Gej: Seks i gard
Gej
parada stigla do Zagreba, ali ne i do Srbije - Traženje
novih, alternativnih načina borbe protiv diskriminacije
GL populacije, kroz medijske kampanje, Internet i kulturu
polako pomera homoseksualce sa društvene margine, hteli
to oni da priznaju ili ne
 |
POČETAK:
Ovogodišnji talas gej dešavanja i parada krenuo
je iz Jerusalima |
| |
Ovogodišnji talas gej dešavanja i parada krenuo je iz Jerusalima,
ali tek posle dozvole izraelskog suda da, ipak, može da
se održi. Konzervativne krugove u Španiji i Katoličku crkvu
zapljusnuo je legalizovanjem gej brakova, prošao mirno kroz
Ljubljanu, po četvrti put kroz Zagreb i - tu stao. Procenom
organizatora da se i ove godine ne može garantovati bezbednost
učesnicima gej parade, Beograd ostaje na bilansu prve i
jedine povorke homoseksualaca iz 2001. godine. S druge strane,
organizovanjem još jedne medijske kampanje gej-lezbejske
(GL) organizacije će promovisati GL prava i lobirati za
antidiskriminaciona zakonska rešenja, čime se homoseksualne
osobe bar za korak izvlače sa margine, ako ne političke,
onda bar medijske.
Da li GL populacija više gubi ili dobija time što jedan
dan neće prošetati glavnom ulicom i skandirati ispod prozora
ključnih institucija, nije samo pitanje o kome razmišljaju
ovdašnji branitelji GL prava. Sudar različitih koncepcija
dogodio se ove godine u Hrvatskoj, čija je parada od stotinjak
ljudi bez ikakvih incidenata proslavila Dan ponosa.
Ulične i...
"Parada lezbejki i gej muškaraca je obično festival na
kome se peva, igra i veseli. To je momenat da se na ulici
sretnemo svi različiti i da proslavljamo ljubav. Ali, jedan
deo GLBT aktivista (gej-lezbejke-biseksualci-tranvestiti)
smatra da treba raditi drugim metodama, sve dok ne budemo
mogli da izađemo na ulicu bez policajaca i bez fašista,
koji su tu da bi bili nasilni i proizvodili mržnju", kaže
za Ekonomist magazin Lepa Mlađenović, iz grupe za lezbejska
ljudska prava Labris.
Sa druge strane su oni čija je procena bila da, ipak, treba
rizikovati i na taj način široj javnosti ukazati na svoj
položaj. I očito nisu pogrešili. Jer, osim grupe kontra-mitingaša
koja je protestovala glasnim parolama, nije bilo drugih
neprijatnosti. Čini se da razlog uspeha očito nisu odsutne
radikalne grupe fudbalskih navijača, kako se moglo čuti
prošle godine. Naime, bilo je tumačenja da se šetnja GL
ljudi zagrebačkim ulicama završila bez ikakvih nereda jer
su svi ekstremni navijači bili na fudbalskom prvenstvu u
Portugaliji.
Pitanje je, takođe, da li odustajanje od "ulične kampanje"
znači popravljanje odnosa sa heteroseksualnom populacijom
u kojoj, ima mišljenja, dobar deo nije protiv homoseksualaca,
ali u gej paradi vidi "paradiranje" i preterano eksponiranje
onoga što pristojan svet ostavlja za bračnu sobu. "Da sam
polugo, ekscentrično obučen i da orgijam sa devojkom na
sred ulice, i mene bi neko izmlatio", najčešći je argument
heteroseksualnih protivnika parade.
Sa tim, razume se, teško da će se složiti ijedan gej. Vlada
Todorić iz Gejtena smatra da, za razliku od heteroseksualaca
koji otvoreno pokazuju svoju seksualnost, homoseksualci
moraju da lažu ili da se kriju. "Hetero ljudi imaju svoj
dan 364 dana, pa zar mi ne možemo samo jedan?", pita Todorić,
ističući da o tim stvarima treba govoriti jer jedan deo
zajednice ne može da ispoljava svoje potrebe.
... i medijske kampanje
 |
|
STOP:
Procenjeno je da se ni ove godine ne može garantovati
bezbednost učesnicima gej parade u Beogradu |
|
Medijska kampanja koja je već počela na dvadesetak radio
stanica u Srbiji nije prva koju organizuju grupe za zaštitu
GL prava. Ipak, kakvi su efekti dosadašnjih teško je precizno
reći dok ne prođe još vremena, smatra Todorić i dodaje da
prohodnost gej osoba postoji u mnogim medijima.
Lepa Mlađenović kaže da je položaj GL populacije gori sada
nego pre deset godina, jer nema ni jedne institucije, političke
partije ili pojedinca na poziciji moći koji će potvrditi
pozitivnu sliku lezbejske i gej egzistencije. Međutim, evidentno
je da ima više organizacija koje lobiraju za priznavanje
prava homoseksualnim osobama, njihova organizovanost je
sve bolja, a ciljevi rada precizno određeni.
