Deklarativno, mnoge se nevladine organizacije i stranke s demokratskim predznakom u svojim programima zalažu za izjednačavanje prava seksualnih manjina, ali je homoseksualnost i dalje tema opterećena velikim predrasudama. Tome su doprinela necelovita zakonska rešenja položaja i statusa homoseksualaca, nedovoljna informisanost i snažan uticaj određenih religija koje rasprave o ovoj temi označavaju kao tabu.
U zakonodavstvo su unete neke odredbe o pravima homoseksualaca, ali je SCG i dalje jedna od 22 zemlje članice Saveta Evrope koja pravno ne priznaje istopolne parove, što je negativno notirano i u izveštaju Evropske komisije iz Brisela od 7. novembra 2005. godine. Društveni stavovi prema homoseksualcima teško i sporo se menjaju, a kreću se od javnog zalaganja za potpunu zabranu, preko straha i mržnje, do tihog odobravanja. Već pet godina zaredom u Srbiji se ne organizuju javne manifestacije povodom međunarodnog Dana ponosa, nakon brutalnog obračuna militantnih grupa i pojedinaca sa učesnicima parade.
Pripadnici seksualnih manjina ne uživaju sva prava koja proističu iz porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju. Homoseksualnost danas u SCG nije izričito kažnjiva, ali homoseksualna populacija je socijalno ugroženija, izložena pojavama nasilja, stigmatizacije, diskriminacije i društvene izolacije.
Stručnjaci kažu da je najbitniji korak društva priznavanje i prihvatanje različitosti. Od porodice, preko političkih partija i društva u celini vlada hipokrizija u poimanju ovog problema. Istraživanja koje sprovode organizacije koje se bave ovom problematikom ukazuju na to da homoseksualne osobe u SCG skrivaju svoju seksualnu opredeljenost zbog straha od mogućih posledica. Njima se često preti otpuštanjem s posla, porodica želi da ih se odrekne, ili im sleduje izbacivanje iz stana zbog njihove seksualne orijentacije.
- Prošle godine Skupština Srbije usvojila je dva zakona koja sankcionišu diskriminaciju na osnovu seksualne opredeljenosti. Takođe, značajan korak je i izjednačavanje potrebne minimalne starosne dobi za stupanje u seksualne odnose, bilo da je reč o heteroseksualnim, ili o homoseksualnim odnosima - kaže Dragana Vučković iz Labrisa - organizacije za lezbijska ljudska prava koja u SCG deluje već 15 godina. Ipak, prema njenom mišljenju, nova zakonska rešenja još uvek ne utiču na smanjenje svakodnevnog nasilja i diskriminaciju koju doživljavaju istopolno orijentisane osobe.
Prema rečima Dragane Vučković, o restriktivnom odnosu prema homoseksualnoj populaciji svedoči i činjenica da su sve političke partije u Srbiji 11. oktobra prošle godine decidirano odbile predlog za legalizaciju homoseksualnih brakova, kao i dozvolu homoseksualnim parovima da usvajaju decu. U izveštaju Saveta Evrope ocenjuje se da naše zakonodavstvo samo sporadično pominje zabranu seksualne diskriminacije kao posebnu obavezu i zaključuje da je stepen zaštite protiv diskriminacije u SCG još uvek daleko od standarda EU.
Seksualna orijentacija se eksplicitno navodi u antidiskriminacionim odredbama četiri zakona - o radu, visokom obrazovanju, radiodifuziji i javnom informisanju. Međutim, i ovde se uočava nesaglasje između normativnog i stvarnog. Pežorativna konotacija i uvredljivo omalovažavanje ljudi različite seksualne orijentacije nisu iščezli.
Učestalo nasilje
Čak dve trećine ispitanika je doživelo nasilje zbog toga što je drugačije seksualne orijentacije, pokazalo je istraživanje "Nasilje nad LGBTTIQ populacijom" koje su sproveli Grupa za lezbijska ljudska prava Labris u saradnji s Centrom za promociju i unapređenje LGBT ljudskih prava i Queer kulture Lambda iz Niša i Novosadskom lezbijskom organizacijom NLO. Samo deset odsto žrtava je nasilje koje je doživelo prijavilo policiji.
Bojan Đurić iz Beogradskog centra za ljudska prava smatra da iako Ustav Srbije izričito zabranjuje seksualnu diskriminaciju, praksa govori da je zakon mrtvo slovo na papiru. - Nove generacije moraju ubrzano da uče da primenjuju nove međunarodne obaveze. Naše društvo i elite, međutim, opterećene su teorijama zavere, a mladi ljudi, nažalost, puni predrasuda o seksualnim manjinama - kaže Đurić. On navodi da je Beogradski centar za ljudska prava u avgustu prošle godine Ustavnom sudu Srbije podneo Predlog za ocenu ustavnosti člana četiri iz Porodičnog zakona, prema kojem se vanbračnim zajednicama smatraju samo trajnije zajednice osoba različitog pola.
- Ne postoje nikakvi moralni razlozi da se osobama istog pola koje se nalaze u vanbračnoj zajednici uskrate pravo na izdržavanje ili zajedničku imovinu, ili pravo na posetu bolesnom partneru u zdravstvenoj ustanovi. Naprotiv, nemoralno je što se osobama istog pola ova prava uskraćuju - ističe Đurić.
Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević kaže da je država dužna da podstiče pluralizam. - Ovdašnji političari i političarke ne samo da se nisu trudili da osude govor mržnje, već su svojim javnim izjavama doprinosili diskriminativnoj i netolerantnoj atmosferi - kaže profesorka Milivojević.
Organizacija Labris je nedavno navela podatak da i srpski ministar zdravlja Tomica Milosavljević ignoriše pitanje homofobije, odnosno prava istopolno orijentisanih osoba. - Ministar Milosavljević nije udostojio Labris bilo kakvog odgovora povodom zahteva da se javno oglasi da istopolna orijentacija nije bolest. Ovaj zahtev je ministru bio poslat pre pet meseci, a nakon izbegavanja Srpskog lekarskog društva da se javno oglasi i potvrdi da homoseksualnost nije bolest. Nedopustivo je da ministar zdravlja ignoriše i odbija da se izjasni u sladu sa stavom i odlukom Svetske zdravstvene organizacije, a čija je i naša zemlja članica - kaže Vučković.
Dok se stanje ne popravi neće se smanjiti ni broj pripadnika seksualnih manjina koji zbog neprihvatanja sredine žele da emigriraju u liberalnije države zapadne Evrope. Prema nedavnim istraživanjima koja je sproveo Labris, organizacija za lezbijska prava, 59 odsto ispitanika oseća potrebu da emigrira iz Srbije. Trend priznavanja homoseksualnih brakova je u porastu i u konzervativnim katoličkim zemljama, dok se u SCG sa zvaničnih mesta decidirano odbija svaki razgovor na tu temu. Ironično, ali to je možda jedino pitanje oko kojeg se sve političke stranke slažu, odnosno složne su u odbijanju i poricanju.