Piše: Predrag Popović
Nedavno je Pride, organizacija koja okuplja ljude različitih
seksualnih opredeljenja, zakazala za 17. jul drugu beogradsku
Paradu ponosa. Prvi pokušaj 30. juna 2001. godine završen je
incidentima, tako sto su navijači beogradskih sportskih klubova
i pripadnici desničarskih organizacija pretukli nekoliko učesnika
parade. Sada, 33 godine posle prve evropske parade održane u
Londonu, grupa aktivista pokušava da manifestaciju koja je u
većini slobodnog sveta postala zabava učini vidljivim, kao i
pokret različito seksualno orijentisanih osoba.
- Ovde je parada politički događaj. Želimo da pokažemo da postojimo
i da ojačamo pokret na ovim prostorima. Ne želimo da nas prebijaju,
isteruju iz kuće ili sa posla zbog seksualnih različitosti -
kaze za Blic News Boris Milićević, prvi čovek organizacije Pride.
Večita nedoumica o broju LGBTT (lesbian, gay, bisexual, transexual,
transgender) populacije je i dalje nedoumica. Barata se sa od
pet do 10 odsto ukupnog stanovništva, a prema nedavnom istraživanju
na Beogradskom univerzitetu, šest procenata studenata je reklo
da je homoseksualno orijentisano. Preciznih podataka nema ni
kada je diskriminacija LGBTT stanovnistva u pitanju. Razlog
tome je praksa srpske policije koja u procedurama ne vodi statistiku
motiva zločina iz mržnje. tzv. "hate crime".
U Prideu navode da je i dalje aktuelna zabluda da je homoseksualizam
bolest, posto je tu dijagnozu zvanično ukinulo Svetsko lekarsko
drustvo 1993. (u SAD-u jos 1973), što je prihvatilo i Srpsko
lekarsko drustvo. Razlog diskriminacije leži i u neinformisanosti,
strahu koji bi se, uvereni su u Prideu, smanjio kreativnijim
pristupom države i policije problemu.
U ovoj organizaciji ističu da čitava priča niti počinje niti
se završava sa Paradom ponosa. U Udruženju imaju nameru da problem
LGBTT populacije uđe u zakonske okvire, a prvi korak je uvođenje
ove problematike u pravnu preambulu novog ustava Republike Srbije.
- Želimo da u ustavu stoji antidiskriminativna odredba koja
bi obuhvatila seksualne manjine. Da se eksplicitno kaže da svi
građani imaju jednaka prava bez obzira na pol, starost, nacionalnu
ili versku pripadnost ili bilo koje drugo lično svojstvo. Tako
nesto već postoji u Ustavnoj povelji SCG - kaze Milićević.
Radi se i na donošenju sličnih akata kada su u pitanju zakoni
o radnim odnosima i o braku. Iako većina LGBTT ljudi smatra
da je brak prevaziđena institucija, razlog za ovu incijativu
lezi u praktičnim razlozima, kao sto su ostavinska rasprava
u slučaju smrti jednog od partnera ili prekida višegodisnje
veze, poseta partneru u bolnici... Pride nema zvaničan stav
prema usvajanju dece u gej i lezbijskim porodicama, ali navodi
činjenicu da npr. u SAD-u 10 miliona dece živi u takvim porodicama.
Nedavno je Evropski parlament izglasao preporuku za zemlje članice
EU dahomoseksualnim parovima priznaju pravo na brak i usvajanje
dece. Parlament je glasao: 221 za, 195 protiv i 23 uzdržana.
Pred poslednje parlamentarne izbore u Srbiji dosta bure je podigla
ponuda Liberala Srbije da se pripadnici LGBTT populacije nađu
na listi ove partije. Ponuda je odbijena.
- Nemamo zvanične odnose sa političkim organizacijama. Dosta
očekujemo od GSS-a, Socijaldemokratska omladina SDU-a je jedina
politička organizacija koja zvanično, kroz programske dokumente,
podržava seksualne manjine. Svakako ćemo stupiti u kontakt sa
svim parlamentarnim strankama, osim sa SRS-om. Kada su u pitanju
NVO, korektne odnose imamo sa Fondom za humanitarno pravo, Helsinškim
odborom, Ženama u crnom, Centrom za kulturnu dekontaminaciju...
- objasnjava Milićević.
U Srbiji trenutno postoji osam LGBTT organizacija i, kako tvrde
u organizaciji Pride, zadovoljni su međusobnim odnosima. Takođe
negiraju da je njihov budžet velik. Kažu da su to priče, a da
su donatori najčesće organizacije poput anarho-komunista iz
Nemačke, zatim ženske organizacije iz SAD-a, aktivisti iz drugih
zemalja koji na žurkama prikupljaju pomoć za Pride... Kao problem
domaćih LGBTT organizacija ističu konzervativnost i nedovoljno
razvijenu svest kada je reč o borbi za jednaka prava.
