Prvi maj 2005:
Protiv kapitalističke
eksploatacije:
organizujmo se, pa u borbu!
Približavajući se Prvom maju 2005. vidimo kapitalističko
nadmetanje i teške napade na uslove rada i prava radnika
i radnica u celom svetu. Kapitalizam nas ne eksploatiše
samo ekonomski, socijalno i kulturno: eksploatišući strah
od ostalih radnika, od gubitka posla, od drugih rasa, strahove
od terorizma itd, kapital pokušava da nas mobiliše u svrhu
svog ekonomskog i militarističkog ludila.
Svetska ekonomija je u veoma kritičnom trenutku i preti
joj kolaps dolara. Sjedinjene Države su mislile da će rat
u Iraku isplatiti sam sebe slivanjem iračke nafte na svetsko
tržište. Povećana proizvodnja je trebalo da smanji cenu
nafte, a glavni OPEC proizvođači nafte, poput Saudijske
Arabije, Venecuele i Irana su trebali da budu destabilizovani
usled naglog smanjenja prihoda. Danas vidimo da su rezultati
suprotni: ogromni troškovi rata u Iraku (i Avganistanu),
visoke cene nafte i smanjeni profiti su zajedno doveli do
još većeg povećanja ionako ogromnog američkog deficita.
Zemlje izvoznice nafte neće doživeti pad u profitu jer
se cena nafte izražava u dolarima po barelu. Pad vrednosti
dolara ih tera na povećavanje cene nafte i na razmatranje
mogućnosti prelaska na jak evro kao alternativu za naftne
transakcije. Povrh toga, zemljama u razvoju sa velikim dolarskim
rezervama preti rastuća opasnost od velikih gubitaka usled
naglog pada dolara. U mnogim zemljama ova situacija dovodi
do promene novčanih rezervi iz dolara u evro.
Ovakva situacija je drastično pogoršala energetsku situaciju,
pa već možemo videti da MMF izdaje upozorenja u vezi dugoročnog
snabdevanja naftom. Po MMF-u, svetu prete ''trajni naftni
šok'' i visoke cene nafte usled povećanja potražnje iz zemalja
u rastu i ograničenih isporuka iz zemalja izvan OPEC-a.
Ako se ovaj ''Naftni udar'' desi sada, a ne posle 2010.
godine, kako je predviđeno, to će podgrejati rivalstvo kapitalističkih
sila i povećati eksploataciju radništva.
Kapitalističko nadmetanje se odigrava na svim kontinentima.
U senci ''Naftnog udara'' kapitalističke sile se ponašaju
kao naftni ovisnici očajnicki tražeći energiju kako bi osigurale
sadašnje i buduće izvore goriva. One znaju da onaj ko kontroliše
izvore energije i linije snabdevanja, takođe kontroliše
i rivale, jer nafta i gas predstavljaju krv kapitalizma.
Promene u Jermeniji i Ukrajini predstavljaju velike pobede
SAD-a. Jermenija je tranzitna zemlja za naftovod Baku (Azerbejdžan)
- Tbilisi (Gruzija) - Cejhan (Turska), čija izgradnja je
pri kraju, a koji prolazi kroz jermenske i kurdske teritorije,
ali obilazi Rusiju i Iran. Ukrajina, koja je glavna tranzitna
zemlja za rusku naftu na putu do EU će, kao i nove zemlje
članice EU i NATO, biti iskorišćena od strane Sjedinjenih
Država kao tampon zona u cilju neutralisanja ruskih i nemačko-francuskih
interesa.
Pravi košmar za Sjedinjene Države i ostale imperijalističke
sile predstavlja činjenica da su njihove sadašnje i buduće
isporuke energije postale u velikoj meri zavisne od neprijateljskih
i/ili ''nestabilnih'' zemalja. Američka strategija kontrole
zemalja u Evroazijskom koridoru (koji se proteže od istočne
Evrope do centralne i istočne Azije) zbog svega ovoga ima
važno uporište u zemljama koje nazivaju ''Lukom nestabilnosti''.
