|
|
VREME 714 / POLITIKA
NUSPOJAVE
Raskrinkalo Darvina
Hoće li neko već jednom
da proglasi moratorijum na jurodive u vrhovima vlasti, ili ćemo
morati da sačekamo da se baš svi izređaju
Postoje stvari, bića & pojave koje su toliko
jedinstvene u svojoj raskošnoj bizarnosti da dobrim delom izmiču
makar i samo ''opisivačkim'', a kamoli analitičkim moćima jednog
sirotog nedeljn(ičk)og kolumniste. U pitanju su, dakle, paranormalni
fenomeni gotovo pa neiskazivi, neuobličivi u jeziku, da ne rečemo
neudiskuršljivi. Evo, recimo, aktuelna ministarka prosvete Ljiljana
Čolić, reprezentativni kadar premijerske stranke: sve što je pišućem
čoveku na raspolaganju jeste jezik kao oruđe, ali kako jezikom
'' makar i srpskim, da te ceo svet razume '' dočarati Ljiljanu
Čolić, njom samom?! Ta, svaki je opis samo jalovo grebuckanje
po površini tog bezdano dubokog Uma, koji se periodično ovaploćuje
i obznanjuje svetu na razne ekscentrične načine. Kako god, u dve-tri
ranije prigode sam to pokušavao, ama nikada nisam bio u potpunosti
zadovoljan rezultatom: koliko god bih se trudio, Ono Nešto čime
Ministarka zrači pomalo bi mi izmicalo. Kao da tu postoji kakva
paramistična DSS-supstanca koju je nemoguće pojmiti, a osobito
predstaviti konvencionalnim sredstvima, koja po prirodi svojoj
uvek nekako vuku na učešće razuma u činu uobličenja opažaja u
verbalni iskaz. A kako tako trivijalnim, ordinarno ''zdravorazumskim''
sredstvima predstaviti nešto tako rastresito i rastreseno, tako
ne-od-ovoga-sveta, tako sa onu stranu banalnih kategorija razuma
i onoga što bi mu tobože suprotnim imalo biti, tako nekako, oh,
lahorasto i prhko, paperjasto i zaumno?!
Nemojte misliti da preterujem u nekakvoj nedoličnoj
idolizaciji naše Ministarke: naprotiv, moje su izražajne moći
posvema nedostojne bujnosti njene imaginacije i kreativnosti;
da nije tako, ne bi bilo ni najnovijeg Ministarkinog doprinosa
istoriji Krajnje Nekonvencionalne Upotrebe Uma, koja je ionako
s razlogom postala trade mark one grupe doživotno zbunjenih
građana kojoj je dr Koštunica voljeni predsednik. A to su, ako
ste pocem zaboravili, oni veseljaci što najbolje obožavaju koncerte
simpatičnog antiglobalističkog vokalno-instrumentalnog sastava
pod imenom The Residents... Enivej, Ljiljana je Čolić '' kako
javlja ''Glas javnosti'' od 7. 9. 2004., a iz pera novinarke kojoj
je prosveta dugogodišnji ''sektor'', dakle, teško da je u pitanju
nesporazum ili greška '' odlučila da Darvinova Teorija evolucije
više ne važi, barem ne za učenike osmih razreda osnovnih škola
u Srbiji. Naime, Ministarka je blagoizvolela izbaciti Darvina
i njegova nedostojna, bogohulna lupetanja iz nastavnog plana i
programa biologije; prljavi bezbožnik će, doduše, ostati u udžbeniku
'' ne može ni ministarka sve da postigne '' ali se njegovo (m)učenje
ove godine neće predavati, a za sledeću je ministarka obećala
paralelno proučavanje evolucionističke i kreacionističke teorije,
pa ko šta voli... Pluralizam, bato! A i ko vam kaže da je ta biologija
nekakva egzaktna nauka? Doduše, živeći međ' ljudima skoro četrdeset
godina, i sam sam neretko sklon da poverujem da se međusobno razlikujemo
i po tome što su samo neki od nas nastali od majmuna; zanimljivo,
najčešće su to baš oni koji s indignacijom odbijaju tu mogućnost.
