"Sve zakone treba standardizirati prema
osnovnom idealu, a to je jednakost. Čovek koji želi sudelovati
u politickom životu, on se ne može prepoznavati po tome što
je homoseksualac, nego po ideji koju zastupa. Na kraju krajeva,
on ne želi ući u politički život kao homoseksualac, nego kao
čovek koji predstavlja određenu političku opciju."
Razgovor vodio Miloš Milić.
Razgovaramo o marginalnim grupama, o
odnosu društva prema njima, i o zloupotrebi nekih marginalnih
grupa, posebno na ovim izborima, u toku kampanje za parlamentarne
izbore 28. decembra. Danas je, inače, Međunarodni dan ljudskih
prava. Evo, za početak, gospodine Lađeviću, kako vi razumete
pojam marginalnih grupa i koliko je on u našem društvu definisan
i koliko je različit u odnosu na ostala društva?
Lađević: "Pošao bih od
toga da postoje dva pristupa marginalnim grupama. Jedan je,
naravno, idejno-teorijski, koji se provlači kroz sociologiju,
politikologiju, socijalnu psihologiju i tako dalje, a drugi
pristup je čisto politički i odnosi se na upotrebu tog termina
u svakodnevnoj politici, bez obzira na zemlju o kojoj govorimo.
Ako govorimo o našoj zemlji, onda mislim da marginalne grupe
možemo podeliti na manjinske grupe, koje predstavljaju različite
oblike manjina, a i na "kontrakulturne" grupe, kao
grupe koje se ne uklapaju u dominantan oblik kulture. Vrlo je
teško o marginalnim grupama govoriti na čisto političkoj razini.
Ako samo pođete od reči margina, što znači rub, to je nešto
što je na rubu. Marginalne grupe su, dakle, one grupe koje se
nalaze na rubu, izvan nekog institucionalnog okvira, ili izvan
nečega što bi se, bilo zakonskom regulativom, bilo nekim opšte
prihvaćenim moralnim normama, definiralo kao dominantno. Dakle,
sve ono što nije dominantno, u stvari, jeste marginalno."
B92: Gospodine Lutovac, kako vi gledate
na odnos ovog društva prema marginalnim grupama i koju grupu
smatrate posebno ugroženom?
Lutovac: "Gospodin Lađević
je to dobro definisao. U širem smislu, što je društvo manje
demokratsko, ukoliko ima oskudicu sa demokratskom političkom
kulturom, onda je prostor za marginalne grupe mnogo veći i mnogo
ih se više može smatrati marginalnim. Kod nas bismo Rome mogli
nazvati marginalnom grupom, upravo iz razloga koji je pomenuo
gospodin Lađević, zato što su na rubu, na margini ovog društva
i zato što tek pokušavaju da regulišu i svoj socijalni status
i svoje političko mesto u ovom društvu. U užem smislu, sigurno
je da u marginalne grupe spadaju hendikepirani, drugačije seksualno
orijentisani, još neke grupe, pa čak i mnoge manjine, u političkom
smislu te reči."
B92: Gospodine Lađeviću,
kakav je, po vašem mišljenju, odnos ovog društva prema marginalnim
grupama? Koja grupa je posebno ugrožena?
Lađević: "U našoj zemlji
su, pre svega, ugroženi građani, kao što su ugroženi i u većini
tranzicijskih zemalja. Nisu ugroženi samo 'marginalci'. U zemlji
u kojoj je došlo do deinstitucionalizacije sistema, margina
se proširila. Za ugroženost se, pre svega, mora uspostaviti
neki kriterijum na osnovu kojeg ćemo proceniti da li je neka
marginalna grupa ugrožena. Mi za sada možemo to procenjivati
na osnovu iskaza ili stavova tih marginalnih grupa ili udruženja."
B92: Postoje standardi koji važe u nekim
drugim i razvijenijim zemljama, koji se odnose na prava marginalnih
grupa, na njihovo adaptiranje na društvo u kome žive. Kakvi
smo mi u tom pogledu?
Lađević: "To je kod nas
još uvek veliki problem. O tome, u stvari, uopšte nemamo zakonsku
regulativu. Zbog toga što su neke od marginalnih grupa, koje
je gospodin Lutovac pobrojao, stavljene u institucionalni kontekst
takozvanih većinskih grupa. Recimo invalidi. Nacionalne manjine
nisu marginalna grupa u klasičnom smislu, ali su manjinska grupa
u političkom smislu. To je trenutno regulisano saveznim zakonom
o nacionalnim manjinama. Ako govorite o nečem što je klasična
marginalna grupa, manjinska, kao što su seksualne manjine, to
nije, po mom uverenju, a i uverenju Demokratske stranke Srbije,
pitanje zakonske regulative, zato što su pred zakonom svi građani
isti."
