09. maja T. P. je bila van zemlje na studijskom putovanju kroz Nemačku. Telefon joj nije radio, bila je nedostupna u tom periodu tako da nije bilo uslova da bude na taj način uznemiravana.

U toku noći između 13. i 14. maja, tačno mesec dana od prvog poziva, u isto vreme u 03:30h upućena su joj 3 poziva sa nepoznatog broja. U to vreme je spavala i odbila je pozive ili ih prekinula.

Prolazeći pored ambulante u Surčinu T. P. je 15. maja 2007. godine ugledala grafite koji se iz dva bitna razloga vezuju za nju. Prvo, T. P. je članica Gej-strejt alijanse i aktivno učestvuje u borbi za prava marginalizovanih i diskriminisanih osoba. Takođe, na grafitima piše i "lezbejko" što se odnosi na njenu, mnogima "sumnjivu" seksualnost, za koju su mnogi znatiželjnici zainteresovani i o kojoj se raspravlja po Surčinu bez potkrepljujućih "potvrdnih" ili "odričnih" dokaza. Ono što direktno vezuje grafite za T. P. je što je na njima ispisan njen datum rođenja. U dodatku možete naći fotografije grafita.

T. P. je pokušala da prijavi ovaj slučaj novobeogradskoj i zemunskoj policiji i na oba mesta su joj rekli da oni nisu nadležni za njenu zaštitu i pronalaženje počinilaca. Takođe, danas je T. P. otišla u policijsku stanicu u Surčinu gde su joj rekli da je njima slučaj poznat već dve nedelje, ali da oni ne mogu ništa trenutno da preduzmu pošto komandir stanice nije tu.

T. P. živi u konstantnom strahu da će joj nepoznati napadači učiniti nešto nažao. U prilog tome ide i navedena godina njene smrti na grafitima.

Gej-strejt alijansa smatra ovo direktnim napadom na privatnost i bezbednost T. P. i zahteva od Ministarstva unutrašnjih poslova da je zaštiti i da hitno uhvati počinioce ovog krivičnog dela. Takođe, smatramo da je neophodno da se ispita odgovornost policajaca koji u dosadašnjem procesu su izbegli da rade svoj posao. Slučaj T. P. je jedan od mnogih slučajeva koji pokazuju da je policija u Srbiji nezainteresovana da štiti građane kada su ugroženi zbog svoje seksualnosti ili zato što štite i podržavaju gejeve i lezbejke.

Za Gej-strejt alijansu
Boris Milićević, predsednik
bobomeal@gmail.com