Izvor:
Danas
14. septembar, 2005.
No longer and
not yet
Lezbejke i kurve
Piše: Borka Pavićević
Ne samo kod Solženjicina, ne samo u dokumentima, ne samo u
istorijskoj nauci, ne samo u memoarima, ne samo u fundusu
istorije, u ropotarnici, već evo i u stvarnosti, i to ovdašnjoj
stvarnosti, posle svih iskustava, primenjuje se obilato toliko
osuđivana, i to u prvom redu od onih stradalih na Golom otoku,
metoda diskreditovanja, uništavanja političkog stava i života
"kritičara svega postojećeg".
Dakle, radi šta hoćeš, laži i kradi, obmanjuj, radi sve u
korist svoje koristi i nikako nešto u korist svoje štete,
a za druge, za skupnost, za celinu, realizuj svoje interese,
razgrađuj i zidaj gde ti je milo, štetočinari koliko hoćeš,
ali se slaži, slaži se sa nama po nekoliko osnovnih pitanja,
budi "patriota", jasan, glasan, rezolutan.
Pa onda pitaj kome je to naspelo i zasto da "blati"
narod tvrdeći da se zločinci šetaju naokolo, da institucije
nisu sposobne da "odrade" svoj posao, da postojanje
velikog zločina omogućava postojanje svih zločina, pitaj iz
kojih to razloga, cijaških, zavereničkih, osvetničkih, lezbejskih
i homoseksualnih, verskih, nacionalnih, mrziteljskih neke
Žene nikako neki Muškarci, imaju nešto protiv da se dokine
učenje korisnosti zločina, te da bi deca mogla da uče, umesto
da skidaju šahtove po ulicama i gađaju "tuđe" ambasade
kada ih na to svojim mudrim ponašanjem podstaknu stariji "patrioti"
u odbranu "nacionalnih interesa".
Ako nećeš da umukneš i da se složiš, da se ne razlikuješ od
drugih, da budeš sa nama, protiv svih, e onda i "mi konja
za trku imamo".
Imamo "javnost" u vidu tabloida i "Tabloida",
pa ako nećeš da otkupiš nenapadanje kao oni drugi pametni
koji gledaju svoja posla, onda možeš da se provedeš kao Sonja
Biserko, "vlasnica Helsinskog odbora za ljudska prava
u Srbiji koja "nekaznjeno špijunira za Hrvatsku".
Pa onda adresa Helšinskog odbora, pa kućna adresa, pa sve
adrese na kojima se dotična može naći, e da bi revnosni građani
i ostali podučavani da budu "patriote" i "pioniri",
mogli na vreme da reaguju i tu špijunažu spreče zalepljivanjem
šamara, ili upadom u stan, ili ispisivanjem "spontanih"
parola, e ne bi li svaka nevolja i svako ugrožavanje bezbednosti
delovalo kao rezultat prirodne reakcije napaljene okoline.
"I majka ti je bila 'kurva', svaka stranica staljinističkih
isleđivanja i pritisaka da se "prizna", prepoznaje
se po tom sloganu. Po tom obliku pritiska da "priznaš".
To je poznato bas kao i ono kada pričaš svoj život, bez spavanja,
danima, sa sijalicom uperenom u oči, pričaš svoj život na
zahtev islednika, iz početka, pa opet, iz početka, tako da
na kraju pričaš, po prirodnoj funkciji mozga i ono najskrivenije,
najličnije, jer, avaj, čovekovo je da ima maštu i asocijacije,
svesno i podsvesno. To su radili, tako isleđivali, oni kojima
je istorija presudila da su ne ljudi, nego đivotinje.
Nedopustivo je i neverovatno, a jos je čudovišnije da na to
nema ozbiljne reakcije suprotstavljanja i odbacivanja, odbacivanja
metoda staljinističkog "naspominjanju majke" i oca,
njihovih "grehova" sve sa adresama, Sonji Biserko,
Biljani Kovačević Vučo i svakome ko se drzne da mu se "naša
stvar" ne dopada. "Gospođica Biserko je lezbejka,
i imala je više veza, sa po trideset godina mladim devojkama.
Vrlo je galantna prema svojim ljubavnicama, traži ih i među
izbeglim Srpkinjama, i javno priča kako je osvetila bratovljevu
smrt."
Znam, reći ćete, "zašto čitaš te gluposti. Znam, reći
ćete "imaš li ti pametnija posla", znam reći ćete
"ma ko će još zbog toga da se sudi", znam, reći
ćete "šta se tome čudiš, ovde je sve moguće", znam,
reći ćete "što se ne okrenete budućnosti, i ostavite
tu prokletu prošlost "koja nam se dogodila", znam,
reći ćete "ma to su gluposti", znam, reći ćete "sta
se nerviraš, a znaš šta se meni juče dogodilo".
Evo, ja znam da Sonja Biserko nije lezbejka, i ako je veoma
decentno obučena i zna da jede, ne izbacuje sise, i ne mlati
nožem namazanim majonezom ispred lica sagovornika. Nosi čarape
u svakoj oficijelnijoj prilici, bez obzira na vremenske uslove.
Možda zato nekima izgleda da špijunira.
Pa šta i kada bi bila lezbejka, ili Hrvatica, je li Labusova
politika bolja ili gora činjenicom da jeste ili nije Srbin,
po prezimenu.
Ne samo da je nedopustiva metoda javnog "cinkarenja"
"Zlih Žena", kako je to rekao Teofil Pančić, krivih
"što su lezbejke", ili što se udaju "za strance",
svejedno, već je krajnje zabrinjavajuće prelaziti preko toga
sa "dostojanstvenom šutnjom". Možda zato što ipak
postoji nada da se to neće dogoditi i sledećem koji bude "bacao
klipove pod točkove."