SAD čine mnogo stvari istovremeno u ovom ''Luku nestabilnosti'':
od latinske Amerike gde se trude da militarizuju krvavi
''Plan Kolumbija'', preko andskog regiona, do Afrike gde
ubrzano pojačavaju svoju prisutnost; kroz Srednji istok
okupacijom Iraka i pretnjama Siriji, do rata u Avganistanu,
u centralnoj Aziji i do jugoistočne Azije gde prete Severnoj
Koreji i pokušavaju da se suprotstave rastućoj Kini.
Posebna pažnja se mora posvetiti srednjem Istoku i Persijskom
zalivu gde SAD pripremaju vazdušne napade na iranske strateške
vojne ciljeve i navodne instalacije nuklearnog, hemijskog
i biološkog oružija, sa namerom izazivanja promene režima
u toj zemlji. Prema američkom penzionisanom novinaru, Sejmoru
Heršu, Bušova administracija koristi Pentagon umesto CIA-e
za tajne misije unutar Irana kako bi izbegla potrebu da
izveštava Kongres.
Pripremana akcija protiv Irana ima, kao i rat u Iraku,
veoma važan i skriven razlog: režim Sadama Huseina je postao
meta onog trenutka kada je Irak svoje naftne transakcije
preveo iz dolara u evre. Iran bar od 2003. razmatra mogućnost
da pokrene svoju berzu nafte trgujući u evrima. 16. juna
2004. ''The Guardian'' je preneo vest da će ovaj plan biti
sproveden 2005. godine.
Sada je planirano, po izveštajima kompanije Alexander Gas
& Oil, da berza počne sa radom u avgustu 2005. godine.
Ako se ostvari, ovo će snažno pogoditi londonski IPE i njujorški
NYMEX. To će gurnuti klip u točkove finansijskog sveta,
jer je petrodolarska trgovina jedan od stubova oslonaca
američke finansijske hegemonije. Uzimajući u obzir ogroman
američki deficit i slab dolar, uspešna iranska berza bi
predstavljala ozbiljnu pretnju, i SAD će učiniti sve što
je u njenoj moći da to spreči.
Ne treba da nas iznenađuje da se ratnici, poput Šarona
i Buša, ponašaju kao golubovi mira. Plan ''Put ka miru''
(The Road Map for Peace) od palestinskih teritorija
okruženih Zidom pravi zone aparthejda, a u martu 2005. jedan
broj stranih konzorcijuma, sačinjenih uglavnom od američkih
investitora, zaključio je sa izraelskim vladinim agencijama
i državnom kompanijom ''Petroleum and Energy Infrastructures''
(''Naftna i energetska infrastruktura'') dogovore oko obnove
naftovoda od Haife do Iraka koji vodi kroz Jordan.
Ovaj naftovod sprovodi u delo glavne strateške interese
SAD-a i Izraela. On može rešiti izraelsku enegetsku krizu
i obezbediti transport nafte u Evropu i SAD. Ali ovaj plan,
kao i ostali namenjeni srednjem Istoku, zahteva, pre svega,
da se ''neprijateljski'' režim u Siriji oslabi ili eliminiše,
i da otpor u Iraku, posebno sabotaže naftovoda i gasovoda,
bude slomljen.
Strateški projekat naftovoda ka Mediteranu postaje još
važniji u svetlu pripremanog napada na Iran, jer SAD i EU
žele da budu manje zavisne od isporuka kroz Ormuski moreuz.
Iran je takođe zapretio da će blokirati prolaz u slučaju
napada čime bi cene nafte dostigle apsolutni vrhunac.
