Na
zgroženost pojedinaca što prestižna institucija otvara vrata
trivijalnoj modi, Norman Rozental, sekretar izložbe, je rekao:
"Poznat sam po tome što sam izjavio da će se samo preko
mene mrtvog ovde organizovati izložba mode. Međutim, promenio
sam stav. Iako je Kraljevska akademija osnovana pre 250 godina
da bi promovisala umetnost i dizajn, to ne znači da ona ne treba
da prati i savremene tokove. A mi ovde imamo umetnika koji je
transformisao naše živote i koji definitivno zaslužuje da izlaže
u ovoj kući"
Borjanka Milatović
|
|
|
|
Jedna od najspektakularnijih izložbi mode i prva
takve vrste u Kraljevskoj akademiji u Londonu, posvećena je
velikom italijanskom dizajneru Đorđu Armaniju.
I dok su neki bili zgroženi nad idejom da jedna tako prestižna
institucija otvori svoja vrata "trivijalnoj" umetnosti
kao što je moda, Norman Rozental, sekretar izložbe, je rekao:
"Poznat sam po tome što sam izjavio da će se samo preko
mene mrtvog ovde organizovati izložba mode. Međutim, promenio
sam stav. Iako je Kraljevska akademija osnovana pre 250 godina
da bi promovisala umetnost i dizajn, to ne znači da ona ne treba
da prati i savremene tokove. A mi ovde imamo umetnika koji je
transformisao naše živote i koji definitivno zaslužuje da izlaže
u ovoj kući."
Iako je izložba bila postavljena u drugim muzejima - prvo u
Gugenhajmu u Njujorku, a zatim i u drugim svetskim prestonicama,
modni spektakl u Kraljevskoj akademiji, koji je nedavno otvoren,
dosad je najveći i za Armanija najznačajniji. On je izjavio
da je bio veoma nervozan i da mu je bio izazov da, s obzirom
na reputaciju Londona kako po kreativnosti, tako i po cinizmu
- "uleti vuku u usta".
Retrospektiva Đorda Armanija predstavlja celokupno
stvaralaštvo legendarnog dizajnera i slavi njegovu karijeru,
nudeći tematski pogled na njegov razvoj i doprinos modi i kulturi
u poslednjih 30 godina.
Rođen u skromnoj porodici u Pjaćenci, u blizini
Milana, Armani je išao u lokalnu školu i rano razvio ljubav
prema dizajnu, filmu i pozorištu. Nakon kraćeg boravka na medicinskom
fakultetu u Milanu, on se zapošljava u poznatoj robnoj kuci
Rinosente u Milanu, da bi ubrzo, bez ikakve formalne obuke,
prešao kod Ćerutija kao dizajner za mušku odeću. Ohrabren od
svog partnera Serda Galeotija on 1970. godine postaje slobodan
dizajner i konsultant i vrlo brzo biva zapažen po čudesnoj kombinaciji
tkanina, koje koristi za neočekivane namene.
Godine 1975. zajedno sa svojim partnerom osniva
kompaniju i započinje pravu modnu revoluciju sa nepostavljenim
i neformalnim muškim sakoom. Sako je, s jedne strane, značio
napuštanje dotadašnjeg stila krutih, uštogljenih i teških muških
odela 60-ih i s druge, početak nekonvencionalnog, a istovremeno
atraktivnog odevanja. Budući da je njegov eksperiment doživeo
neverovatan uspeh, počelo se sa novim načinom krojenja. Tri
meseca kasnije on lansira isti žaket za žene, ali urađen od
tradicionalnog muškog štofa. To je bio jednostavan, mek, i nekonvencionalan
komad, koji je istovremeno davao i neku vrstu muškog autoriteta.
Tako je Armani uz Koko Šanel i Iv Sen Lorana bio nesumnjivi
emacipator ženske mode.
|
|
|
|
Osamdesetih godina, savršeno skrojena i izuzetno
privlačna Armanijeva "moćna odela" za muškarce i žene
su počela da bivaju simbol ere ekonomskog buma. Inspirisan Holivudom
40-ih. Armani zatim lansira novi look, tzv. filmskih starova
- odela sa širokim, postavljenim naramenicama i proširenim reverima.