B92: Ali ako ih zakon dovodi u neravnopravnu
poziciju?
Lađević: "U svakom slučaju,
sve zakone treba standardizirati prema osnovnom idealu, a to
je jednakost. Prema tome, čovek koji želi sudelovati u političkom
životu, on se ne može prepoznavati po tome što je homoseksualac,
nego po ideji koju zastupa. Na kraju krajeva, on ne želi ući
u politički život kao homoseksualac, nego kao čovek koji predstavlja
određenu političku opciju."
B92: Ali, sada se po prvi put pominje
uključivanje homoseksualnih organizacija u politički život,
oni bi zastupali svoja prava, a ne stavove stranke na čijoj
bi, eventualno, listi bili.
Lađević: "Svoja prava oni
mogu zastupati na najrazličitije načine i tražiti regulisanje
tih prava, ali politički život se ne može svesti samo na seksualnu
orijentaciju, kao što se kod takozvanog seksualno većinskog
stanovništva ne može stvar svesti na to da smo mi heteroseksualni
i da je to sada odrednica našeg političkog stava."
B92: Kada liberali pokušaju da na svoju
listu stave predstavnike homoseksualnih udruženja i uspeju da
stave predstavnike udruženja gluvih, da li je to moralno ili
nemoralno?
Lutovac: "Postoji razlika
u odnosu na ranije vreme. Ranije bi se to smatralo političkim
samoubistvom, a danas, očigledno, postoje političke stranke
koje smatraju da to uopšte nije loše za njih i da na taj način
mogu da demonstriraju svoj program i da privuku takozvane marginalne
grupe. Ranije, ako ste želeli da manipulišete seksualnim manjinama,
homoseksualcima na primer, onda ste to činili tako što ste govorili
protiv njih. Ako ovo uzmemo kao drugačiji primer, onda možemo
smatrati da je to napredak u odnosu političkih stranaka prema
ovom pitanju."
B92: Ipak, ako se kaže da postoji nekoliko
stotina hiljada ljudi koji se, na ovaj ili onaj način, smatraju
marginalcima, i ako su njihova biračka prava ugrožena, a na
drugoj strani imamo pokušaj nekih stranaka da stave predstavnike
manjinskih grupa na listu?
Lutovac: "To je pravo pitanje.
Možemo mi doneti i zakone i ustav... Podsetiću vas da u Ustavnoj
povelji u tački 3 stoji zabrana diskriminacije, i da je na inicijativu
Saveza slepih ušla odredba koja uključuje i osobe sa invaliditetom,
psihičkim i fizičkim, dakle, postoji ustavna osnova da se ta
pitanja regulišu. Možemo mi posle doneti i određene zakone,
ali ako vi u praksi nemate, banalno rečeno, pristup javnom prevozu,
zgradama, bolnicama, onda vi nešto što imate na papiru ne sprovodite
u život, i to je mrtvo slovo. Ono što je potrebno jeste promena
svesti o svemu tome. Promena svesti. Ono što mi prvo pada u
oči kada odem na Zapad jeste upravo to, razlika u odnosu prema
hendikepiranima."
B92: Zašto to ovde nije bio jedan od
prioriteta posle promene vlasti?
Lutovac: "Ja mislim da
je trebalo da bude prioritet, a zašto nije, tu sigurno ima i
izgovora i razloga. Više ne sme biti izgovora i bilo ko da dode
na vlast moraće da o tome vodi računa, jer su to naši sugrađani.
Ne postoji ni dovoljno medijske pažnje. Javno mnjenje je takode
snaga. I vi novinari, ovo je dobar primer, ovo što radi B92,
treba da pokrenete ta pitanja, da se o tome razgovara, da se
izazove kod ljudi potreba za solidarnošću i potreba da se uvažava
različitost tih ljudi, da im se omogući da normalno žive."
B92: Ovde, za sada, potenciramo seksualnu
različitost. Vi ste, gospodine Lutovac, spomenuli medije, pa
evo, gospodine Lađeviću, jedne novine su danas stavile naslov:
"Vole muškarce a ne politiku". Da li ovo pokazuje
u kakvoj atmosferi žive ljudi koji su na margini?
