Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
iz štampe

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Svet, Br. 406.
OTAC MI JE IZVRŠIO OPERACIJU PROMENE POLA!


 
   
Rođena kao dečak, Sara Petrović je u 22. godini promenila pol, a u ispovesti za "Svet" priča o problemima sa kojima se susreću transseksualci i otkriva: Očekivala sam podršku roditelja, ali sam se iznenadila kada je otac predložio da on izvrši operaciju. Imajući u vidu da je on vrhunski hirurg tako smo i uradili


Životna priča Sare Petrović, jedne od najbogatijih Srpkinja koje žive i rade i Švajcarskoj, holivudskim scenaristima sigurno bi mogla da posluži kao inspitacija za odličan scenario. Pre četiri decenije, sa koferima i detetom u naručju, Sarini roditelji su pobegli od komunističkog režima. Posle višemesečnog lutanja po Zapadnoj Evropi skrasili su se u Cirihu gde su započeli novi život. Njen otac, ugledni beogradski hirurg, iskoristio je poslovna poznanstva i kredibilitet pa je našao zaposlenje u jednoj švajcarskoj klinici obezbedivši svojoj porodici veoma pristojnu egzistenciju.

"Zbog podrške i razumevanja koju su mi roditelji pružili u trenucima kada mi je bilo najteže, kada sam bila izgubljena u vremenu i prostoru, dugujem im zahvalnost do groba", naglašava Sara Petrović, četrdesetpetogodišnjakinja koja je pre 23 godine, uz pomoć hirurga, promenila pol. "Zbog toga ne želim da otkrivam njihov identitet. Mnogo je vremena prošlo od kada su bili prinuđeni da napuste Beograd, ali nikada nisu prekinuli kontakte sa malobrojnom rodbinom i najiskrenijim prijateljima. Srbi su još uvek opterećeni predrasudama i tabuima, pa ću ih poštediti neprijatnosti koju bi mogla da prouzrokuje moja priča".

Sara naglašava da njihovi porodični prijatelji u Cirihu znaju da je ona do 22. godine bila muškarac. "Međutim, transseksualnost je u Srbiji još tabu tema. Opterećenost predrasudama nije stvar obrazovanja, nego stvar mentaliteta i nerazumevanja nečega što je različito, drugačije. Iako su intelektualci, prijatelji mojih roditelja u Beogradu verovatno ne bi mogli da shvate i prihvate da sam drugačija, da sam transseksualac. Poslednji put Beograd sam posetila prošlog leta. Pre toga godinama nisam dolazila u rodni grad. Kada sam prošlog avgusta stigla na Surčinski aerodrom, rasplakala sam se. Volim Beograd, volim naše ljude i zato patim jer sam svesna da će još mnogo mutne vode proteći Dunavom i Savom dok se bar malo ne izmeni svest mog naroda. Treba još mnogo vremena da se Srbi oslobode stega koje ih sputavaju. Istina je da su ljudi potišteni zbog lošeg standarda, ali je istina i to da Srbi ne znaju da uživaju čak ni u onome što imaju".

Plavokosa gospođa Petrović priznaje da su transseksualci često potišteni i frustrirani zbog krize identiteta, a potom objašnjava da je ona odavno prevazišla takve probleme. "Još kao devetogodišnje dete shvatila sam da živim u pogrešnom telu. I tada sam se osećala kao devojčica zarobljena u telu dečaka. Kako je vreme prolazilo, sve češće sam se susretala sa krizom identiteta. Dok su moji vršnjaci trčali za fudbalskom loptom, ja sam stajala ispred ogledala i zamišljala kako bih izgledala da imam duže trepavice, dužu kosu, kako bi mi pristajala ženska odeća... Dakle, osećala sam se kao žensko i pre puberteta, a u tinejdžerskom uzrastu to je još više došlo do izražaja. Počela sam da oblačim ženske krpice. Prijalo mi je. Osećala sam se prijatno kada našminkana i u ženskoj garderobi stanem ispred ogledala, a onda sam poželela da u takvom izdanju prošetam ulicom. Da ne bih sebe dovela u neprijatnu situaciju, odlučila sam da otvoreno porazgovaram sa roditeljima pa sam im pre punoletstva priznala da se osećam kao žena. Objasnila sam im da ne treba da žive u zabludi misleći da imaju sina koji će se jednog dana oženiti i zasnovati porodicu jer nemaju sina od koga mogu da očekuju unučiće. Razumeli su me i osetila sam neverovatno olakšanje kada sam dobila njihovu podršku. U dvadeset prvoj godini saopštila sam roditeljima da sam donela odluku da promenim pol. Očekivala sam i tada njihovu podršku, ali sam se iznenadila kada je otac predložio da on izvrši operaciju promene pola. Imajući u vidu da je on vrhunski hirurg, dogovorili smo se da, uz asistiranje kolega Švajcaraca, upravo on izvrši operaciju. Nekoliko dana kasnije započele su pripreme za hirurški zahvat. Najpre je bilo potrebno obaviti brojna ispitivanja, prikupiti sve neophodne lekarske nalaze. Kada sam već odlučila da promenim pol, htela sam da to što pre obavim, ali mi je otac objasnio da je to veoma komplikovan hirurški zahvat i da moram da ispoštujem predviđenu medicinsku proceduru. Period priprema potrajao je nekoliko meseci i operisana sam u 22. godini. Zahvat je protekao bez komplikacija, kao i period oporavka posle operacije", priča Sara Petrović.

