НИН, бр. 2913, 26. 10. 2006.

Устав и права хомосексуалаца

ПРОБЛЕМ ЧЛАНА 62

Пише: Никола Врзић

Предлог устава Србије имплицитно забрањује мушко-мушке и женско-женске бракове. Да ли је то добар аргумент за бојкот референдума. И зашто га нико није изговорио у бучкој бојкоташкој кампањи.

              Oво је прича у којој је свако крив. Oд уставописаца, који тврде да је устав европски, а унели су одредбу која свакако није у складу са европских тенденцијама. Преко незадовољника који - док није постало прекасно - по сопственом признању нису учинили ништа да се изборе за своја права. Коначно, до либералних грађанских партија које позивају на 6ојкот референдума, и саме се при том заклињући у Европу и њене светле вредности, а неће да критикују уставну одредбу која би свакако могла да се искритикује као неевропска.

              Дакле, Устав Србије,  члан 62, став 2: „Брак се закључује на основу сло6одно датог пристанка мушкарца и жене пред државним органом.” Кључне речи су мушкарац и жена. Оваквим дефинисањем 6рака, као заједнице мушкарца и жене, практично се унапред елиминише могуhност легализације истополних, лезбијских и геј бракова.

                  Чак је и још важећи Устав, из 1990. године, самом својом неодређеношћу (можда и намерном) либералнији од сада предложеног решења; о 6раку се, у члану 29, каже само да се „брак и односи у браку и породици уређују законом”, без улажења у то ко чини један брак. Из тога, наравно, следи и да није изричито - као сада - унапред одбачено легализовање истополних 6ракова.

              Позивајуhи се управо на ову одред6у Милошевићевог устава, Душан Маљковиh, координатор организације Гејтен, у разговору за НИН доказује да је садашња вnаст Војислава Коштунице „конзервативнија и ретрограднија” од власти Слободана Милошевиhа. На сличан ентузијазам у описивању ситуације проистекле из предложених решења наилазимо и у разговору са Драганом Вучковиh, представницом Лабриса.

              Гејтен је, иначе, организација за промоцију права сексуалних мањина, тј. ЛГБТ популације (лезбијке, геј, бисексуалци и транссексуалци). Лабрис је организација за лезбијска људска права. Саговорник НИН-а из Гејтена проналази још једну замерку члану 62 Предлога устава, коју наводимо због оригиналности: „3ашто се 6рачна заједница ограничава само на две особе у заједници? Или, шта је са несексуалним заједницама, као што је заједница две сестре, на пример?”

              Драгана Вучковиh из Лабриса, пак, наводи да је чланом 62 прекршен члан 20 овог устава, који каже да се „достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати”. Достигнутим правом које је прекршено Драгана Вучковиh сматра одредбу из Повеље  o људским и мањинским правима и грађанским слободама из 2003. године, у којој се говори о равноправности супружника, без навођења њиховог пола.

              36ог спорног члана 62 (поред других замерки које с  овом темом немају везе), Лабрис и још неколико организација позвале су ЛГБТ особе на бојкот референдума. Ламбда из Ниша, опет, позвала је да се изађе на референдум, и да се заокружи „не”. А Душан Маљковић, чији Гејтен није потписао Лабрисово саопштење, пита зашто је позив на бојкот упућен само ЛГБТ особама, „а не читавом грађанству” које би требало да се солидарише са закинутим сексуалним мањинама.

              Но, на страну неслагања међу различитим геј/лезбијским организацијама; циљ је, ипак, исти. Треба видети како је и зашто, уопште, усвојено овакво решење. Поготово зато што је европска пракса, и не само европска, сасвим позната.  Истополне бракове дозволиле су Холандија, Белгија и Шпанија. Истополна партнерства - у виду регистрованих партнерстава - омогућиле су и Немачка, Француска, Данска, Шведска, Норвешка, Финска, Швајцарска, Луксембург, Исланд, Португалија, Мађарска, Словенија и Хрватска, Израел, САД и Канада, Нови Зеланд и Аустралија, чак и Јужна Африка. Реч је о пракси заједничкој већини цивилизованог света, ма шта неко мислио о идеји истополних бракова.

