GAY-SERBIA.COM: Zaostavstina pape Jovana Pavla Drugog

Pisao: nadbiskup Brus Simpson

Zaostavština pape Jovana Pavla Drugog

Prvi ''TV papa'' pomogao je u rušenju komunizma i nadahnuo čitavu jednu novu generaciju katolika. Ali, takođe je i ignorisao epidemiju pedofilije u redovima katoličke crkve, posvećujući istovremeno najveću pažnju klevetanju gej i lezbejske Božije dece. Možemo se samo nadati da će sledeći papa ispoljavati više razumevanja.

Papina zaostavština

Milijardu katolika širom sveta polako se navikava na to da Jovan Pavle II više neće biti vođa njihove crkve na čijem čelu je proveo više od 26 godina, a svetske TV stanice i dalje redovno emituju priloge pune poštovanja prema ovom čoveku. Ipak, zbog tako duge vladavine gvozdenom pesnicom katoličkom crkvom i uticaja koja je ta vladavina ostvarila na živote miliona ljudi, bilo u pozitivnom ili negativnom smislu, na njegovu zaostavštinu moralo bi se kritički osvrnuti.

Kardinal Karol Vojtila, Poljak po nacionalnosti, poznat kao ultrakonzervativac, izabran je za 264. vrhovnog poglavara katoličke crkve 16. oktobra 1978. godine. Ovom izboru predhodila je smrt papa Jovana Pavla Prvog, koji je kao papa proživeo svega 33 dana. Njegova kratka vladavina usledila je nakon smrti pape Pavla Šestog. Smrti i pape Pavla Šestog i Jovana Pavla Prvog, dogodile su se u krajnje tajanstvenim okolnostima, a ima mnogo razloga za sumnju u to da su umrli prirodnom smrću. Ustoličenje Karola Vojtile ide zajedno sa činjenicom da je njegov izbor usledio nakon vladavine trojice najliberalnijih italijanskih papa u proteklom veku, što njegov dolazak na papski presto čini potpuno neočekivanim.

Nakon izbora, Jovan Pavle II postao je papa koji je putovao najviše u istoriji crkve, sa 103 pastoralnih putovanja van granica Italije i 143 u samoj Italiji. Kao rezultat tih brojnih putovanja, Jovan Pavle II uspeo je da ostavri veliki uticaj na mnoge svetske moćnike u pokušaju povećanja uloge Vatikana i ostvarenju vatikanskih ciljeva. Takođe je izašao na kraj i sa preko 200 miliona dolara vatikanskog deficita. Istovremeno Jovan Pavle II uspešno je gurnuo pod tepih skandal sa Vatikanskom bankom iz sredine sedamdesetih koji je papa Jovan Pavle Prvi nameravao da istera na čistac i sprovede istragu o njemu, samo nekoliko dana pre nego što je iznenada umro, potpuno sam u papskom apartmanu.

Još značajnije za budućnost crkve jeste činjenica da je Jovan Pavle Drugi proglasio, po poslednjem računanju, 201 kardinala (koji se sada sastaju radi izbora novog pape), obezbeđujući na taj način konzervativan oslonac svojoj vladavini, koji će potrajati i dugo nakon njegove smrti. Nijedan biskup naprednih shvatanja nije izabran za kardinala već više od četvrt veka, a kamoli neki liberalan sveštenik za biskupa.

U prethodnim papskim izborima uvek su postojale tri frakcije među kardinalima: konzervativna, liberalna i neutralna. Ova mešavina teoloških pogleda davala je šansu svakom kandidatu da bude izabran. Kao što crkva uči, izborom pape rukovodi Sveti Duh.

Međutim, u konklavi koja se sastaje da izabere naslednika Jovana Pavla II, postoji samo jedna struja - konzervativna.

Kakva je onda papina zaostavština?

Papi Jovanu Pavlu II može se odati zasluženo priznanje za to što je odigrao veliku ulogu u rušenju komunizma u raznim delovima sveta, uključujući i bivši Sovjetski Savez. Mihail Gorbačov javno je priznao da je papa odigrao važnu ulogu u rušenju i rasparčavanju Sovjetskog Saveza. Nema sumnje da je dobrim delom bio odgovoran za pad generala Vojčeha Jaruzelskog, poslednjeg komunističkog vođe Poljske. Papa i poljska sindikalna i politička organizacija Solidarnost, osudili su na propast komunizam u Poljskoj. Jovan Pavle II preživeo je čak i pokušaj atentata na trgu svetog Petra od strane jednog Turčina za koga se pričalo da je agent KGB.

Jovan Pavle II takođe je odigrao ključnu ulogu u povratku crkve među omladinu, koja ga je dočekivala povicima - ''Jovane Pavle II, volimo te!'' Gde god bi putovao nailazio bi na gomile mladeži koja pokušava da vidi čoveka koji je papa. Njegov učinak u vraćanju mnogih mladih ljudi pod okrilje crkve ne može se preceniti.

Jedan od razloga zbog kojeg je on imao tako širok uticaj u svetu jeste njegov maestralni način iskorišćavanja televizije. Jovan Pavle II bio je prvi istinski ''TV papa'', time što je koristio medije, posebno televiziju, da prenese svoju poruku. On je iskorišćavanje simbola podigao na nivo umetnosti kao nijedan papa pre njega, a ta mu je sposobnost pomogla u privlačenju sledbenika i rušenju komunističkih režima.