U ovakvoj situaciji bitno je raskrinkati motive kapitalističkih
sila. EU nije mekani humani blok koji se suprotstavlja SAD-u,
Rusija je represivna i nastavlja rat u Čečeniji, itd. Američke
vojne snage koje su učestvovale u pomoći žrtvama tragičnog
cunamija, su takođe jasno demonstrirale svoju snagu u regionu.
Malaški moreuz je, na primer, pomorska veza od strateškog
značaja na putu od Persijskog zaliva do zemalja kao što
su Južna Koreja, Japan i Kina.
Kina, sa svojom sadašnjom i budućom ogromnom potrebom za
energijom, se sve više posmatra kao glavni strateški neprijatelj,
predstavljajući izazov za SAD na Putu svile u Aziji, održavajući
bliske veze sa Iranom i suprotstavljajuci se Sjedinjenim
Državama u Africi i latinskoj Americi. U latinskoj Americi,
Brazil i Venecuela imaju sporazume o povećanju izvoza nafte
u Kinu, a Kina povećava izvoz oružja, i ostale robe, na
ovaj kontinent.
Nesporazumi između SAD i EU su jasno vidljivi u njihovoj
politici prema Iranu i Kini. Što se tiče Irana, EU će imati
umereniju politiku od Sjedinjenih Država, a na kineskom
pitanju EU se suprotstavlja SAD-u govoreći o podizanju embarga
na izvoz oružja. Sjedinjene Države se boje saveza EU sa
energijom bogatom Rusijom i razvoju odnosa sa latinskom
Amerikom i zemljama kao što su Indija i Kina u Aziji.
Taktika SAD-a deljenja Evropske Unije na ''staru Evropu''
i ''novu Evropu'' je otvoreno pokazana pre i za vreme početne
faze okupacije Iraka. Slučajevi Iraka i Ukrajine pokazuju
da SAD pokušava da zaštiti sve izvore energije i transportne
linije od potencijalnih protivnika hegemonije Sjedinjenih
Država. EU se širi i predstavlja trgovinsku super-silu,
ali je vojno slaba. Ovaj blok sada pokušava da ubrza vojnu
i ekonomsku integraciju i ''reforme'' predloženim ustavom.
U Evropi, kao i u svim krajevima sveta, kapitalizam vlada
po pravilu ''širi se ili umri''. Ofanziva protiv javnih
servisa koja se vodi u celom svetu otvara tržište i kapital
privatnim korporacijama. Mnoge vlade sveta se ugledaju na
Ujedinjeno Kraljevstvo, dok Blerova vlada ide tako daleko
da procenjuje da će petina javnih servisa biti u privatnom
ili ''dobrovoljnom'' sektoru do 2006/2007.
Još jedan globalni trend je da se stalna zaposlenja pretvaraju
u privremena, a ona koja ostaju stalna su manje zaštićena.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koristi
čak 22 indikatora u poređenju nivoa zaštite zaposlenja u
različitim zemljama. Napadi se očitavaju u olakšavanju otpuštanja,
ukidanju procedura i naknada za individualne otkaze bez
razloga, do svih vrsta privremenog zaposlenja koje vlasnici
nameću na radnom mestu.
Jedna od formi privremenog zaposlenja dolazi od strane
agencija za privremeno zapošljavanje - multinacionalnih
korporacija koje prave profit od robovskog rada. Pored njihove
uloge u podeli radništva, one će imati sve veću internacionalnu
i političku ulogu u tzv. ''ratu protiv terorizma''. Izrael,
na primer, koristi radnu snagu sa Filipina, iz istočne Evrope
i Kine umesto Palestinaca zbog ''bezbednosnih'' razloga.
Kako globalni kapitalizam skida masku, države i kapitalisti
primoravaju radništvo da prihvati ''logiku tržišta''. Birokratski,
reformistički sindikati, koji su zavisni od zakonske pomoći
i donacija onih koji napadaju, moraju se ili predati ili
stupiti u borbu. Ako se uopšte mobilišu, osuđeni su na propast,
jer nisu predviđeni da se suprotstave napadima na širokom
frontu i da se oslanjaju na sopstvene snage. Na ovaj način
reformistički sindikati postaju servisne institucije i teret
na leđima radnika i radnica, a ne slobodno oruđe za samo-organizovanje
i emancipaciju.
