subota-nedelja, 29-30. jul 2006.

Upotreba prezervativa u Srbiji još nije navika

Koji je tvoj izgovor?

Jasmina Čolak

Srbi su u mnogobrojnim istraživanima poznati kao veliki ljubavnici. U prvi mah moglo bi se pretpostaviti da nisu samo "vrhunski", već i seksualno obrazovani, čak toliko da zbog toga vlada strah od bele kuge u našoj zemlji. Međutim, kada se "malo zagrebe" ispod površine nije sve tako kao što izgleda. Niti su edukovani, niti koriste kondom. Pa nije ni čudo što se godišnje od takve "upotrebe" kondoma nekoliko hiljada mladih zarazi nekom od seksualno prenosivih bolesti.

GLUPI IZGOVORI

Mnogi mladići još uvek smatraju da je pitanje upotrebe prezervativa kod današnjih muškaraca test dokazivanja muškosti. Onaj ko stavi kondom pre seksualnog odnosa, prema merilima većine, na sebi umanjuje zadovoljstvo. Oni zbog toga i odbijaju da ga stave, a prisutan je i stid od kupovine prezervativa.

Problem o kojem se malo govori, a mladi se s njim suočavaju, jeste seksualna zaštita. Činjenica je da na hiljade mladih ljudi ne zna, ili zanemaruje ozbiljnost problema koji nastaju usled nesigurnog seksa. Rečenice koje u momentu stavljanja kondoma nadvladavaju svest kod muškaraca su: "samo još ovaj put," "neće mene", "lepše je ovako", "ma kud puklo, da puklo".

U Srbiji još uvek vlada nepostojanje kulture upotrebe prezervativa i slaba obaveštenost, tako da Srbi izgleda još veruju da se sida, sifilis i mnoge druge polne bolesti dešavaju nekom drugom. Podaci o broju obolelih i umrlih od side u svetu pokazuju upravo suprotno. U našoj zemlji registrovan je porast osoba zarazenih HIV virusom, a bolesti koje su nešto "bliže" našem podneblju - sifilis i gonoreja - najzastupljenije su u gradskim sredinama i direktno prouzrokovane nekorišćenjem odgovarajuće zaštite, lošim uslovima života i padom životnog standarda. O nepostojanju kulture upotrebe prezervativa svedoči i broj namernih prekida trudnoće koji je svake godine sve veći. Zabrinjava činjenica da mali procenat žena koristi kontraceptivna sredstva kao najhumaniji oblik planiranja porodice. Ipak, od pre nekoliko godina se i kod nas, kao i svuda u Evropi, kao redovan dekor mogu naći kondomati. Svedoci smo ekspanzije reklama za promociju kondoma na našem tržištu i nije sporno da tu ima i svetski priznatih brendova kao što su "trojan", "seko", "durex", ali ima i onih koji to nisu, odnosno onih koji ne nude nikakvu sigurnost, odnosno zaštitu.

Naime, "durex" kondomi u pakovanjima od po tri komada danas se mogu naći po ceni od 180 dinara, dok je po trafikama, veliki izbor obojenih prezervativa, rebrastih, bodljikavih, s raznim ukusima i mirisima. Maštoviti su i nazivi na kutijama: Kazanova, Romeo, Kama Sutra... Takođe, kondomi se danas mogu naći na buvljaku, po pijacama, kod Kineza. Niko ne razmišlja o tome da su azijski standardi izrade drugačiji od evropskih, a nameće se i problem veličine. Naime, prema jugoslovenskim standardima kondom normalne veličine trebalo bi da bude između 18 i 22 centimetra, dok Kinezi propisuju normalnu veličinu od 16 centimetara. Karlo Boras, predsednik Upravnog odbora Omladine Jazas, ocenjuje da "dolazak" svetskih brendova u ovoj oblasti znači da tržište počinje da deluje i u tom segmentu i da će Srbija uskoro imati uređenu situaciju u prodaji kondoma.

KO IZDAJE ATEST

Međutim, ono što zabrinjava jeste činjenica da ateste niko ne gleda, odnosno da se ne zna ko je nadležan za ateste za kondome u Srbiji. - Nekada je to bio Savezni zavod za standardizaciju koji je pre deset godina samoinicijativno uradio atest za kondome, test obima, veličine i izdržljivosti prezervativa, ali ga država nikada nije uzela kao obaveznog za uvoznike prezervativa. Problem kod prezervativa koji su se uvozili i sada se uvoze u Srbiju je taj što nisu atestirani, odnosno ne postoji zvaničan zahtev da se svi prezervativi koji se uvoze atestiraju, a pri tom oni ne odgovaraju našim standardima. Nešto se pomerilo s mrtve tačke kada je kompanija "Dibek", čiji je suvlasnik bio Milan Beko, nekadašnji ministar za privredu u Saveznoj vladi, dobila generalno zastupništvo "Dureksa" za Jugoslaviju. Tada je na prezervativ prestao da se plaća porez na promet. Međutim, otkada je "Dibek" izgubio zastupništvo do danas kondom nije prepoznat kao pomoćno medicinsko sredstvo pa se na njega plaća pun porez - ističe Boras, dodajući da trenutno ne zna ko je zamenio ulogu Saveznog zavoda za standardizaciju, izrazivši pretpostavku da to može da bude Republički zavod za standardizaciju.