Lađević: "Mislim da to
ne govori o homoseksualcima, više govori o ovim drugima, koji
su jednu takvu marginalnu grupu hteli staviti na svoju listu.
Ako vi vodite politiku tako što pokušavate nedostatak glasova
na izborima nadoknaditi na taj način da listu učinite što atraktivnijom,
onda se između ostalog koristite i takvim stvarima, kao Liberali
Srbije. Najbolji odgovor dale su im upravo te grupacije, koje
nisu pristale da idu na listu. One nisu pristale da idu na listu
jer bi to bila njihova zloupotreba. Ti ljudi se naravno u politici
mogu pojaviti kao građani, a tek onda, kao građani, sa svojim
političkim predstavljanjem, mogu tražiti zaštitu grupacije kojoj
pripadaju. Prema tome, ovde se radi o političkoj manipulaciji
od strane stranke, a ne od strane marginalne grupe."
B92: Govorimo o odnosu društva i političkih
stranaka koje će učestvovati na izborima. Da li treba da postoji
kodeks ponašanja? Da li DSS misli da bi posle izbora to trebalo
da bude jedna od stvari koje moraju da budu urađene?
Lađević: "Što se tiče ovoga,
vi ste već rekli koja je ideja, a što se tiče ponašanja javnih
ličnosti, ili političara, mislim da je najmanje političara,
bez obzira na partijsku pripadnost, pogotovo demokratskih, koji
bi vređali bilo koju marginalnu grupu. Češće se to dešava kroz
novinske zloupotrebe nego što se dešava kroz iskaze političara
koji pripadaju demokratskoj grupaciji."
B92: A kolika je odgovornost političara?
Lađević: "Odgovornost političara
je ogromna. Političar, ako ima ambiciju da sudeluje u demokratskoj
politici, sasvim sigurno ne može govoriti jezikom diskriminacije
prema bilo kome. Može govoriti o razlikama i pravu na razlike,
ali nikako o diskriminaciji. Recimo, pitanje homoseksualaca,
koje je spomenuto zbog toga jer kod nas postoji tradicionalni
obrazac, ne samo kod nas, i u većini patrijarhalnih društava,
postoji takav obrazac da se o tome govori sa nipodaštavanjem.
Polazim ponovo od toga jednakost je ključna kategorija za
sudelovanje u politici."
B92: Zašto političari podilaze takvom
stavu? Zašto Demokratska stranka Srbije nikada na sebe nije
preuzela ulogu da se bavi i takvim stvarima i da pokuša da reši
problem i te grupe ljudi?
Lađević: "U svim strankama
koje izlaže na izbore
."
B92: Niko neće javno da govori o tome.
Lađević: "Kako neće? Pa,
evo, ja govorim javno. Mislim da je to, ako ništa drugo, početak,
a znam i za druge ljude iz DSS-a koji su govorili. Svaka stranka
koja sudeluje u političkom životu mora imati listu prioriteta
kako da se stvari reše. U toj listi prioriteta stav Demokratske
stranke Srbije je sasvim jasan promena temeljnih zakona da
bi se moglo doći do rešavanja, između ostalog, i pitanja marginalnih
grupa. Bilo bi potpuno politički naivno, a ja mislim racionalno
se ne bi dalo niti opravdati, da se neke stvari koje su marginalne,
rešavaju pre nego one koje treba da garantuju celovito rešenje
za stvaranje pravnog okvira za funkcioniranje države. To je
tako."
B92: Tako marginalne grupe i dalje ostaju
marginalne, a neki drugi problemi se, za koje vi govorite da
su prioritetniji, ne rešavaju.
Lađević: "I u mnogo demokratskijim
društvima od našeg, marginalne grupe su marginalne grupe i pokušavaju
se izboriti za svoja prava. Marginalne grupe se ne smeju vređati,
nipodaštavati i ne smeju snositi sankciju nekulturne većine,
ali u svakom slučaju, rešenje pitanja marginalnih grupa, pogotovo
seksualnih manjina, nije rešivo, pre svega, bez promene kulturološkog
obrasca koji je ovde dominantan, a nakon toga, bez uspostavljanja
normativne regulative na mnogo višim nivoima, da bi se uopšte
moglo govoriti o takvim stvarima."
B92: Gospodine Lutovac, koliki bi bio
rizik da se javno zatraži legalizacija homoseksualnih brakova?
Da li mislite da postoji neki političar koji bi bio spreman
da tako nešto uradi i predloži? Da li u Demokratskoj stranci
vidite možda nekog?