"Američki žigolo", film Pol Šredera, učinio je da
Armani odmah postane svetski poznato ime zbog njegovih kostima,
koji su bili kombinacija snage i senzualnosti, a koje su tako
ležerno nosili Ričard Gir i Lorin Haton.
Pored filma, on vremenom kreira kostime za teatar,
operu, balet. Bio je prvi modni dizajner koji se pojavio na
naslovnoj stranici Time magazina 82. godine, nakon Kristijana
Diora 1940. Tokom godina, sedokosi Italijan je odevao mnoge
slavne ličnosti kulturnog i javnog života, filmske dive i sportiste.
Na dodeli Oskara njegovi stalni manekeni su bili Džodi Foster,
Mišel Fajfer, Robert de Niro, Rasel Krou i drugi. Poslednjih
godina, on je svoje umeće i talenat iskazao na mnogim poljima
- oblačeći italijansko letačko osoblje, engleski fudbalski tim,
praveći dizajn za kuću, otvorivši Kulturni centar savremene
umetnosti, itd.
|
|
|
|
Armanijev stil nastavlja da se razvija, ali suštinski
on ostaje veran svojoj mekoj, rafiniranoj estetici. To nije
čudno, budući da je oduvek verovao da je vrhunac elegancije
jednostavnost i da moda treba da bude pročišćena, svedena, mirna.
Iako je poznat po neutralnom koloritu, on je svoju paletu proširio
i sa crnom bojom, stvorivši naizgled eleganciju bez napora i
savršen sklad. On upotrebljava novu tehnologiju i materijale
da bi postigao različitost i bogatstvo efekata sa svojom odećom.
Minimalistički stil koji je etablirao i koji je postao simbol
20. stoleća je harmonični sklad kontradikcija - modernog i tradicionalnog;
Istoka i Zapada; belog i crnog; starog i novog; funkcionalnog
i luksuznog; ekscentričnog i dnevnog. Njegov stil je sofisticiran,
a ipak nonšalantan i uz to uliva dodatno samopouzdanje. Nositi
Armanija znači biti dobro odeven i pri tome ne izgubiti ništa
od svoje individualnosti, niti od svog komfora.
|
|
|
|
U novootvorenom krilu Akademije, izloženo je
više od 500 modela iz njegove kolekcije. U prostoriji koja pokriva
holivudske zvezde - i na ekranu i van njega, se mogu videti
savršeno skrojena odela i neverovatne večernje toalete, koje
su nosile mnoge filmske zvezde - od Šeron Ston, Andelike Hjuston,
Gvinet Paltrou, do Džudi Foster, Nikol Kidman, itd, kao i odela
i smokinzi Šon Konerija, Džordža Klunija, Mela Gibsona i dr.
Druge prostorije prikazuju odeću uzetu iz bogate Armanijeve
arhive. U jednoj su samo haljine i kompleti koji reflektuju
svetlost - neverovatne kreacije kompletno urađene od kristala,
bisera i raznih vrsta nakita.
Ipak, najveće iznenađenje nalazi se u prostoriji
ispunjenoj raskošnim, prosto razmetljivim haljinama i komadima
izvedenim samo od čipke, veza, šljokica ili u psihodeličnom
cvetnom dezenu, tako daleko od minimalističkog stila po kome
je slavljen.
Da postoji soba za još jednu zvezdu, onda bi
ona trebalo da bude posvećena Robertu Vilsonu, umetniku i teatarskom
guruu, koji je dizajnirao izložbu. Njegova postavka soba, inovativnost
u rasporedu eksponata i posebno rasveta su dali život i snagu
prezentiranoj kolekciji.
Ako je i stigao nervozan u London, Armani će ga nakon ove briljantne
izložbe napustiti sa osmehom na licu. I sa gomilom komplimenata.