Danas Španija, sutra Srbija

Iako je Skupština Srbije u poslednje tri godine usvojila cetiri zakona u kojima postoje odredbe koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, opšteg antidiskriminacijskog zakona još nema.

Parada ponosa u Beogradu, 2001.

Pored Centra za uporedno pravne studije koji je izradio opšti antidiskriminacijski zakon, Beogradski centar za ljudska prava reagovao je na zakonsku diskriminaciju osoba homoseksualne orijentacije u Porodicnom zakonu podnoseci krajem avgusta Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti clana 1, stav 1 Porodicnog zakona po kome se vanbracnim zajednicama smatraju samo trajnije zajednice osoba razlicitog pola.
Jelena Bjelica

- Španija je katolicka država, pa ljudi opet imaju prava na seks pre braka, žene na abortus, istopolni partneri na brak. Ko kaže da je to nemoguce u državama u kojima je crkva jaka - porucila je Silvija Haen Martinez, koordinatorka španske federacije za LGBT prava, prilikom nedavne posete Beogradu koju je organizovala ad hok koalicija Danas Španija, sutra Srbija koju cini više nevladinih organizacija iz Srbije.

Krivicnim zakonom Republike Srbije do 1994. godine dobrovoljni homoseksualni odnos izmedu muškaraca bio je kriminalizovan. Ipak, ni dekriminalizacija muškog seksualnog odnosa, nije doprinela mirnom održavanju Parade ponosa. Više od pet godina nakon zakonodavne reforme, Parada ponosa koju su 2001. organizovali Labris, Gayten i Centar za promociju prava seksualnih manjina, kao i druge NVO, završena je nasiljem nad ucesnicima. Pripadnici ultradesnicarskih organizacija, predstavnici crkve, sportski navijaci, clanovi pojedinih politickih partija nasrnuli su na ucesnike, dok su cuvari javnog reda i mira stajali i posmatrali nastajucu tucu. Iako je ovaj nasilni dogadaj najviše doprineo vecoj vidljivosti LGBT populacije, istraživanje koje je sproveo Labris - organizacija za promociju lezbejskih prava - pokazuje da je 70 od 170 ispitanika koliko je ucestvovalo u anketi sprovedenoj 2005. godine, doživelo nasilje zbog svog seksualnog izbora.

Ispunjeno predizborno obecanje

Posle Belgije i Holandije, Španija treca clanica EU koja je priznala pravo na brak istopolnih partnera cime je ispunjeno obecanje koje je u predizbornoj kampanji dala Socijalisticka radnicka partija Španije. Prethodna vlada Narodne partije (NP) protivila se svim inicijativama koje su se zalagale za seksualnu jednakopravnost. Ipak, nacionalnu federaciju za LGBT prava, podržale su sve španske partije, sem NP. Prema recima Silvije Haen ovo je veliki korak ne samo za Španiju, vec za celu EU, jer sada španski istopolni parovi nece morati da odlaze i žive u drugim zemljama, a ako to bude onemoguceno, imace pravo da se žale Evropskom sudu za ljudska prava. Nedavno je pravo na brak istopolnih partnera priznato i u Velikoj Britaniji.

S druge strane, Skupština Srbije je u poslednje tri godine usvojila cetiri zakona u kojima postoje odredbe koje zabranjuju diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije. Naime, u novom Zakonu o radu, Zakonu o radiodifuziji, Zakonu o javnom informisanju, kao i o Zakonu o visokom obrazovanju postoje takve odredbe. Medutim, opšteg antidiskriminacijskog zakona nema. Prema recima Saše Gajina, iz Centra za uporedno pravne studije, (CUPS) koji je izradio opšti antidiskriminacijski zakon, šticenje samo dve grupe lica - žena i osoba sa invaliditetom, nije borba protiv diskriminacije, vec diskriminacija sama po sebi.

- Prvi, neophodni, nužan uslov za postojanje takvog zakona jeste da njime mora biti jasno šta je zabranjeno. Drugi uslov je da su njime jasno definisani mehanizmi zaštite i to su uglavnom gradansko pravni mehanizmi, pa tako naš predlog zakona predvida gradansku tužbu u slucaju diskriminacije, kojom je omoguceno licu da sam sebe štiti - objašnjava Gajin, jedan od clanova ad hok koalicije, predlog opšteg zakona protiv diskriminacije koji je sacinio CUPS.

Ovim predlogom zakona jasno se definiše da je polna opredeljenost privatna stvar, da niko ne može biti pozvan da se javno polno opredeli, kao i da svako ima pravo da javno izrazi svoju polnu opredeljenost, te da je diskriminatorsko postupanje zbog pretpostavljene ili javno izražene polne opredeljenosti zabranjeno.

Još jedna nevladina organizacija, Beogradski centar za ljudska prava, takode clanica ad hok koalicije, reagovala je na zakonsku diskriminaciju osoba homoseksualne orijentacije u Porodicnom zakonu i svojom inicijativom pokrenula pitanja od suštinskog znacaja za LGBT osobe. Beogradski centar za ljudska prava podneo je krajem avgusta Ustavnom sudu Srbije predlog za ocenu ustavnosti clana 1, stav 1 Porodicnog zakona, po kome se vanbracnim zajednicama smatraju samo trajnije zajednice osoba razlicitog pola.

"Ovakva definicija vanbracne zajednice stavlja u znacajno nepovoljniji položaj partnere istog pola u slicnim zajednicama, jer oni nemaju pristup mnogim pravima koja se garantuju vanbracnim partnerima, ukljucujuci i prava na izdržavanje, zajednicku imovinu i zaštitu od nasilja u porodici. Time su partneri istog pola postali žrtve diskriminacije na osnovu pola, odnosno seksualne orijentacije", ocenjuje ova organizacija. Centar se u svom obrazloženju poziva na Ustav Republike Srbije, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i niz drugih dokumenata, kao i na odluke Ustavnog suda Madarske i Južne Afrike, a kao konacni argument iznosi se slucaj Karner protiv Austrije, pred Evropskim sudom za ljudska prava, u kome je presudeno da partnerima istog pola mora biti omoguceno uživanje odredenih supružnickih prava.

"Centar smatra da ne postoje nikakvi moralni razlozi da se osobama istog pola koje se nalaze u vanbracnoj zajednici uskrate prava na izdržavanje ili zajednicku imovinu, ili pravo na posetu bolesnom partneru u zdravstvenoj ustanovi", kaže se u propratnom saopštenju Beogradskog centra za ljudska prava o predlogu za ocenu ustavnosti Porodicnog zakona. Ustavni sud se o predlogu CUPS dosada nije oglasio.

Žene u crnom, kao inicijatorke ad hok koalicije nedavno su napravile Deklaraciju o jednakopravnosti seksualnih izbora koju je u meduvremenu podržao veliki broj javnih licnosti, cak i pripadnika politickih partija, uglavnom liberalne ili levicarske orijentacije. Prema recima Silvije Haen jako je bitna podrška politickih partija za promenu zakona, ali je za borbu bitna društvena podrška pre svega.

- Za Vladu smo bili slabi protivnik zato što smo bili razjedinjeni - istakla je Haenova.

Pored CUPS, Beogradskog centra za ljudska prava i Žena u crnom, ad hok koaliciju cine i Labris, Gayten, Incest trauma centar, Autonomni ženski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava... Zato se ipak cini da se u Srbiji polako stvara definisani blok sa jasnom strategijom koji istrajava u borbi protiv homofobije, teži daljoj defašizaciji društva, kao i stvaranju savremene evropske države zasnovane na demokratskim vrednostima.

Danas.co.yu
15. decembar 2005