Jedina prava ''sigurnost posla'' na koju se možemo osloniti
kao radnici i radnice dolazi od nas samih, od solidarnosti
i akcija koje smo u stanju da izvedemo. Nasuprot reformističkim
sindikatima, MUR odbacuje integraciju u kapitalistički sistem.
Mi se ne bavimo klasnom kolaboracijom, kao što su npr. ''sindikalni
izbori'' u državnoj režiji. Mi nemamo plaćene sindikalne
zvaničnike, i mi ne primamo donacije od neprijatelja.
Kako napadi dolaze sa mnogih polja, MUR se bori na ekonomskom,
socijalnom, kulturnom i anti-militarističkom nivou. Anarho-sindikalističko
jedinstvo Internacionale je ključno, jer je naša borba takođe
i borba za novo društvo. MUR-ov cilj je zamena kapitalizma
i države slobodnim federacijama radničkih slobodnih asocijacija
- slobodarski komunizam.
U ovim represivnim vremenima ''rata protiv terorizma'',
moramo se prisetiti da se Prvi maj slavi u znak komemoracije
žrtava sa Hejmarketa. Ovi anarhisti su proganjani kako bi
se zaustavio štrajk sa zahtevom za osmočasovno radno vreme
u Čikagu 1886. godine. Neopravdano su optuženi za podmetanje
bombe (koja je zapravo, kako se kasnije pokazalo, podmetnuta
od strane policijskih provokatora), i to se može ponoviti
i sa današnjim agresivnim i militantnim kapitalizmom.
Slogan XXII Kongresa MUR-a, koji je održan u Granadi u
decembru 2004, glasio je: ''Ne ratu među narodima - Ne miru
među klasama''. Delegati su raspravljali o akcijama protiv
kapitalističkih ratova (Irak, Čečenija, Kolumbija, itd.),
doneli su internu odluku o koordinaciji i specijalnu izjavu
o ratu u Kolumbiji.
Kongres je doneo odluku o prioritetnoj podršci sekcijama
i prijateljima MUR-a u latinskoj Americi, i o koordinisanim
akcijama protiv agencija za privremeno zapošljavanje koje
će se voditi od 15. aprila zaključno sa Prvim majem 2005.
godine. Ove akcije se organizuju pod sloganom ''Međunarodne
akcije protiv nesigurnosti radnog mesta!''
Kongres je doneo stav da će Međunarodno udruženje radnika
i radnica (MUR) braniti sebe i anarho-sindikalizam protiv
pokušaja formiranja paralelnih struktura/paralelne internacionale
i organizacija koje bespravno koriste inicijale AIT-IWA
(MUR na španskom i engleskom jeziku), kao i da će Internacionala
intenzivirati rad na širenju MUR-a i anarho-sindikalizma
u novim zemljama. Kongres je primio Sindikalnu konfederaciju
Anarho-sindikalisticka incijativa (Srbija) kao novu sekciju
i Anarho-sindikalističku incijativu (Izrael/Palestina) kao
prijateljsku organizaciju.
Sindikat GWU iz Pakistana je zatražio pristupanje, jedna
grupa iz Gvatemale je izrazila želju da postane prijatelj
MUR-a, a SiSD iz Slovenije, ASK iz Hrvatske i veliki sindikat
FSPNI iz Indonezije su nas obavestili da žele sestrinske
odnose i razmatraju pristupanje Internacionali.
Protiv kapitalističke
eksploatacije: organizujmo se, pa u borbu!
Živeo MUR!
Oslo, 20. april 2005. godine
Sekretarijat MUR-a
