|
Revija 92, 3. avgust 2004., Broj 432
Seksualno različiti su u Srbiji i Crnoj
Gori tema o kojoj se najradije ćuti, ali ukoliko želimo integracije
moraju dobiti sva prava koja im se garantuju u Evropskoj uniji
Bez
pederizacije nema evropeizacije
Prema svetskim istraživanjma
u svakom društvu a najmanje sedam, a najverovatnije deset odsto
homoseksualaca, što znači da ih u Srbiji ima oko 600.000. Ako
je tako, onda je to nije zanemarljiv broj. U Francuskoj ih je
registrovano na milione. Ne čudi stoga što je francuski gej časopis
Tetu u samom finišu trke za francuskog predsednika dobio intervjue
od oba predsednička kandidata. U Srbijii je u tom pogledu stvar
malo drugačija. Lezbijkama, biseksualcima, transeksualcima i ostalim
iz populacije seksualno posebnih političari se retko obraćaju.
A ako to učine, digne se žestoka buka.
Labris
Lezbijska organizacija u SCG |
Labris je jedina lezbijska
organizacija na prostoru SCG, iz koje se moglo
čuti da naše okruženje nije blagonaklono prema
lezbijskoj populaciji. U 2003. godini na njihov
lNFO telefon pozvalo je najviše žena iz Beograda,
ali i iz Niša, Inđije, Zrenjanina, Kruševca,
Čačka. Što se starosne dobi tiče, najviše
se javljaju žene od 16 do 60 godina. Finansijski
ih pomažu donatorske organizacije Amerike
i Holandije. |
|
|
Tako su pred poslednje Parlamentarne izbore
Liberali bivšeg ministra poilicije Dušana Mihajlovića, pozvali
seksualne manjine da daju svoje kandidate za srpski parlament.
Predstavnici seksualno različitih poziv nisu prihvatili, s objašnjenjem
da nemaju kontakte političkim organizacijama. Međutim, najavili
su da će ih ostvariti sa svima - osim sa Srpskom radikalnom strankom.
Kako se čulo od njihovih predstavnika, spremni su da se obrate
GSS, dok su na socijaldemokratsku omladinu SDU apostrofirali kao
jedinu političku organizaciju koja zvanično-svojim programom,
podržava seksualne manjine.
S obzirom da u skoro svim evropskim zemljama
političari sve otvorenije govore o ličnim seksualnim sklonostima
prema pripadnicima istog pola, i na to da seksualno različitoj
populaciji daju puna građanska i ostala prava koja se tiču njihove
posebnosti, može se očekivati da im i SCG u tom smislu mora garantovati
više. U suprotnom, moglo bi se desiti da to bude još jedna brana
ulasku u Evropu.
Nije zaboravljeno da je prva održana gej parada, koje su uobičajene
u Evropi, u Beogradu, 30. jun 2001. godine, bila obeležena opštom
tučom, u kojoj se malobrojni policajci nisu baš spretno snašli,
a da takvo nasilje ondašnja demokatska vlast nije baš oštro osudila.
Oko 1.000 protivnika pederske parade, među kojima i navijači FK
Crvena zvezda i Rad, kao i pripadnici Obraza, silom su pokušali
da na Trgu Republike spreče održavanje skupa.
Specijalci
homoseksualci |
Trećeg jula ove godine
u Londonu okupilo se nekoliko hiljada homosekusalaca
što je već tradicija. Novo je da vlasti
ubuduće takvo okupljanje neće tretirati
kao demonstraciju, nego kao redovnu godišnju
uličnu manifestaciju.
Među učesnicima gej parade bili su gradonačelnik
Londona. Ken Livingston, koji je predvodio
okupljene zatim čuveni glumac Jan Mekelen,
pa visoki policijski funkcioner Brajan Padik,
drugi po rangu u policiji Londona. Kao poseban
'kuriozitet' parade bilo je pojavljivanje
specijalne jedinice londonskih policajaca
homoseksualaca, koji su marširali u uniformi,
da bi, kako su rekli, pokazali da oni ne
samo da zavode red u svim , pa i homoseksualnim
zajednicama, već su i deo njih.
Treba reći da se britanski premijer Toni
Bler još 2000. poslužio retko korišćenim
pravom i, uprkos protivljenju Gonjeg doma
parlamenta, doneo zakon prema kojem se gornja
starosrna granica za legalne homoseksualne
odnose pomera sa 18 na 16 godina. Tri ministra
u njegovoj prvoj vladi su homoseksualci.
To su: Ron Dejvis, koji je kasnije podneo
ostavku, Nik Braun ministar poljoprivrede
i i Kris Smit, ministar kulture.
Princ Čarls se 2003. jedva izborio da demantuje
vest da je zatečen u krevetu sa članom posluge,
što je preneo jedan škotski list.