              Нажалост, признају представници Лабриса и Гејтена, током састављања Предлога устава они нису ни покушали - поготово када су могли да виде различита решења Тадића и Коштунице, и да претпоставе на коју ћe страну радикали да претегну - да утичу на уставотворце и натерају их да оставе (теоријску) могућност озакоњавања истополних бракова. Макар да после могу да кажу да су покушали, да умире сопствену савест и  ојачају свој позив на бојкот референдума.

              Дакле, на столу смо имали два предлога устава, један потекао из кабинета премијера Војислава Коштунице, други из кабинета председнина Бориса Тадића. У Тадићевом предлогу, у члану 49, став 1, „јемчи се право на закључење брака на основу слободно датог пристанка будућих супружника”. Видимо, неодређена, пожељна одредба. У Коштуничином предлогу, налази се усвојена формулација о заједници мушкарца и  жене. Како је то превагнуло? Лако, послушамо ли Александра Вучића, генералног секретара Српске радикалне странке. Послушајмо и њега: „Никада те људе не би прогонио, али да сад и то ставимо у устав, било 6и  превише. Зар треба да преуређујемо устав да 6и  се  венчавале особе истог пола?! Па, још нисмо Холандија. Брачна заједница и јесте  за особе супротног пола и  ни за шта друго.”

              Али, како објаснити то што ни странке које позивају на бојкот референдума, залажуhи се за прилазак Европи и оспоравајуhи сваком другом право на истоветно залагање ако се не служи њиховим аргументима, не потежу овај аргумент? Реч је, наравно, о ЛДП-у Чедомира Јовановиhа, СДУ-у Жарка Kopaћa, ЛСВ-у Ненада Чанка, ГСС-у Наташе Мићић (ваљда). Огласиле су се, само, неке од невладиних организације, али тек једним саопштењем у коме је поменута, узгред, и брига за геј-особе. Али, политичке партије? „Нико неће у то да се петља”, каже Драгана Вучковић. Душан Маљковић: „Плаше се да ћe и тај мали број гласова да се оспе ако 6и се повезали  хомосексуалцима.” И:  Добро су прочитали устав и знају за наше проблеме, слажу се наши саговорници из  Гејтена и Лабриса. „Омладина СДУ је посебно геј-сензитивна”, додаје Душан Маљковић.  „Појављују се на нашим трибинама.” Па, шта имате од тога? „Немамо ништа. Beћy подршку добијамо од естрадних звезда. Јелени Карлеуши није проблем да изађе и подржи геј-права, а Жарку Kopaћy јесте.” Драгана из Лабриса: „Јесте мало лицемерно да се на овај начин прави хијерархија људских права.”

              При свему томе, ако ћемо и прагматично, процене кажу да је десет одсто популације хомосексуално опредељено. На 6ирачко тело од око шест и по милиона људи, хомосексуалци представљају  завидну снагу од око 650 хиљада гласова. Зашто нико не рачуна на њих? Зашто не покуша да их привуче, макар и залагањем за поштовање њихових права? Из прагматичних разлога, ако већ не принципијелно, како 6и требало. Можда зато што се, како каже Душан Маљковић, „када је реч о политици геј људи не идентификују по својој сексуалности, већ по националном идентитету”.

              Или је, ипак, сва ова прича сувишна? Ако буде мало добре воље. Како смо споменули, фактички истополни бракови у многим су земљама Европе названи регистрованим партнерством, које се у својој суштини не разликује од брака у традиционалном смислу. Овакву могућност нови Устав Србије не спомиње, што је сасвим довољно - јер успостављање регистрованог партнерства не  може да се сматра неуставним. Дакле, потребно је само мало добре (политичке) воље и успешног лобирања лезбијских и геј-организација.