Lutovac: "Mislim da bi
u ovom trenutku bilo sigurno rizicno za bilo kog političara
da tako nešto pokrene. Pre svega, što će sa svih strana populisti
i demagozi da navale i da kažu eto, mi grcamo u siromaštvu,
ne znamo šta ćemo a ovi se zalažu za neke devijacije sa Zapada.
To je populistički, konzervativan stav koji sprečava onaj modernistički
deo."
B92: Zašto niko nije spreman da rizikuje?
Lutovac: "Postoje ljudi
koji su spremni da rizikuju i postoje ljudi koji su spremni
da izađu sa tim, ali oni su vrlo brzo, ne samo meta političkih
protivnika, nego su i meta javnog mnjenja i medija. Vi ćete
na prstima jedne ruke da nabrojite medije koji su spremni da
se založe za tu priču, da govore o onome o čemu sam ja govorio,
a to je demokratska politička kultura i promena kulturnog obrasca.
Mi smo država u kojoj su žene marginalna grupa. Žene su većina
u ovoj državi, a one su marginalna grupa. I, ako postoji pozitivna
diskriminacija prema nacionalnim manjinama, ne vidim razloga
da ne postoji pozitivna diskriminacija i prema nekim marginalnim
grupama, kako bi se to pitanje u hodu, zajedno sa drugim vrlo
teškim pitanjima, rešavalo."
Lađević: "Ja bih samo,
ako dozvoljavate, ipak je duel, rekao, nažalost, na ovim izborima
ne postoji pozitivna diskriminacija za manjine. Ovaj izborni
zakon koji imamo i koji je nasleđen, manjine je izgurao, tako
da one moraju same da se bore za sebe, tako da pozitivne diskriminacije,
kolega Lutovac, nema.
Lutovac: "Ja sam govorio
o principu..."
Lađević: "A što se principa
tiče, to naravno."
Lutovac: "...a s druge
strane, nisam sklon da mislim da samo etničke stranke mogu da
zastupaju manjinske interese. Naprotiv, postoje države u kojima
su zabranjene etničke stranke. Stvaranje etničkih stranaka
."
Lađević: "Dobro, Albanija,
Bugarska, Turska
"
Lutovac: "Da. Ranije nismo
imali nijedan slučaj da manjina ide sa većinskom strankom na
izbore, jer bi to bilo loše i za jedne i za druge. Mi imamo
pomak u tom smislu, sada pojedine manjinske stranke idu na liste
sa većinskom strankom. Postoji činjenica da je većina prihvatila
manjinu kao deo političkog života, a ne kao nekog ko ugrožava
sistem. I same manjine i manjinske stranke su videle da imaju
u nekim građanskim strankama partnera koji će zastupati njihove
interese."
Lađević: "Ne. Načelno,
građanski gledano, to je u redu, ali moramo poštovati pravo
manjina na njihovo nacionalno organizovanje i sigurno im ne
sme biti toliki cenzus."
B92: Evo jednog pitanja za obojicu, koje
je stiglo od slušalaca Radija B92: "Kada će biti omogućeno
osobama istopolne seksualne orijentacije da imaju ista prava
kao i heteroseksualne osobe, i šta ce se konkretno učiniti kada
je reč o pravima seksualnih manjina?" Ovome da dodam, najpre
za vas gospodine Lađeviću, da li mislite da političar, pa neka
to bude i predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica,
treba da uđe u konflikt sa konzervativnim delovima društva,
na primer sa crkvom, i da insistira na sprovođenju zakona i
ustanovljavanju onih prava koja su do sada bila uskraćena ljudima
homoseksualne orijentacije?
Lađević: "Moramo stvoriti
pretpostavke da se može zakonski regulisati sve ostalo. Naravno,
niko nije pao s Marsa, izvinjavam se na ovakvoj formulaciji,
da misli da je to moguće preko noći, jer je promena kulturološkog
obrasca ključna, a isto tako mi živimo u zemlji u kojoj se neke
stvari koje bi morale biti izvan politike pojavljuju u politici.
Ovo je konkretno pravno pitanje za koje mislim da u ovom trenutku,
objektivno govoreći, niko ne može da ga stavi na prvo mesto,
jer nam je, jednostavno, takav kulturološki obrazac."
B92: Da li mislite da u Demokratskoj
stranci Srbije postoji spremnost da se zarad ovakvih pitanja
uđe u konflikt sa ozbiljnim, konzervativnim stubovima društva,
kao što je na primer srpska crkva?
