Iako objavljena pre nekoliko godina, dva javna apela francuskih intelektualaca koja donosima u prevodu, odnosno njihova problematika, jesu i dalje aktuelni u većini evropskih zemalja, a u slucaju SCG, nadamo se da će to tek postati. S obzirom na važnost potpisnika (neki su poput Derride, Bourdieua, Genetta ili Le Goffa prilicno poznati i u srpskoj kulturnoj sredini) ova otvorena pisma su ujedno i deo grade za istoriju priznavanja istopolnih zajednica u Evropi.

Odlaganjem služenja vojnog roka regrutu čiji je partner seropozitivan, ministar odbrane je, privremeno, regulisao situaciju koja bi se dramatično razvila za dva mladića, i time ujedno stavio tačku na aferu koja je bila pocela da se pomalja. Ali, ako treba sa zadovoljstvom da prihvatimo takvu odluku, treba takođe podsetiti da je to samo jedno individualno izlaženje u susret (i vremenski ograničeno). To ne menja ništa u pogledu osnovnog problema, kako veoma tačno kažu dva mladića o kojima se radi.

Pitanje koje se postavlja u ovom slučaju jeste pitanje zakonskog i društvenog priznanja homoseksualnog partnerstva. Regrut je prakticno tražio izuzeće od služenja vojnog roka na osnovu izdržavanja porodice. Taj status mu je odbijen pod izgovorom da zakon ne predviđa takav slučaj: može se biti hranitelj porodice u slučaju srodnika trećeg kolena, ali ne i u slučaju partnera sa kojim se živi. Arbitražna komisija koja je odbila zahtev istakla je u prvi plan činjenicu da se taj propis primenjuje i na heteroseksualni konkubinat. Međutim, zaboravlja se da heteroseksualci uvek imaju mogućnosti da se venčaju i da na taj način onaj ko je pozvan na služenje vojnog roka može da stekne status hranitelja porodice. Za homoseksualce ne postoji nikakva mogućnost, samo put dugih, skupih i narocito nepredvidljivih sudskih procesa.

Ovaj primer izvanredno ilustruje konkretnu, svakodnevnu diskriminaciju homoseksualaca u našem društvu, u današnjoj Francuskoj. Ne radi se o ublažavanju neizdržljive i revoltirajuće situacije u kojoj su se našla ova dva mladića iz Saint-Etienne-a, njihov slučaj, na žalost, nije ni malo jedinstven ili izuzetak. Homoseksualci se stalno spotiču o arhaične mentalitete i retrogradne zakone koji oko njih pletu manje ili više vidljive diskriminativne prakse.

Udruženja za borbu protiv side su mnogo puta ukazivala na dramatične posledice zakonske diskriminacije koja lišava svakog prava (prava nasledivanja, prava zakupljivanja, itd.) homoseksualca koji je izgubio svog partnera posle pet, deset ili dvadeset godina zajedničkog života. Mogla bi se pokrenuti i druga pitanja, manje ili više ozbiljna, koja otkrivaju istovetnu diskriminaciju: šta da radi jedan homoseksualac ili jedna homoseksualka ako žele da žive sa nekim ko nije francuski državljanin i kome se uskraćuju boravak i radna dozvola? Da li on/ona treba da lete avionom svakog vikenda da bi se pridružili svom prijatelju/ prijateljici!?

I pošto je reč o avionu, kako da se ne pomene diskriminacija koja tu postoji u pogledu uobičajenog pravila, normalnog i nepovredivog: homoseksualni parovi ne mogu da koriste prednosti koje se pružaju heteroseksualnim parovima u avio-kompanijama, u Air France-u ili Air Inter-u (ili u francuskoj železnici (SNCF), uostalom). Čak je i personal ovih kompanija svrstan u dve kategorije: heteroseksualnu, čiji supružnici, parner ili partnerka mogu da koriste mogućnosti putovanja koja se dodeljuju svima koji rade u kompaniji, i homoseksualnu, čiji partneri ili partnerke nemaju pravo na te povlastice. Iz tog razloga je jedan stjuard Air France-a pre nekoliko godina preduzeo sudsku akciju zbog diskriminacije. Nacionalna kompanija je išla do kasačionog suda u kome je dobila tužnu pobedu što je današnja pravda. Kasacioni sud je zaključio da par, da bi bio pravno uvažen kao takav, mora biti sastavljen od ''jednog muškarca i jedne žene''.

