Izvor: Politika
Dosledna principu: Sladjana
Milošević
VI.6.1 BUTNOVNICA S RAZLOGOM
Ova zemlja samo
u sport ulaže. Pitam se zašto nam je važno da sebe percipiramo
kao naciju, koja je isključivo fizički superiorna i snažna
- čudi se Slađana
Parola ''Legalizujte umetnost'' je i naziv
emisije, čije ćemo premijerno izdanje videti u nedelju na
kanalu Art. Tom prilikom pitamo kompletnu autorku, istaknutu
muzičarku i sinonim za avangardu na ovim prostorima, Slađanu
Milošević, o čemu se radi?
- Nije mi prvi put da pravim emisiju. Posle materijala ''Muzička
industrija Amerike'', koji sam snimila tokom boravka u SAD,
dobila sam šansu i kod nas.
Nije li reč muzička industrija, previše kruta za jednu umetnost?
Bez duše?
- Ma kako zvučalo, sve što donosi profit na zapadu naziva
se industrijom. U Americi muzika je druga po ostvarenoj
zaradi. Čak i ispred filma. Masovna kultura danas je proizvod
više ekonomskih a manje umetničkih tendencija, čemu se ja
protivim, ali činjenica je da je kultura postaje skroz konzumentski
produkt. Ma koliko umetničkog imala u sebi, ona najpre zavisi
od metoda plasiranja na tržište. Kako je moderna tehnologija
ukinula potrebu za direktnim kontaktom umetnika i publike,
mediji su postali mostovi između nas, a kroz njih neophodno
je odnegovati čitavu strukturu posrednika. Diskografske
kuće, marketinške agencije, menadžere, tonsku i video produkciju.
Sve to jeste ogromna industrija.
Mnogi misle da narodu treba puštati ono šta želi. Vi ste,
čini se, za prosvećeni apsolutizam?
- Apsolutno. Asocijacija, koju predvodim ''Ars et Norma''
predlaže osnivanje i nacionalnog saveta za muziku. Ako postoji
filmski centar Srbije, zašto ne bi postojao muzički?
Šta na takav predlog kaže ministar kulture?
- Kojadinović ga očenjuje k'o dobru ideju. Masovna pop kultura,
koja je po definiciji na granici elitne kulture i zabave,
nikad nije bila interesanta državi. Za razliku od drugih,
mi nikad nismo finansarali autore, koji bi uspeli u svetu
u toj oblasti. Dobro je ulagati i u sportiste, ali čini
se da ova zemlja ulaže skoro samo u njih, na uštrb kulture
ili nauke. Mi kao da nemamo taj moždani mišić iznad vrata,
pa sebe percipiramo kao naciju koja je isključivo fizički
superiorna i snažna. Ideal nam je ruralni, po meni retrogradni
model čoveka, koji je prevaziđen i neadekvatan trenutku.
Čime se još bavi asocijacija ''Ars et Norma''?
- Ono što nisam dovršila kao koordinator kulturnih reformi
za vreme ministra Lečića, pokušavam u Ars et Normi. Osnivamo
antipiratsku komisiju, promovišemo eksperimentalne sadržaje
u kulturi i borbu za njenu depolitizaciju.
Koliko Vas su Vas promenile godine, iskustvo?
- Primećuju da sam elegantnija i suzdržanija, ali da i dalje
nisam odmakla ni pedalj od buntoviništva i večne konfrontacije
sa mejnstrimom.
A konfrontacijom sa sobom? Niste li prelatali iz žanra u
žanr? Od šlagera do teškog metala?
- Da sam bila nedosledna, jesam. Oduvek sam volela tvrdi
zvuk, ali sam na pocecima imala i kompromise s blažim popom,
snimala tinejdžerske hitove poput ''Simpatije'', ali i tada
sanjala da zvučim kao Pink Flojd ili Džimi Hendriks, sa
muzikom, koja je kombinacija klasike i roka. Ipak, mada
sam se kompromitovala stilski, nisam kvalitetom jer su i
šlager pesme koje sam tad pravila, u tom fahu bile dobre
i simpatične.
Koliko su takvi kompromisi nužni?
- Pojaviti se krajem sedamdesetih kao ženski autor sa gitarom
i imati i vizuelni izgled kao ja, bilo je opšte neprihvatljivo.
Da se tada nisam prilagodila, niti bih mogla da snimim,
niti prodam ploču, a samim tim ni bavim muzikom što nije
dolazilo u obzir. Muzičar sam po opredeljenju od četvrte
godine i u nju nisam ušla da bih se dobro udala. Za razliku
od kolega nikad nisam otišla u krajnost i prodavala narodnu
muziku pod pseudonimom, a u isto vreme bila član udruženja
kompozitora klasične muzike, kao što znam primere.
Nikad niste koristili pseudonim?
- Ne, ali su ispod mojih radova potpisivana muška imena.
Kad se žena potpiše kao autor pre će je pokrasti što je
tužno. Neki od potpisanih muškaraca imena, postoje samo
na omotima mojih starih ploča, ne i u realnosti ali su kod
drugih stvarali utisak da iza mene stoje muškarci, kojima
niko neće smeti da ukrade ideje, koje su mi inače krali.
Pesme mi tipski i jesu muške.
U kom smislu?
- Za koliko ste žena u svetu čuli da pevaju o buntu i socijalnim
temama? Ne bave se jer im tako neće dati podršku. Moje imaju
socijalnu tematiku. Ponižavanje žena ima hiljadugodišnju
tradiciju i to se teško menja. Poznato je da se u ranom
hrišćanstvu nasleđivalo po ženskoj liniji, da bi muškarci,
videvši da im to ne odgovara silom prepravili zakon?
Da li zbog takvih prepravki i u bibliji piše da je muškarac
superiorniji?
- U prepravljanje biblije sam apsolutno sigurna. Naročito
u delovima o Mariji Magdaleni. Osećam se kao hrišćanka,
ali sam prema nekim stvarima mnogo toleranija i humanija
od onih koji se sad busaju time. Ne verujem da je bog u
jednoj glavi govorio da sve treba voleti, a u drugoj propovedao
kazne za drugačije. Biće da su se prema potrebi umešale
i ljudske ruke bez božanskog priviđenja. Znate li što su
neki kanali odbili da mi emituju spot u kome pevam o slobodi?
Jer se u jednom kratkom
kadru ljube dva muškarca, pa je određenim televizijama
to bilo strašno. Nekome su smetali i delovi, koji govore
o slobodnoj ljubavi, slobodi mišljenja, stvaranja i osećanja.
Hoćemo li Vas pored uloge kulturnog aktiviste, skoro videti
i na sceni?
- Nadam se. Razlog mog povlačenja je taj što ne pripadam
ni jednoj političkoj strukturi i interesnoj sferi, a nas,
koji opstajemo a nismo ničiji je malo. Manje i od broja
prstiju na ruci.
P. T.