Biolozi su, naravski, zgroženi novim komandoskim
upadom Čarobnog Sveta Ministarkinog Uma u spoljnu realnost, ama
nju to nije pokolebalo ni malkice: ona veli da je sumnjivo Darvinovo
čedo tek jedna ''dogmatska teorija, kao što je to i teorija po
kojoj je Bog stvorio čoveka''. Ta, rekoh vam već da Vizionarstvo
ovakvih lumena kakva je Lj. Č. nije krojeno po skromnoj umnoj
meri prostoga puka, tako da će i ovaj ministarkin doprinos originalnosti
Srbije u istraženom kosmosu ostati neshvaćen. Uostalom, i ona
sama kaže da je ''svesna da će posle ove odluke opet da je pljuju
u javnosti''. Ma, neće valjda? Nezahvalnost sveta ne poznaje granice!
Doduše, da je ova zemlja bar malo, bar mrvičak manje originalna,
ne bi nju nikada niko ''pljuvao u javnosti'' jer se za njeno Neobično
Istaknuto postojanje na svetu nikada ne bi ni doznalo... Ali,
to su pusti snovi: Koštunica je čvrsto rešio da ama baš svakom
ekscentriku i oridinalu u ovoj zemlji pronađe odgovarajuće radno
mesto '' po mogućnosti u Vladi '' i ništa ga u tome zaustaviti
neće. Možda će sledeći Ministarkin korak biti, recimo, revolucionarno
inoviranje matematike, takode na pluralističkoj bazi, tako da
će i odgovor na pitanje ''koliko je dva plus dva'' ubuduće biti
stvar dogovora, kompromisa, ili naprosto stvar ličnog uverenja
i svetonazora.
Nema još mnogo prostora do kraja ovog teksta,
Pančiću, mogao bi malo da se uozbiljiš? Ma nemojte?! Zašto baš
ja? Zar ne bi prvo trebalo da se uozbilje ljudi koji vode i vodaju
ovu zemlju? Bez sve šale, hoće li neko već jednom, konačno, napokon
i najzad da proglasi moratorijum na jurodive u vrhovima vlasti
'' tek toliko da danemo dušom i pokrpimo se malo '' ili ćemo
morati da sačekamo dok se baš svi ne izređaju, zaključno sa Žikom
Obretkovićem i frulašem Piksijem? I šta taj Koštunica uopšte vodi
'' Vladu i političku partiju ili sektu? A možda bi vaistinu trebalo
svim tim čudnim ljudima što se oko njega okupljaju dati nekakav
oveći plac, neko parče zemlje po mogućnosti podalje od naseljenih
mesta, pa neka tamo naprave neki svoj Paralelni Svet, onaj u kome
''Rezidentsi'' neće sviruckati svoje demonističke invektive na
Krstovdan, u školama će popovi i popadije '' što u haljinama,
što u civilu '' predavati sve predmete i tumačiti decama šta je
ono čika Adam radio sa teta Evom i sa jabukom, Obren će Joximović
biti pojam uglađenog džentlmena i suptilnog erudite, Desanka će
Maximović posmrtno preoteti pesmu o lepotama đačkog doba od onog
nepouzdanog prečanina Branka Radičevića, a strani jezici (ruski,
beloruski i grčki) će se učiti tek od 96. godine života, da ne
bi naškodili nežnoj dečjoj psisi...
Naravno, ništa od ovoga se neće desiti. Onaj
''izolovani plač'' će pre biti sanjano utočište za preostale zastupnike
''konvencionalne'' moždane aktivnosti, dok će mapetovski živopisan
(ali tek bela-lugošijevski simpatičan) deesesovski granginjol,
pojačan tankoćutnim Veljom More Sve Ću Vas Napušim Ilicem te Draganom
Kojadinovićem okruženim svojim voštanim telohraniteljima na čelu
sa drugom Cicom, i dalje od hronično dezorijentisane Srbije praviti
Čudo Neviđeno, a od svih nas '' majmune. Sa Darvinom ili bez njega,
teško da ćemo se uljuditi dok tu ekipu ne pošaljemo nazad pod
šatru!
Teofil Pančić
|
|