Velika Britanija otišla je dotle da britanski
zakon omogućuje sticanje državljanstva svakom
ko dokaže da je četiri godine proveo u homoseksualnoj
vezi sa britanskim državljaninom sto ne
važi za one koji su toliko proveli u tradicionalnom
braku.
|
|
|
Ishod - 30 do 40 povređenih. Povređena su i
dva policajca, ostećena dva policijska vozila, privedeno 32 osobe,
od kojih šest maloletnika. Umešali su se i predstavnici SPC, a
sveštenik Žarko Gavrilović gej paradu je nazvao ''nastranošću
koji treba osuditi i koju treba lečiti'' ali i ''zlom satanskim
koje žele neki nazovi instelektualci u vrhovima vlasti''.
Komentari većine političara sveli su se na to
da se na sadašnjem nivou političke i svake druge kulture u Srbiji
ništa drugo nije moglo ni očekivati, dok su se oštrom osudom oglasile
samo pojedine nevladine organizacije.
Mada su na rvoj gej paradi loše prošli gej aktivisti su ipak planirali
da, 17. jula ove godine, održe novi Dan ponosa najavljujući više
politički protest nego paradu. Da li su odustali zbog političke
klime, da li zbog toga što im nove političke vlasti ne ulivaju
poverenje i sigurnost, ili nečeg trećeg, tek očekivalo se da će
biti između 500 i 2000 učesnika, a organizator je bio spreman
da angažuje privatno obezbeđenje.
Od policije su, kako se moglo čuti, jedino tražili da imaju oficira
koji bi im prosto bio ''čovek za vezu'', što je posle parade u
Beogradu 2001. bila preporuka OEBS.
Ono što je za sada izvesno jeste da je ''Prajd'' - udruženje za
promociju ljudskih prava seksualno različitih - najavio da će
od parlamentarnih političkih partija traziti podršku prava seksualnim
manjinama. Istina je da u Ustavnoj povelji državne zajednice SCG
stoji da svi građani imaju jednaka prava, bez obzira na pol, starost,
nacionalnu ili versku pripadnost ili bilo koje drugo lično svojstvo.
Međutim, oni traže da u Ustavu decidno stoji antidiskriminitivna
odredba koja obuhvata seksualne manjine. Policija Srbije bila
je spremna da preduzme određene mere za najavljenu gej paradu,
a nije ni tajna da pojedini opštinski sekreterijati ''sarađuju''
sa gej aktivistima. Policajci obezbeđuju ''promotivne žurke'',
koje se održavaju jedno mesečno u određenom beogradskom klubu.
Do februara ove godine održana su četiri takva skupa, bez izgreda
i incidenata.
Homoseksualci u Srbiji imaju svoj sajt, kojeg svakodnevno ažuriraju.
Spada među sto najposećenijih domaćih (35.000 do 40.000 poseta
mesečno). Registrovan je uz pomoć jednog našeg iseljenika u SAD.
Preko njega se ostvaruju konatkti između članova gej zajednice
u Srbiji i Crnoj Gori, ali sajt nudi i informacije zanimljive
i heteroseksualcima.
Šta je normalno i moralno u odnosima i pravima homoseksualca teško
mogu da protumače i liberalni zakoni EU. Ono što izbija iz zakona
Velike Britanije, Francuske, Norveške, Danske, Holandije, Italije,
Belgije i Nemačke jeste da nije sramota biti homoseksualac. Prema
Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, odnedavno, homoseksualizazn
nije bolest. Prema Katoličkoj crkvi homoseksualni odnosi su greh,
homoseksualnost nije, ali je protivprirodna.
Ne zna se tačan broj homoseksualaca u SCG. Operiše se podatkom
da lezbijke, homoseksualci, transeksualci, biseksualci obuhvataju
pet do deset odsto ukupnog stanovništva. Tokom nedavnih istraživanja
na beogradskom univerzitetu šest odsto studenta je reklo da je
homoseksualilo orjentisano(!?)
Obucite
Čedu Jovanovića |
Urednik časopisa ''Dečko'',
čija ciljna grupa su homoseksualci u Srbiji,
Atila Kovač, izneo je jednu zanimljivost.
Kaže da im je nedavno u poseti redakciji (u
Novom Sadu) biia jedna novinarka, te da se
strašno razočarala kad je videla da im redakcija
izgleda kao i svaka druga. Da bi je utešili
rekli su joj da su dve ribice u njihovom akvarijumu
lezbijke.
Časopis se bavi temama, kao što su: crkva
i homoseksualnost, evropsko gej zakonadavstvo
i nacionalizam među srpskim homoseksualcima.
