---

Tri mladića i dve devojke tvrde da u Kragujevcu ima 20.000 ljudi koji nisu heteroseksualci i da ne zaslužuju da ih lokalni političari nazivaju životinjama i nenormalnim osobama.

 

Oni izgledaju kao i svi ostali Kragujevčani njihovih godina. Imaju između 25 i 35. Uglavnom su svi visokoobrazovani. Nose džins, bave se kreativnim poslovima, uveče izlaze. Zajedničko im je što su manjina u ovom gradu - homoseksualci i lezbejke. Njih trojica i njih dve, obratili su se našoj redakciji zbog, kako su rekli, 'otvorene, nesmotrene, isključive, uvredljive i fašističke homofobije lokalnih političara' koji su nedavno u našoj anketi odgovarali na pitanje da li bi dozvolili organizovanje gej parade u Šumadiji i Pomoravlju.

 

Oni su članovi organizacije LAMBDA, Centra za promociju i unapređenje LGBT ljudskih prava i Queer kulture. U Kragujevcu ima još desetak članova, a naši sagovornici tvrde da 'drugačijih' samo u ovom gradu ima oko 20.000.

 

Kažu da bi voleli da lokalne političare upoznaju sa LGBT tematikom koja se odnosi na lezbejke, gejeve, biseksualne, transeksualne i transrodne osobe, ali i sa evropskim standardima, kako bi im predočili neke od osnovnih postulata savremenog demokratskog društva.

 

'Nismo sigurni na kom kontinentu lokalni političari žive i koje su granice njihove neobrazovanosti, netolerancije i nepoštovanja ljudskih prava i sloboda - pričaju dok ispijamo prepodnevnu nedeljnu kafu u kafeu 'Supernova'.

 

Naglašavaju da je osnovno pitanje i problem patrijarhalno vaspitanje i ovdašnja kultura koja ne dozvoljava različitost te vrste, pa ih prema tim stereotipima i predrasudama, kažu i ne čude odgovori lokalnih političara.

 

- Parade nisu jedini način egzistencije LGBT osoba. Pored toga što jednom godišnje prošetamo gradom (?) šareni, lepršavi i golišavi, zapravo živimo i ostalih 364 dana. Tada takođe šetamo ulicama, idemo u škole, radimo, plaćamo PDV, dobijamo batine, pretnje, krijemo se od drugih, lažemo da se viđamo sa osobama suprotnog pola, slušamo homofobične viceve, glasamo za Verka i ostale, vozimo se autobusom, plaćamo struju, vodu, telefon, grejanje... i da li je sve to 'besmisleno', kao što kaže Nebojša Vasiljević, gradski menadžer Kragujevca, grada u kome mi živimo i u kome žive homoseksualci i lezbejke?! - kaže ova grupa mladića i devojaka.

 

	Dobrivoje Budimirović Bidža

- Poseban osvrt zaslužuje izjava Dobrivoja Budimirovića Bidže, predsednika opštine Svilajnac koji kaže: 'Ja sam još uvek normalan čovek i znam šta su pederi, a šta su normalni ljudi. U Svilajncu se te životinje nikada neće pojaviti...' Ova izjava zaista može da se protumači kao čisto vređanje i javni govor mržnje. Isto tako osvrt zasluzuje i izjava Dragana Jovanovića, predsednika opštine Topola, koji kaže da gej parada nikad ne bi mogla da se organizuje u Topoli jer bi 'na taj način povredili osećanja normalnih ljudi'. Podsećamo da postoje institucije i standardi koji su kompetentni za takve klasifikacije - naglašavaju i dodaju da Svetska zdravstvena organizacija priznaje homoseksualnost, biseksualnost i heteroseksualnost kao ravnopravne seksualne orijentacije. U razgovoru s nama kažu da su nailazili na nerazumevanje čak i svojih najbližih prijatelja, ali da imaju i 'strejt' drugove koji poštuju njihovo seksualno opredeljenje. Dodaju da je najteže da priznaju to svojim roditeljima, pa zbog toga nisu zeleli da otkrijemo njihova imena, a kažu da je tragično i to što u ovoj zemlji možete izgubiti posao ako ste gej.

 

PREDRASUDE

Jelena Petrović Desnica, kragujevački sociolog kaže da se predrasude najteže menjaju, nabijene su emocijama i najčešće iracionalne. - Srbi, kao što su ksenofobični, tako su i homofobični, a to što se rađa iz neznanja kulminira agresijom, pa ne čude stavovi aktuelnih političara o organizovanju gej parade. Ona potvrđuje podatak da je od pamtiveka do danas deset odsto populacije homoseksualno.