Iako je još u tinejdžerskom uzrastu počela da živi kao žena, Sara kaže da je tek posle operacije promene pola počela da živi. U skladu sa švajcarskim zakonodavstvom promenila je lična dokumenta, a potom je uz finansijsku pomoć roditelja započela privatni biznis. Najpre je otvorila manji butik u centru Ciriha, a danas je vlasnica velikog modnog salona u kojem odeću sa etiketama najpoznatijih svetskih kreatora kupuje švajcarski džetset. U njen modni salon ponekad navrate i domaće folk zvezde i zvezdice da bi obnovile garderobu. "Zbog posla često putujem s jednog na drugi kraj sveta. U kontaktu sa poslovnim partnerima ne skrivam da sam transseksualac. U civilizovanom svetu nikada me niko nije čudno pogledao zbog toga što sam promenila pol. U Srbiji je situacija drugačija. Srbi još ne shvataju da postoji bitna razlika između transseksualaca i transvestita. Zbog neinformisanosti i predrasuda, u Srbiji čak poistovećuju homoseksualce i transseksualce. Zato osećam potrebu da pomognem mladim transseksualcima u Srbiji koji se suočavaju sa nerazumevanjem i osudom okoline. S obzirom na to da sam materijalno situirana, pre nekoliko meseci ugostila sam dečka iz Srbije i pomogla sam mu da u Cirihu hirurškim putem promeni pol. Sve je proteklo kako treba, dečko je postao prelepa devojka, ali se ta devojka sada suočila sa novim problemom. Namerava da se vrati u Srbiju, ali je to sada nemoguće jer u svim dokumentima piše da je muškog pola. Uskoro će proslaviti dvadeset prvi rođendan a, nakon operacije i hormonske terapije, sada izgleda kao prava lepotica. U konzulatu su joj rekli da dokumente može da promeni samo u mestu prebivališta i sada uz pomoć pravnika pokušavamo da pronađemo rešenje. Nadam se da ćemo uskoro uspeti u tome jer devojci ističe viza za boravak u Švajcarskoj".

Pored toga što se trudi da pomogne transseksualcima iz Srbije, Sara se bavi i humanitarnim radom.

Kaže da je materijalno obezbeđena, da je proputovala svet i da joj je sada satisfakcija prikupljanje pomoći za decu koja su izbegla sa Kosova, kao i za one koji su u nehumanim uslovima ostali da žive u našoj južnoj pokrajini. "Humanitarni rad bio je jedan od povoda za moj dolazak u Beograd prošlog leta. O tome ne želim da raspredam jer mi je poznato koliko je u Srbiji degradirano i iskompromitovano sve što ima predznak humanitarno. Dovoljnu satisfakciju pruža mi činjenica da sam pomogla onima kojima je pomoć najpotrebija".

Sara otkriva da uskoro, po prvi put, planira da stane pred matičara. Kaže, zaljubljena je kao nikada dosad, a njen izabranik je naše gore list. "Moj verenik je dve decenije mlađi od mene a velika razlika u godinama ne predstavlja prepreku našoj ljubavi", kaže buduća nevesta i dodaje da upravo ovih dana pokušava da otkloni administrativne prepreke da bi njen dragi dobio švajcarsko državljanstvo. Iako njen budući suprug ima samo 25 godina, ona kaže da nije reč o braku "zbog papira". "Dopadam mu se ovakva kakva sam i, ako sve bude kako treba, uskoro ću vam poslati fotografije sa venčanja", poručila je na kraju.
 
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi