Izvor: Glas javnosti, Ponedeljak, 30.5.2005.
Kad gej pomaže
žrtvama incesta
Da li je
sukob interesa prisutan i u radu nekih nevladinih organizacija
koje se bave posledicama nasilja
- Rad sa žrtvama trauma je odgovoran i nimalo jednostavan
i ne mogu time da se bave ljudi koji nisu prošli specijalnu
obuku, kaže psihijatar Jovan Marić. Prema njegovom mišljenju,
u službi za odvikavanje od narkomanije ne mogu da rade ljudi
koji puše, pošto je i to zavisnost
BEOGRAD - Incest trauma centar je organizacija koja se
bavi pomaganjem deci - žrtvama seksualnog nasilja od članova
porodice. Kroz njihov program je prošlo na stotine dece,
uglavnom devojčica. Međutim... Izvor Glasa, koji je želeo
da ostane anoniman, tvrdi da je direktorka "Incest
trauma centra" Dušica Popadić istovremeno i aktivistkinja
lezbejskog pokreta "Labris". Gospođica Popadić
je navedena kao "psihološkinja koja razume specifičnosti
lezbejske egzistencije, homofobije i problema sa kojima
se susreću lezbejke".
- Ogromna je stepenica koju devojka ili žena treba da
savlada da bi sebi dala pravo da voli drugu ženu kao svoju
ljubavnu partnerku - stoji u članku čiji je potpisnik Dušica
Popadić.
Poseban akcenat u članku Popadićeve je na mladim devojkama
lezbejske orijentacije i načinu rešavanja problema nastalih
suočavanjem sa roditeljima.
- Jedan od načina izlaženja na kraj sa (internalizovanom)
homofobijom može biti svakako organizovano ulaganje u rasvetljavanje
i, unekoliko, promenu imidža seksualno različitih. Za to
je potreban aktivan lezbejski pokret za koji se još uvek
ne može reći da postoji kod nas. Do tada ostaje da se osmisle
drugi, manje sistemski, načini uticaja - piše u članku gospođice
Popadić.
- U debeloj tranziciji, u kakvoj se mi nalazimo, pojavljuju
se razne nevladine organizacije, i to u različitim oblastima
- ekonomiji, politici, kulturi... Isti ljudi osnivaju organizacije
za koje se u konačnoj analizi pokaže da imaju sukob interesa
u projektima na kojima rade. Javnost mora izvršiti odlučan
pritisak na državnu administraciju, kako bi im se objasnilo
da nisu dužni da u registar upišu baš svaku organizaciju
koja preda zahtev - kaže za Glas advokat Sava Anđelković.
Prema njegovim rečima, cela stvar podseća na primer nekog
starog, perverznog fratra, koji koristi ispovest neke mlade
devojke kako bi iživeo svoje seksualne fantazije.
Reporteri Glasa su zamolili gospođicu Dušicu Popadić da
izdvoji par minuta za razgovor o ovom neobičnom fenomenu
(da sa devojčicama koje su bile žrtve incesta rade lezbo-aktivistkinje):
- Nemate vi šta da proveravate. Doviđenja! Mi smo organizacija
prijavljena kod Ministarstva. Molim vas da napustite prostoriju
- rekla je gospođica Popadić pre nego što je snažno zalupila
vrata za novinarima Glasa.
Psihijatar Jovan Marić kaže da je Tele-apel služba pri
Institutu za psihijatriju, gde on radi, osnovana je još
1979. godine.
- Mi taj delikatan posao radimo već 26 godina i tek onda
su se pojavili SOS telefoni, Incest trauma centar i slične
organizacije. Rad sa žrtvama trauma odgovoran. Ne mogu time
da se bave ljudi koji nisu prošli specijalnu obuku. Još
je gore ako taj posao rade oni koji nisu u kategoriji psihički
normalnih - objašnjava profesor Marić.
On kaže da u službi za odvikavanje od narkomanije ne mogu
da rade ljudi koji puše pošto je i to zavisnost. Ovaj posao
je takav da zahteva apsolutno mentalno zdravlje.
- Ne mogu gej aktivisti da vode takvu službu. Pogotovo
ako nemaju pravo obrazovanje: ako nisu psihijatri ili psiholozi.
To se čak bliži nadrilekarstvu. Pomagati nekom ko je preživeo
incest znači pružati psihoterapiju. Ako to radi homoseksualac
postoji problem: on postaje objekat za identifikovanje -
kaže profesor Marić.
Stručne službe
- Pri Institutu za mentalno zdravlje postoji Odsek za
zlostavljanje i zanemarivanje. To je stručan tim u koji
su uključeni neuropsihijatri, psiholozi, socijalni radnici...
U našu sredinu uveden je po ugledu na slične službe iz inostranstva.
On ima dobru komunikaciju sa svim institucijama koje se
bave sličnim problemima, a to su centri za socijalni rad,
škole, domovi zdravlja - kaže dr Mirjana Jovanović, predstavnik
za odnose sa javnošću u Institutu za mentalno zdravlje.
Prihvatamo različitosti
Prema rečima Ljiljane Bogavac, zamenika Dušice Popadić,
Incest trauma centar se, kao i sve ostale nevladine organizacije,
bavi isključivo zaštitom ljudskih prava.
- Stav naše organizacije i celog tima stručnjaka koji u
njoj rade, jeste da prihvatamo sve različitosti, bilo da
se one odnose na nacionalnu, versku ili, pak, seksualnu
pripadnost. Zastupamo stanovište da ista prava u ovom društvu
ima jedan Rom i jedan homoseksualac i da između njih, kao
i između svih ostalih ljudi, nema nikakve apsolutno razlike.
Naš zadatak je da pokušamo da se izborimo sa sve češćom
diskriminacijom, ponižavanjem, a naročito nasiljem, ali
se uvek nade neko ko će se truditi da naš rad omalovaži
pod parolom da neko iz tima kroz akcije koje sprovodimo
želi, navodno, da propagira homoseksualizam - kaže Bogavac.
E. G.