Poslednjih meseci svedoci smo da se crkve oglašavaju u vezi s upotrebom kondoma. Boras kaže da su predstavnici SPC na tribinama koje je Jazas organizovao imali različita mišljenja. - To ukazuje da SPC nema jasno definisan stav o HIV, a kada je u pitanju korišćenje kondoma mislim da su tu svi predstavnici jedinstveni i njihov zajednički stav je da korišćenje kondoma nije potrebno zbog toga što pre bračne zajednice čovek treba da se suzdržava od seksualnog odnosa, a tokom bračne zajednice kondom nije potreban jer bračna zajednica treba da bude bazirana na ljubavi i vodi potomstvu. Ono što smo čuli od predstavnika SPC na našim tribinama je da kondom nije potreban ako se poštuju crkvene dogme ponašanja, a to je uzdržavanje pre braka i bračna vernost - kaže Boras, napominjući da svako ima svoju društvenu ulogu - "mi svoju, Crkva svoju".

SLABA EDUKACIJA U PORODICI

Organizacija Jazas je u Srbiji u proteklih nekoliko godina besplatno podelila nekoliko miliona prezervativa. Dragana Stojanović, p.r. menažer Omladine Jazas, kaže da ova organizacija od 1997. godine sprovodi kampanje u kojima pokušava da mladim ljudima skrene pažnju na to da bez korišćenja kondoma dolaze u vrlo rizičan kontakt i da se tada mogu očekivati razne vrste virusa, među ostalima i HIV, ali i ostale seksualno prenosive infekcije, kao i da se kondomom štite od neželjene trudnoće. Imajući to u vidu, objašnjava ona, Jazas svake godine organizuje kampanje koje traju po mesec dana. - Trudimo se da od 16. novembra do 16. decembra obuhvatimo što više mladih ljudi koji su najugroženija populacija i da ih edukujemo o korišćenju kondoma i posledicama do kojih može doći usled njihovog nekorišćenja. Mladi ljudi su kod nas seksualno aktivni već sa 14 ili 15 godina i ta populacija treba da bude najobrazovanija kako bi mogla da edukuje naredne generacije. Kada s mladim ljudima razgovaramo o kondomima, o zaštiti pričamo s dva aspekta: zaštiti ljudi koji nisu zaraženi i onima koji su HIV pozitivni, jer i oni moraju da se štite. Ne štiteći se pri seksualnim odnosima,čovek koji je HIV pozitivan može da dobije infekciju drugog stepena s kojom će od HIV infekcije do stadijuma side doći mnogo lakše nego da ne koristi kondom. Nažalost, edukacija mladih ne počinje u porodici, jer naši roditelji nisu odrasli s tom temom. Zato služi Omladina Jazas, naši edukatori, kao i mnoštvo drugih organizacija i međunarodnih instituacija koje se time bave - kaže Stojanović.

Ona još navodi da Jazas pokušava da mladim ljudima prenese ideju da je kondom zdrav stil života i da kao što svakog jutra osoba ustaje, pere zube, češlja se, treba da koristi i kondom. Mlada osoba treba da ga stavi u red najosnovnijih stvari koje u toku dana, ili u toku nedelje, meseca, koristi stavljajući na neki način time sami sebi do znanja da brine o sopstvenom zdravlju - mišljenja je Stojanović rok trajanja.

Prema njenim rečima, Jazas je 1998. godine napravio obimno istraživanje na populaciji od hiljadu studenata koje je pokazalo da više od 70 odsto njih nikada nije koristilo kondome, do je 20 odsto čulo za njih, ali nisu spremni da ih koriste, niti su shvatali da će se time zaštititi kako od HIV, tako i od drugih infekcija od kojih kondom štiti. Jedan mali procenat nikada nije čuo da HIV, ili sida postoje i da se treba štititi od toga. Međutim, kako su programi Omladine Jazas rasli, sledeće istraživanje koje je urađeno posle pet godina, 2003, pokazalo je da populacija koja je na prvoj godini fakulteta već intenzivnije počinje da koristi kondome i da se oni tretiraju kao osnovno sredstvo zaštite.

- Uočivanja mislili smo da se u svesti mladih nešto nije puno promenilo od 1998. Naprotiv, promenilo se dosta. Mnogo mladih ljudi je počelo da koristi kondome i bili su svesniji toga da je kondom vrlo bitan za zaštitu od side i ostalih bolesti. Postojala je svest o tome da je kondom potreban, ali u određenim momentima kada dođe do njegove upotrebe mladi ljudi zakažu. To ukazuje da oni vrlo teško menjaju korene ponašanja i da su potrebne godine edukacije, kad to već nije stečeno u porodici. Na kraju prošle godine radili smo obimno istraživanje koje je pokazalo značajan napredak. Naime, više od 50 odsto svih anketiranih mli istražadih ljudi u srednjim školama i na fakultetima reklo je da koristi kondom - kaže naša sagovornica, dodajući da u toku jedne školske godine edukatori Jazas obrazuju više od 36.800 mladih, a najosnovnija stvar koju uče bila je da kada biraju kondome na njima gledaju da li su elektronski testirani i koji im je rok trajanja.