|
|
|
|
Šta
se dešava: Sa gej parade 2001. u Beogradu (foto: Danas) |
Beograd, 09. jul 2004.
Različitiji
i od različitih
Šta je pokazala Prva regionalna konferencija
o odnosu medija prema pitanjima homoseksualne populacije, održana
u Novom Sadu
- Koliko i kako su teme od interesa za LGBT (lezbijke,
gej, biseksualci i transeksualci) populaciju zastupljene u mejnstrim
medijima naše, ali i u zemljama okruženja, pitanja su na koja
su odgovor potražili aktivisti i aktivistkinje LGBT i drugih nevladinih
organizacija na regionalnoj konferenciji "South East European
Regional LGBT Media Initiative" koja je održana u Novom Sadu
od 24. do 27. juna. No, predstavnici Bugarske, Rumunije, Moldavije,
Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Srbije, nisu tražili samo odgovore,
već i rešenja, jer su, kako je rečeno, LGBT teme u mejnstrim medijima
slabo zastupljene, a i ono što se može videti, čuti i procitati
najčešće daje apsolutno iskrivljenu sliku jer je njihov odnos
prema temi senzacionalistički, nipodaštavajući i sa podsmehom,
što predstavlja direktan atak na ljudsko dostojanstvo i osnovno
ljudsko pravo na izbor.
Mediji
Učesnici su već prvog dana konferencije mogli da se uvere i koliko
je interesovanje srpskih medija za pomenutu temu, jer su se na
konferenciji za štampu, na koju je zvanično pozvana većina medija,
pojavili samo novinari dnevnih listova Dnevnik i Danas. Pretpostavka
je da bi se to desilo i u drugim zemljama regiona jer, ako nije
ignorisana kao tema, homoseksualnost je u celom regionu tretirana
na negativan način. Jedina razlika je u stepenu radikalnosti stavova
koji se iznose u medijima.
Konferenciju je otvorila Jelica Rajačić-Capaković,
sekretarica za pitanja rada, zapošljavanja i ravnopravnosti polova
u Izvršnom veću Vojvodine, što je predstavljalo presedan u dosadašnjoj
tradiciji predstavnika državnih organa kada su u pitanju LGBT
teme, ali i prijatno iznenađenje i znak podrške predstavnicima
LGBT organizacija iz Srbije. Njeno, a samim tim i prisustvo vlade
Vojvodine, ocenjeno je kao veliki korak i jedan od prvih pokazatelja
da u Srbiji postoji mogućnost, koju treba iskoristiti, da se država
konačno počne baviti ovim problemom.
- Radujem se što mi je pružena prilika da učestvujem
jer je u pitanju izuzetno značajna konferencija koja je okupila
predstavnike iz cele Evrope, što govori da Vojvodina može biti
domaćin skupu koji Srbiju i Vojvodinu vodi u Evropu - kazala je
Rajačić-Capaković i ocenila da treba senzibilisati medije da pišu
o temi na pravi način, jer često se pogrešno piše iz neznanja,
kao i da treba govoriti o pravima na izbor i zakonskom regulisanju
svih pitanja vezanih za ovu oblast.
Biljana Kovačević Vučo, predsednica YUCOM, koja
je na konferenciji učestvovala kao gost u delu koji se bavio saradnjom
LGBT i ostalih nevladinih organizacija, kazala je da se medijsko,
ali i svako drugo tretiranje prava seksualnih manjina bitno razlikuje
od ostalih zbog socijalnog okruženja koje je suviše konzervativno
i tradicionalno i nije u stanju da prevazide dominantne stereotipe.
Prema njenim rečima ono što razlikuje seksualnu diskriminaciju
od ostalih manjinskih diskriminacija je to što se u svesti ljudi
to pitanje tretira kao bolest i, ukoliko nema direktne agresivnosti
i nasilja, to je najbolje što se može očekivati u ovom trenutku.
Diskvalifikacija
- Kada hoceš nekoga da diskvalifikuješ ti ga optužiš da je "peder"
i to je postalo opšte mesto, što je opasno ukoliko se vezuje za
seksualno opredeljenje i različitost - smatra Kovačević-Vučo i
dodaje da je dominantni stereotip svodenje homoseksualnosti na
pitanje "besa, luksuza i neke uvezene modernosti sa Zapada
koju su bolesni ljudi ovde prihvatili".
