|
|
"Politika",
3. decembar 2003.
ZAŠTO
SVAKA TREĆA ŽENA TRPI NASILJE SVOG PARTNERA
DŽELATI
IZ TOPLOG GNEZDA
Da li ste već čuli da je od januara do novembra ove godine
31 ženu ubio suprug ili partner? Znate li da svaka treća žena
u Srbiji trpi fizičko nasilje? Da li ste sigurni da vi nećete
biti 32. žrtva nasilja?
Ovo su neka od pitanja koje je na adresu lepše
polovine Srbije poslao Autonomni ženski centar, povodom međunarodne
kampanje pod nazivom "16 dana aktivizma protiv nasilja nad
ženama" koja se realizuje u više od sto zemalja sveta. A
ovogodišnji zajednički imenitelj ove kampanje koja se u SCG, Hrvatskoj,
Makedoniji, Bugarskoj i Albaniji realizuje kao zajednička akcija
ženskih nevladinih organizacija nosi poruku "Zašto ih nema
među nama?" i ima za cilj da podseti da se 60 odsto svih
ubistava u Srbiji dešava u "toplom porodičnom gnezdu".
"Privatna stvar" žrtve i dželata
Iako su članice ženskih nevladinih organizacija
uložile veliki napor da član 118a, kojim se inkriminiše nasilje
u porodici, postane sastavni deo Krivičnog zakona Srbije, koji
je do tada agresiju tumačio kao "privatnu stvar" dželata
i njegove žrtve, osnivač i koordinator Savetovališta protiv nasilja
u porodici Vesna Stanojević žalosno konstatuje da ova zakonska
mogućnost nije mnogo uticala na odluku žena da svog agresora izvedu
pred lice pravde:
"Iako nam je praksa dokazala da u porodicama,
u kojima je agresija 'moneta za komunikaciju' deca uvek imaju
ožiljke na duši, čak iako nemaju modrice na telu, najveci broj
žena odustaje od krivičnog gonjenja pod obrazloženjem 'neću valjda
oca moje dece da oteram u zatvor'. Znam da to zvuči paradoksalno,
ali nasilje u porodici je prepuno paradoksa. Kako biste inače
protumačili podatak da žene žrtve nasilja u proseku sedam puta
odlaze i vraćaju se svom agresoru dok definitivno ne reše da ga
napuste ili tvrde da ostaju u braku zbog dece, a tu istu decu
njihov partner premlaćuje do smrti?
- Splet patrijarhalnih, psiholoških, socijalnih,
ekonomskih, ali i iracionalnih razloga kumuje ženinoj odluci da
ostane u začaranom krugu nasilja, a odgovor koji najčešće čujete
na pitanje: "Zašto?", obično je varijacija na temu opravdanja:
"Zato što sam mislila da će se on vremenom promeniti, da
će ga radanje deteta učiniti boljim čovekom, da ce ga neka 'dobra
vila' opametiti..". Drugi razlog ima decu kao zajednički
imenitelj i barata s motivima "da deca imaju oba roditelja,
da rastu uz oca.."., a treći razlog je ekonomska zavisnost
od muža i nedostatak zakonske regulative koja bi agresoru zabranila
pristup žrtvama. U praksi se često dešava da se žena sa decom
iseli iz sopstvenog stana, sa obrazloženjem "samo da ga više
ne gledam", ne razmišljajući da je on taj koji mora da napusti
stan - objašnjava Vesna Stanojević.
Zamena teza
Komentarišući podatak izveden iz ove studije
da čak trećina osoba iz bliske okoline nasilnika podržava njegovo
ponašanje, a da zanemarljiv procenat značajnih emotivnih figura
iz ženinog psihološkog okruženja pruža podršku ženinoj odluci
da život nastavi bez njegovog prezimena, naša sagovornica ističe
da je psihološka "zamena teza" i pogrešno imenovanje
stvari događaja omiljena "društvena igra" u našoj patrijarhalnoj
sredini.
- Lepa, obrazovana i uspešna žena u našoj sredini
ne smatra se potpunom ako uz tu ženu ne ide i muškarac, a najveći
pritisak na devojku da stane pred oltar vrše upravo one majke
koje su žestoko patile u sopstvenim brakovima. Ako žena ude u
vezu s muškarcem koji je ljubomoran, posesivan i prek, sva je
prilika da će joj neka baba, tetka, strina ili ujna objasniti
da je "ljubomora dokaz ljubavi", a ne patologije, a
od te ideje do krilatice "ko se bije, taj se voli" nema
velike kilometraže. Dete najčešće samo "zacementira"
tu patologiju. A odgovor na pitanje - zašto žene trpe nasilje,
često leži u tome što ona nema podršku bliskih žena iz sopstvene
porodice, koje joj umesto razumevanja, "pevaju pesmicu"
obično satkanu od stihova tipa "I ja sam trpela batine da
bih tebe izvela na pravi put", sa alternacijama u stilu "Važno
je da on dobro zarađuje, gde bi sama sa dvoje dece, on je dobar
otac, takav je samo kada popije, svi muškarci imaju svoje 'žute
minute', bio mu je loš dan..". I na kraju, ona to počinje
da prihvata kao aksiom, zaključuje Vesna Stanojević. |
|