Ali, postoji i tamna strana ličnosti koja je sedela na prestolu svetog Petra. Jovan Pavle II je odgovoran za potpuni promašaj u rešavanju slučajeva seksualne zloupotrebe u katoličkoj crkvi a koji su se javili za vreme njegove vladavine. Papa je jasno odbacio svoju odgovornost da zaštiti Božiju decu od sveštenika pedofila i više je bio zabrinut za primat crkve i zaštitu crkvenih prihoda. Njegov najveći neuspeh u tom smislu jeste u tome što nije uklonio biskupe i kardinale koji su štitili sveštenike pedofile od toga da budu razotkriveni i izvedeni pred lice pravde - na taj način je povećao štetu koju su ovi muškarci učinili nevinoj deci i veri naroda.

Dalje, tokom svoje vladavine Jovan Pavle II odbijao je da razmotri bilo koju nedogmatsku poziciju po pitanju ključnih društvenih tema kao što su kontracepcija, razvod, žene sveštenici, celibat i homoseksualnost. Neprogresivna i često diskriminatorska politika već je bila prisutna kada je on postao papa. On ju je kasnije samo održavao i jačao. Njegov stav o ovim temama doveo je do široke podele u okviru crkve u svetu i doprinela širenju fenomena ''kafe katoličanstvo'' posebno u SAD, gde se mnogi rimokatolici pridržavaju istorije i simbolizma crkve ali odbacuju mnoga njena gledišta. Mnogi američki katolici jednostavno su izabrali koje će dogmatsko gledište crkve da slede a koje će da odbace. ''Kafe katolicizam'' nije iznenađujuća pojava u okviru crkve koja osuđuje homoseksualnost a istovremeno je puna homoseksualaca na svim nivoima vlasti.

Svi ultrakonzervativni stavovi Jovana Pavla II i Vatikana potpuno su suprotni onima koje je zastupao Jovan Pavle I. Da je prvi Jovan Pavle poživeo približno koliko i njegov naslednik, katolička crkva danas bi bila potpuno drugačija institucija nego što jeste.

U protekle dve godine svoje vladavine Jovan Pavle II je postao opsednut napretkom koji su homoseksualci i lezbejke postigli u zahtevanju prava na jednakost širom sveta. Posebno ga je uznemiravalo to što su pojedine zemlje EU počele da legalizuju istopolne brakove, kao i da homoseksualnim parovima dodeljuju pravo na usvajanje dece. Iako je ostao potpuno nem na epidemiju seksualne zloupotrebe dece među američkim katoličkim sveštenicima, papa Jovan Pavle često je istupao protiv sve boljeg položaja homoseksualaca u Americi.

Jovan Pavle II je izvršio ogroman uticaj na javnu politiku u pogledu prava homoseksualaca i lezbijki, posebno u SAD, u kojima je, kako se čini, video najveću opasnost i pretnju ulozi crkve u svakodnevnom životu. Izdao je mnoge razne inicijative američkom sveštenstvu i američkim katoličkim političarima u pokušaju da homoseksualnu zajednicu spreči da ostvari priznanje svojih prava u društvu. Ovaj papin angažman kulminirao je njegovim saopštenjem povodom priznavanja prava homoseksualcima na ''građansku uniju'', izdatim u julu 2003., u kome ne samo da je osudio gej brakove već je i upotrebio i neke vrlo neprijateljske, sramne i nehrišćanske termine kojima je opisao ovu grupu Božije dece.

Za vreme američke predsedničke kampanje 2004. godine, Džordž Buš je putovao u Vatikan kojom prilikom je od pape tražio da mu njegovi biskupi pomognu da pobedi na izborima. Kao što se moglo i očekivati, biskupi katoličke crkve zvonili su na sva zvona s antigej retorikom podržavajući antigej predsednika što je predstavljalo jasno kršenje američkih zakona kojima se crkvama daju poreske olakšice u milijardama dolara pod uslovom da se klone izbornih kampanja.

Očigledno da je papa smatrao da je pokret za prava homoseksualaca i njegova nastojanja za punim priznavanjem društvene jednakosti, veće zlo od rata u Iraku. Papa je Buša ukorio zbog iračkog rata, ali njegovo nezadovoljstvo tu se i završilo - predstavom za javnost.

U govoru s početka ove godine u kome je iznosio agendu crkve za 2005., istopolni brakovi bili su na vrhu liste prioriteta u delovanju crkve. Jovan Pavle II smatrao je da najveću opasnost porodici predstavlja podjednaka pravna zaštita porodica koje se nisu uklapale u njegovu ideju biblijskog braka. Nekako je ta striktna biblijska definicija uspela da zaobide sve poligamiste, konkubine, incestuozne unije, ugovorene dečije brakove i ostale varijacije biblijskog braka koji se pominju u Bibliji a od kojih su mnoge sankcionisane od strane Boga.

Papa u svojoj agendi za 2005. nije pomenuo da bi bogate zemlje morale više da pomognu one siromašne. I nije neka agenda za nekoga ko je Hristov izaslanik na zemlji.

Tokom 26 godina vladavine beskompromisni dogmatizam Jovana Pavla II stvorio je negostoljubivu atmosferu u okrilju crkve i mnoge vernike izbacio na ulicu u potrazi za novim duhovnim domom. Crkva je potpuno zaboravila na to da je prvobitan greh Sodome bio negostoljubivost.

Možemo se samo nadati da će naredni papa biti više prosvetljen Svetim Duhom i da će usvojiti pravac koji ce biti daleko od razornog ultrakonzervativizma. Takode se molimo da će u zagrobnom životu Jovan Pavle II biti prosvetljen istinom o tome koliko nije bio u pravu po pitanju gej zajednice i Boga.

Američki nadbiskup Brus Simpson iz benediktinskog reda sv. Jovana, autor autobiografije ''Gej lice Boga'' (Gay Face of God)

Bruce J. Simpson e-mail

preveo: aleXandar