U Srbiji, a i u većini država regiona se pokazalo
da su neinformisanost, neznanje i nezainteresovanost, osnovni
problemi odnosa mejnstrim medija prema LGBT pitanjima. Tako novinari,
s jedne strane, zbog mogućih optužbi da promovišu homoseksualnost,
u najboljem slučaju ignorišu teme i ne žele da se njima bave,
a često pod uticajem homofobičnog društva i stereotipa, iste predstavljaju
pežorativno. Takav odnos kod druge strane izaziva odbojnost i
nepoverenje što inače neophodnu komunikaciju svodi na minimum.
Asja Caneva, novinarka i dugogodišnja aktivistkinja
za prava LGBT osoba iz Sofije, navela je, kao najdrastičniji primer
iz Bugarske, slučaj samoubistva dve maloletne devojke, gde su
mediji bez ikakvih dokaza, kao razlog samoubistva naveli homoseksualne
odnose. U Srbiji je poslednji primer žustre prepiske vezan za
izbor pesme Evrope, kada su pojedini mediji izrazili bojazan da
se ovo takmičenje pretvorilo u "paradu pedera", čemu
je usledio žestok odgovor nekoliko LGBT organizacija. Zabeležena
je, međutim, i dobra saradnja u slučaju maloletnog M. G. iz Beograda
koji je uz pomoć medijske kampanje uspeo da se upiše u željenu
školu iako se deklarisao kao homoseksualac.
Kako bi zaštitile manjinu od većine, moderne
zemlje visoko razvijenih demokratskih standarda uvek posežu za
zakonskom regulativom, a gde nema zakona sudovi donose odluke
tumačeći osnovne norme o ljudskim pravima. Tako je Vrhovni sud
američke savezne države Masačusets ocenio da je protivno ustavu
zabraniti gej parovima da se venčavaju i tako stvorio jednu od
glavnih tema predsedničkih izbora u Americi.
Zanimljivo je da se u Srbiji seksualna različitost
pominje jedino u Zakonu o informisanju u kontekstu zabrane govora
mržnje kojim se sankcioniše govor mržnje čak i kad ne predstavlja
krivično delo što je u odnosu na druge zakone veoma liberalno
postavljeno.
- Šta se dešava sa tužbom, ko je podiže i kakva
je vrsta presude? Da li je to krivični ili građanski postupak,
da li se dobija naknada štete ili se zabranjuje medijima objavljivanje
takvih informacija? Činjenica da mi obilujemo govorom mržnje,
a da se ne vodi ni jedan postupak, govori u stvari o mrtvom slovu
na papiru - smatra Kovačević-Vučo i naglašava da to ne znači da
taj član zakona ne treba da postoji, već da je iluzorno očekivati
da će neko reagovati na njega.
- Svaka pravna norma i svaka inkriminacija mora
da bude do te mere prihvatljiva da može da proizvede efekat na
medije, ali i da je ljudi koji se bave slobodom informisanja i
ljudskim pravima prihvate kao legitimno sredstvo zaštite protiv
govora mržnje - zaključuje ona.
Krivica
Učesnici konferencije su konstatovali i da za negativan stav medija
prema homoseksualnoj populaciji deo krivice snose i same organizacije
svojom nezainteresovanošću da animiraju i informišu poslanike
sedme sile o svojim aktivnostima i konkretnim slučajevima kršenja
osnovnih ljudskih prava homoseksusalnih osoba, ali i pojedinci,
naročito oni kojima se tako nešto desi, jer ne žele da izađu u
javnost sa svojim problemom.
Upravo zbog toga, dogovorena je sinhronizavana
akcija organizacija na nivou regiona jugoistočne Evrope, koja
bi rezultirala stvaranjem jedinstvenog informativnog servisa.
Servis bi se bavio prikupljanjem vesti iz regiona i njihovim daljim
plasiranjem upravo mejnstrim medijima. Kako je rečeno aktiviranje
dobro organizovanog Info servisa a slika o LGBT organizacijama
i njihovom radu, kao i o problemima i temema koje se tiču homoseksualne
populacije, unutar samih mejnstrim medija, će se sigurno promeniti
jer im se sada nudi saradnja kroz ozbiljan, odgovoran i studiozan
rad, a korist od servisa imaće i LGBT organizacije jer dobijaju
pouzdane informacije na osnovu kojih će moći da planiraju šire
delovanje i saradnju sa ostalim organizacijama.
Sava Stefanović |
|