Krajnje je vreme za obračunavanje sa takvim nipodaštavanjem koje pogađa stotine hiljada osoba u Francuskoj. Napredak je postignut kada su izvesne opštine odlučile da izdaju uverenje o konkubinatu homoseksualnim parovima koji su ga tražili. Osim što veliki broj gradonačelnika kategorički odbija da izda takva uverenja (gospođa Barre u Lionu, Gaudin u Marseille-u, Rossinot u Nancy-ju, na primer, ili Tiberi u Parizu i 14 arondismana koji pripadaju opštinskoj većini), koja uostalom nemaju nikakvu realnu pravnu moć, osim što nude mogućnost, a to nije za zanemarivanje, da se dobije jeftiniji smeštaj (HLM) pod istim finansijskim uslovima kao i za heteroseksualni par. Ipak, da se vratimo na primer naveden na početku ovog članka, takvo uverenje nije dovoljno za priznanje statusa hranitelja porodice.

Da bi homoseksualci koji žele da žive u paru mogli da raspolažu istim pravima kao i heteroseksualni parovi, neophodno da se izmeni zakonodavstvo. Predlog zakona za ustanovljavanje ''Ugovora o građanskoj zajednici'' namenjen je da pruži zakonski osnov parovima koji žive u konkubinatu, bilo da su heteroseksualni ili homoseksualni, bio je naprosto zakopan od strane Socijalističke partije (PS) dok je bila na vlasti, iako je taj tekst dobio podršku veceg broja njenih poslanika. Taj predlog je upravo reaktualizovan, pod imenom ''Ugovor o društvenoj zajednici'', pošto je spojen sa jednim drugim predlogom koji je nedavno razradilo udruženje Aides, i on je inspirisan postojećim zakonodavstvom u severnim državama Evrope. Tokom jednog skupštinskog zasedanja, poslanik Jean-Pierre Michel je pitao ministra pravde o vladinim namerama u ovom domenu. Odgovor Jacquesa Toubona je bio zapanjujuci: ''Javni poredak se tome protivi (….), sasvim jasno kažem, ne dolazi u obzir da se ozakoni ''Ugovor o građanskoj zajednici''; naprotiv radi se da se na izvestan omogući da u ovoj zemlji bude više venčanja, bude više rodenja i da na taj način Francuska bude jača.''

U izveštaju o raspravama u skupštini zabeleženo je: ''živ aplauz na klupama poslaničkih grupa desničarskih partija RPR i UDF''. To nimalo ne iznenađuje. Ipak ni jedna partija levice nije javno protestvovala protiv petenistički intoniranih predloga. I dalje se očekuje zauzimanje zvaničnog stava Socijalističke partije povodom ''Ugovora o društvenoj zajednici''. Lionel Jospin je za ili protiv? Šta je sa Martine Aubry, tako zabrinutom za ''delovanje protiv isključivanja''? Šta namerava da preduzme Socijalistička partija da se ovaj tekst podnese u Parlamentu? Očekujemo njen odgovor. Zahtevamo da ona odgovori.

Evropski parlament, koji je uvek prednjači, izglasao je preporuku da države članice zakonski priznaju homoseksualne parove. Zašto se Francuska protivi takvoj preporuci? Zašto mora da se živi i dalje pod pravnim režimom u kome jedan par može biti sastavljen samo od ''jednog muškarca i jedne žene''? Naprotiv, smatramo da borba protiv diskriminacije homoseksualaca, koja prolazi kroz instauraciju istinske pravne jednakosti, treba danas da bude među kriterijumima i zahtevima za izgradnju Evrope i njeno proširenje.

 

 

---

Le Nouvel Observateur
9. 5. 1996.

Apel 234 potpisnika za pravno priznanje homoseksualnih parova

---

Intelektualci, umetnici, sindikalisti, advokati, lekari zahtevaju od francuske vlade da okonča diskriminaciju homoseksualaca.