"Mi u Labrisu i drugim GL grupama imamo sve više prijava
mladih ljudi koji su doživeli da ih roditelji izbace iz
kuće, tuže sudu, zovu policiju i šalju u psihijatrijske
ustanove, ili da ih nepoznate osobe napadnu na ulici", navodi
Mlađenović primere nasilja nad homoseksualnim osobama.
Ta loša slika iz svakodnevne interakcije delimično se prenosi
i na tretiranje ove grupacije u medijima. U odnosu na prošlu
godinu, objavljeno je nešto manje tekstova, rezultati su
poslednjeg istraživanja "GL populacija u dnevnoj štampi
u Srbiji". Najveći broj tekstova, tematski, pripada rubrikama
"zabava, kultura i estrada" (50 odsto), "privatni život,
afere i skandali" (14 odsto) i najmanje "pravnim inicijativama,
temama i regulativama" (9 odsto). Zajedničko i za 2005.
i za prethodnu godinu je to što nema ni jednog teksta koji
promoviše GL grupe.
Snježana Milivojević, profesorka na beogradskom Fakultetu
političkih nauka, kaže da je i sam monitoring medija veliki
korak, jer je to način da nezadovoljna manjina ukaže na
svoju poziciju u društvu. Imajući u vidu države bivše SFRJ,
ona kaže da se analize zastupljenosti homoseksualaca u medijima
rade još u Hrvatskoj i Sloveniji, u kojoj takođe ima diskriminacije,
samo je ona drugačijeg tipa.
"To je paradoks u medijima. Sa jedne strane, agresija i
diskriminacija homoseksualaca, a, sa druge, stalno 'glamurizovanje':
tvrdi se da su gej muškarci najlepše obučeni, da imaju najviše
stila, biraju se gej ikone itd.", ilustruje Milivojević,
objašnjavajući da iza odavanja priznanja za životni stil
gej osobama stoji kupovina njihovog ćutanja na polju društvenog
i političkog angažovanja.
Ipak, reći će GL aktivisti, serije kao što su "Vil &
Grejs" i "Seks i grad" svakako razvijaju svest da možda
svako od nas potencijalno poznaje gej osobu u prvom komšiluku,
a koja to u strahu krije.
Virtuelna sloboda
Možda homoseksualci nisu dovoljno prisutni u štampi, ali
sigurno je da dobro vladaju virtuelnim i kulturnim prostorom.
"Ako su ćutanje, izolacija i strah još uvek karakteristike
lezbejske i gej populacije u svim nedemokratskim društvima,
onda je Internet upravo medij koji pruža anonimnost i sigurno
mesto", smatra Lepa Mlađenović. "Naš sajt dnevno ima 2.000
posetilaca, ili 60.000 mesečno, čime smo na 66. mestu svih
srpskih sajtova", kaže aktivista Gejtena, Vlada Todorić.
Postojeća gej virtuelna zajednica je, kaže on, dovoljno
realna i javna, a "opipljiva" prisutnost ne mora nužno da
se dogodi narednih godina.
Nešto opipljivo se, ipak, dešava. Samo, ne tako veliko kao
što je, na primer, pokretanje gej kablovskog kanala "Logo"
u SAD. Uostalom, i gej tržište u Srbiji u istom je sosu
kao i ostatak nacionalne ekonomije. Recimo, ni poznati magazin
"Dečko" ne može se više videti na kioscima.
Urednik izdavačke kuće "Rende", Vladimir Arsenijević, kaže
za Ekonomist magazin da se literatura sa gej tematikom dobro
prodaje, osim ako se pri preporuci posebno ne naglasi da
je reč o gej knjizi, što kod nekih kupaca stvara osećaj
nelagode da kupuje pornografsko štivo. "Do sada nismo imali
problem da neko izbacuje iz knjižare takve knjige", dodaje
on, ističući da se "Rende" ne obraća samo gej zajednici,
već širokoj čitalačkoj publici, želeći da ukaže da je svet
šaren i da je pisce oduvek interesovala ljudska seksualnost.
Dakle, jedan deo domaće populacije priznaje samo princip
kvaliteta, nezavisno od toga da li je pisac, kuvar ili književni
kritičar gej. Ili, mogu da prihvate da u noćnom klubu oko
njih igraju gej parovi. "Ako znam da je vlasnica kafića
lezbejka, onda ja dođem, pa povedem još par drugarica i
tako krene. To je sasvim logična stvarnost", reči su Lepe
Mlađenović.
Pitanje je samo da li se srpska Grejs sa novim dečkom tu
uvek oseća dobrodošlo.
Ivana Petrović