Najintrigantskija je rubrika ''Gej ikona'',
nastala po uzoru na svojevremenu ''Zabavnikovu''
''Obucite Cicu''. Čitaoci su do sada obukli
lutkice s likom bivšeg potpredsednika vlade
Srbije Čede Jovanovića, glumca Sergeja Trifunovića,
bivseg ministra Gorana Svilanovića, ministra
Mlađana Dinkića, sportiste Petra Kapisode,
Mila Đukanovića, Natase Mićić, pevača Toše
Proeskog, pevačice Jelene Karleuse i voditeljke
Olivere Kovačević. Koja će se ličnost pojaviti
u toj rubrici odlučuje njena popularnost,
koju utvrđuju na osnovu upitnika i praćenja
gej sajtova.
|
|
|
Ne može se brojkom izraziti ni da li su i koliko
diskriminisani oni koji su seksualno različiti. Jedan od razloga
je i taj što se ne vodi statistika motiva zločina iz mržnje. Podsećanja
radi, Svetsko lekarsko društvo je 1993. godine ukinulo ''zabludu''
da je homoseksualizam bolest, dok američki stručnjaci takav stav
imaju još od sedamdesetih godina prošlog veka. Bil Klinton je
od kad je došao na vlast omogućio homoseksualcima da budu vojnici
- pripadnici armije i, čak, svojim prisustvom uveličao njihov
kongres, a jun označio ''nacionalnim mesecom homoseksualaca i
lezbijki''. Pored toga što je pedera Džejmsa Homela imenovao za
ambasadora u Luksemburgu, a lezbijku Virdžiniju Apučo za sekretara
za politiku, menadžment i budžet, za pomoćnika selkretara za unutrašnje
poslove postavio je Džona Berija, koji nije skrivao svoje homoseksualne
sklonosti.
Konačno, skoro je suvišno pitanje šta je homoseksualizam-bolest,
moda, devijacija ili nešto četvrto. Suvišna je i analiza da li
im se političari udvaraju, kao velikoj glasačkoj mašini. Evidentno
je da ih je toliko da predstavljaju značajan deo biračkog tela.
Što se našeg zakondavstva tiče, tema prava seksualno različitih
je crna tačka u njemu - ističe profesor međunarodnog prava dr
Predrag Stojanovic i dodaje - Nemamo nikakvih ezgaktnih rešenja.
To je pitanje srpskog mentaliteta, pa takva pitanja još nisu došla
na dnevni red. Ali, doći će kad nas neko natera da to rešimo.
Prosto, to je zaboravljena stvar. Niti smo se bavili time, niti
ćemo, dok nas neko ne natera.
Dakle, Srbija i Crna Gora i u ovom smislu ''zaostaju za Zapadom'',
a zna se da Evropa nema alternativu.
Ambasador Bredli-gej |
Nečuven sok uzdrmao
je puritansku Australiju kada je njihov ambasador
u Danskoj Stiven Bredli, na predavanju akreditiva
kod kraljice Margarete poveo svog dečka. Za zemlju
domaćina, to ništa nije bilo čudno. Ona je već odavno
digla rampu za brakove homića. |
|
Sanader ima
dečka? |
Bivši poslanik HDZ Ljuba Ćesić Rojs ponovio je pretnju
da će na internetu objaviti kompromitujuće snimke
hrvatskog premijera Ive Sanadera, ''koji će dići
više prašine nego Severinin kućni pornić''. Navodno
je reč o Sanaderovom kontaktu sa njegovim ''dečkom''.
Rojs je jedan od vlasnika deset bespravno podignutih
kuća u Zagrebu, koje po nalogu gradskih vlasti treba
da se sruše.
Što se prava homoseksualaca tiče, u Hrrvatskoj jedni
smatraju da je dovoljno to što im se ne uskraćuje
pravo da žive zajedno i vole se, dok se liberalno-građansko-socijaldemokratska
opcija zalaže za zakonska prava homoseksualne zajednice. |
|
Vođa liberala-homić |
Pojava da se visoki političari
i funkcioneri javno deklarišu kao pederi sve je
očiglednija i u Nemačkoj, što sociolozi i politikolozi
ocenjuju kao povećan stepen tolerancije u nemačkom
drustvu. Nije zaboravljeno ni da su homoseksualci
u vreme nacista proganjani, iako je bilo signala
da i njihov firer ima slične sklonosti.
Svoje homoseksualne afinitete nedavno je otvoreno
priznao sef parlamentarne opozicione Liberalne
partije Gvido Vestervele (42). Učinili su to i
gradonačelnik Berlina-socijaldemokrata, i gradonačelnik
Hamburga-konzervativac. Vestervele je obelodanio
da je gej i potvrdio ono o čemu se ranije samo
pričalo. Mada je u poslednje vreme u Nemačkoj
već doneto nekoliko propisa u korist lezbijki
i homoseksualaca, Vestervele se založio da dobiju
''sva prava i obaveze kao i svi ostali građani''.
On se već na nekim važnim prijemima pojavljivao
sa svojim ''dečkom'' Mihaelom Mroncom (36). S
njim u drustvu dosao je na inauguraciju predsednika
države Horsta Kelera, kao i na proslavu 50. rođendana
predsednice Hrišćansko demokratske unije Angele
Markel.
|
|
|
|