---

Rasprava oko američkih izbora još nije utihnula. Kako je predsednik Džordž V. Buš uspeo da dobije tri miliona glasova više od senatora Džona Kerija i da, pored toga, osigura da u oba doma Kongresa bude izabrana republikanska većina? Nema mnogo saglasnosti u odgovorima na ova pitanja, ali se u mnogim objašnjenjima pojavljuju dve teme.

Jedna je ličnost. U vreme neizvesnosti i pretnje, ljudi su imali više poverenja u predsednika koga poznaju nego u kandidata koji je izgledao neproveren. Druga tema su vrednosti. Ljudi su glasali za jedan skup vrednosti pre nego za specifične političke programe. Neki su se (govori se) zaista slagali s Kerijevim političkim programima, ali su svoje glasove ipak dali Bušu, jer su im bili "prihvatljiviji" njegovi opšti stavovi.

Jasno je da su Sjedinjene Države sada u izbornom smislu duboko podeljene. Luk plavih država (demokrate) prostire se na istoku i severu, dok na zapadu, u sredini i na jugu postoji ogromna crvena oblast (republikanci). Više od toga, podele se reprodukuju na lokalnom nivou. Takozvani "gerrymandering" - crtanje izbornih distrikta na način koji će koristiti političkim strankama - više nije potreban. Ljudi se jednostavno sve više sele u oblasti u kojima većina deli njihove vrednosti, bilo da su u pitanju republikanci ili demokrati.

Šta su u suštini ove vrednosti? Radi se, ili bar tako čujemo, o pitanjima vezanim za "boga, oružje i homoseksualce" (god, guns and gays). Religija u tome ima određenu ulogu, uključujući doslovnu istinu iz Biblije kada se radi o priči o stvaranju. Posedovanje oružja vidi se kao konačni test individualizma, a korišćenje oružja u ratovima nije podložno osudi. Homoseksualnost i druga "moderna" ponašanja odbacuju se kao samopopustljiva. Kao što je to nedavno rekao politički naučnik Endru Heker, "Bušova kandidatura bila je pripremljena tako da napravi većinu, dajući grupi od 60 miliona ljudi šansu da misle dobro o sebi samima".

Da li je sve ovo američki fenomen ili slični trendovi postoje i drugde? Jedan odgovor je da politika vrednosti kao američki fenomen sada možda ima većinu, ali ona ni na koji način nije opšta. Evropa i drugi delovi sveta su podjednako podeljeni. Ličnost nesumnjivo ima značaj, a ispod očiglednih političkih razlika možda takođe leže pitanja vrednosti koja još nisu izišla na površinu. Ali, tradicionalne političke razlike zasnovane na neslaganju oko fundamentalnih vrednosti imaju malu ulogu u izborima.

Na primer, premijer Toni Bler, sledeći veći lider koji se suočava s izborima, igra na kartu ličnosti i priča o političkim programima, ali on iznad svega predstavlja skup vrednosti srednje klase. Kad govori o "modernizaciji", ili o "dovođenju stvari u 21. vek", on uspeva da sugeriše čudnu ali privlačnu mešavinu promena i stabilnosti. To je konzervativnu opoziciju ostavilo bez delotvornog odgovora. Čak ni pitanja kao što su smanjenje poreza i stroža pravila za azil, ne pogađaju one vrednosne tonove koje je uspela da dotakne Republikanska partija u SAD.

Slična slika postoji i u Nemačkoj, gde je očigledni uticaj politike vrednosti još manji. Nemačka debata još je najvećim delom politička debata. Kad opozicija nudi vladi razgovore o reformi zdravstvenog sistema ili, nedavno, o merama za borbu protiv nezaposlenosti, ispod svega se nazire nadmetanje o kompetentnosti, a ne o vrednostima.

Ali, ispod zajedničkog bojnog polja političkih rasprava u Britaniji, Nemačkoj i drugde u Evropi prikradaju se sukobi vrednosti. Partije se bore za one što se mogu pretvoriti u ljude "koji misle dobro o sebi", ali one možda još ne shvataju potpuno da je to samo delom stvar politike.

Nije verovatno da će religija postati važan faktor u evropskoj politici; istraživanja javnosti pokazuju da religiozna privrženost predstavlja jednu od malo značajnih razlika između Amerikanaca i Evropljana. Oružje takođe ima drugačije mesto u glavama Evropljana; većina Evropljana smatra da je važno nemati ga. Pacifistički skup vrednosti takođe je nepogrešivo uočljiv u Evropi. Ali, pitanje političke korektnosti (homoseksualci) i u Evropi je do sada igralo potcenjenu ulogu.

Još važnije, sama Evropa deli Evropljane, pošto "nacionalno pitanje" postoji u svakoj evropskoj državi. To je jedno pitanje vrednosti inspirisano strahom. Ljudi žele da znaju gde pripadaju, i u tom procesu oni se okreću protiv SAD i prema Evropi, ili protiv Evrope a prema svojoj zemlji. Na bilo koji način, ovde se napušta prostor političkih programa, pa čak i politike, i stupa u tamni domen simbola i mita.

To je, u svakom slučaju, glavni rizik s kojim se suočavaju demokratske zemlje, jer je politika vrednosti opasan razvoj. Ona ponovo uvodi fundamentalne podele u društvima čije je najveće demokratsko dostignuće bila upravo zabrana fundamentalizma u politici. Prosvećena javna debata mora biti spor oko političkih programa sadržanih u zajednici vrednosti. Insistiranje na tome, zato je primarni cilj politike slobode.

Autor je pisac više respektabilnih knjiga i član britanskog Gornjeg doma, i bivši evropski komesar iz
Nemačke i bivši rektor Londonske škole za ekonomiju

Copyright: Project Syndicate

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji i Crnoj Gori