Lađević: "Kada kažete srpska
crkva, treba reći hrišćanska crkva, jer je stav svih hrišćanskih
crkava, uključujući i protestantsku, da nema legalizacije homoseksualnih
brakova."
B92: Da li taj stav treba da bude odlučujući
za političare kada se opredeljuju?
Lađević: "Političari kada
se opredeljuju moraju polaziti od šireg i opštijeg interesa.
Ne mogu vam ja reći sada niti u ime predsednika stranke, niti
u ime stranke."
B92: Za gospodina Lutovca isto pitanje,
da li mislite da neko treba da "povuče" i da uradi
takvu stvar, bez obzira na posledice?
Lutovac: "Mislim da stvar
treba obrnuto posmatrati. Kako će marginalne grupe glasati,
za koga će glasati i gde će naći svoje političko utočište, kako
će prepoznati političke stranke, snage koje mogu da idu ka bržoj
modernizaciji društva. Ono što je suštinski za marginalne grupe
jeste da one biraju onu političku opciju koja je modernistički
usmerena, koja je okrenuta budućnosti, koja pokušava da menja
taj kulturni obrazac mnogo brže nego što to čini neka druga
politička strana."
B92: Ali, ako ga ne menja nego povladuje
konzervativnim osobinama društva?
Lutovac: "Ona se neće razlikovati
od drugih konzervativnih stranaka."
B92: Zar se to ne dešava ovde?
Lutovac: "Mislim da se
ne dešava. Mi ovde imamo prilično isprofilisane stranke u tom
smislu: modernističke, tradicionalne, nešto više konzervativne
i tako dalje. Prilično je jasno svakoj od tih marginalnih grupa
u kom pravcu se kreće, u političkom smislu, određena stranka.
Na osnovu toga, ta marginalna grupa, prepoznajući globalnu politiku,
vidi svoj uži interes."
B92: Koliko znam, idućeg proleća ce u
Beogradu ponovo biti održana parada homoseksualaca, to ce biti
nastavak onog pokušaja od pre dve i po godine, koji je završen
nasiljem beogradskih desničara okupljenih oko "Obraza",
koji su nasilno rasturili okupljanje. Na koji način društvo
i političari treba da se odnose prema tome, ukoliko se očekuje
da bi ponovo moglo doći do takvog nasilja? Treba li da podrže
takvu manifestaciju?
Lađević: "Tu se ne radi
o podržavanju ili nepodržavanju, svaki javni skup, ako je normalno
prijavljen, mora biti održan, i mora se izbeći bilo kakav oblik
nasilja."
B92: Ali nije bilo, ako se složite, preterano
snažne osude tog nasilja.
Lađević: "Nije bilo preterane
osude, ali postoje neki prioriteti o kojima se u politici govori.
U našoj situaciji takva stvar se gleda na razini političkog
ekscesa, a ne kao dominanta. Ovo je društvo u demokratskim povojima
i ono mora napraviti svoje temelje. Sa pravljenjem temelja,
otvoriće se i rasprava o marginalnim grupacijama."
B92: Gospodine Lutovac, šta vi očekujete
da će se desiti u aprilu, kada dođe vreme za ovaj skup?
Lutovac: "U normalnim državama
tako nešto bilo bi potpuno nezapaženo ili bi bilo tema za neke
novinske rubrike poput 'zabave' ili 'zanimljivosti'. Kod nas
je, nažalost, to tema za udarne strane političkih rubrika. I
dok god je to tako, mi nećemo imati velikih pomaka, ali sigurno
je da će vremenom to postajati manifestacija na koju će se sve
manje ljudi osvrtati i manifestacija koja je tačno ciljana na
određenu grupaciju ili grupu."
B92: Ali, političari neće mnogo doprineti
tome, ako se budu ponašali kao do sada, i ignorisali nasilje
i posledice svega toga.
Lutovac: "Sigurno je da
se nasilje ni u kom slučaju ne sme ignorisati. Nasilje kao oblik
komunikacije u normalnim državama ne sme da bude nešto normalno,
i u tome je suština, da vlast koja god da bude mora da vodi
računa o tome, bez obzira kako je pozicionirana, levo, desno,
u centru. Ona mora da obezbedi da nasilje kao sredstvo komunikacije
bude izbačeno iz političkog života."
Emitovano u "Kažiprstu" B92 10.
decembra 2003.