U rezoluciji iz februara 1994. god. Evropski parlament je preporučio svim državama članicama Evropske unije da rade u pravcu ukidanja svake pravne, administrativne ili društvene diskriminacije homoseksualaca. Ova rezolucija zahteva od svih država da daju pravni status homoseksualnim parovima, što bi im omogućilo uživanje prava koja su im sada uskraćena. Takve nediskriminatorne zakonske odredbe već postoje u mnogim zemljama na severu Evrope. Sve do sada, sve francuske vlade su od početka devedesetih godina negativno odgovarale na zahteve u tom pravcu i odbijale da povedu raspravu u francuskom parlamentu o pravnim predlozima koje su izradila mnoga neprofitna udruženja uz pomoć brojnih poslanika (radilo se o usaglašavanju pravnog statusa za nevenčane parove, bilo da su heteroseksualni ili homosekualni).

Smatramo da je je krajnje vreme da se stavi tačka na pravnu i društvenu diskriminaciju homoseksualaca i čini nam se urgentnim da se francuski parlament založi u sprovodenju rezolucije Evropske unije kako bi se konačno postigla pravna jednakost.

Zato:

Potpisnici (prva lista):

Valerio Adami, Laure Adler, Philippe Adrien, Mathilde Altaraz, Monique Antoine-Timsitt, Mouloud Aounit, Catherine Arditi, Pierre Arditi, Alfredo Arias, Eduardo Arroyo,
Fabienne Babe, Jeanne Balibar, Barbara, Miquel Barcelo, Loleh Bellon, Xavier Beauvois, Maurice Béjart, Pierre Belfond, Lucas Belvaux, Macha Béranger, Olivier Bétourné, Didier Bezace, Jacques Blanc, Maurice Blanchot, Jean Bollack, Mayotte Bollack, Christian Boltanski, Evelyne Bouix, Pierre Bourdieu, Christophe Bourdin, Jacques Bouveresse, Joëlle Bouvier, Guy Boyer, Catherine Breillat, Alain Brossat, Jean-Pierre Brossmann, Trisha Brown, Daniel Buren, Alain Burosse,
Sophie Calle, Carolyn Carlson, Philippe Cassard, Bernard Cerquiglini, César, Patrick Chamoiseau, Jean-Loup Champion, Christophe Charle, Roger Chartier, Christiane Chauviré, Patrice Chéreau, Lucinda Childs, Elisabeth Chojnacka, William Christie, Hélčne Cixous, Hans-Peter Cloos, François Cluzet, Annie Cohen-Solal, Marie Colmant, Raphaël Confiant, Dominique Constanza, Olivier Corpet, Catherine Corsini, Annick Coupé, Alain Crombecque,
Daniel Defert, Andy DeGroat, Michel Delorme, Raymond Depardon, René Depestre, Jacques Derrida, Gérard Desarthe, Philippe Descola, Marcel Détienne, Jean-Claude Dreyfus, Odile Duboc, Daničle Dubroux, Raymond Duffaut, Jacques Dupin, Claude Durand, Pascal Dusapin, Benoit Duteurtre,
Frédéric Edelmann, Simon Eine, Didier Eribon, Annie Ernaux, Kathleen Evin,
Françoise Fabian, Bernard Faivre d'Arcier, Arlette Farge, Eric Favereau, Pascale Ferran, Dominique Fernandez, Michel Field, Suzanne Flon, Antoinette Fouque, Alain Françon,
Anne Garréta, Jean-Claude Gallotta, Françoise Gaspard, Gérard Genette, Eric Génovčse, Jacques Gernet, François Gčze, Jean-Charles Gil, Jean-Luc Giribone, Ivry Gitlis, Juan Goytisolo, Santiago Gregori-Martinez, Pascal Greggory, Anouk Grinberg, Françoise Grund, Raphaël de Gubernatis, Jean Guizeric, Hans Haacke, Claude Hagčge, Gisčle Halimi, Françoise Héritier, Catherine Hiégel, Emmanuel Hirsch, Francis Jacob, Jean Jamin, Bill T. Jones, Jean-François Josselin,
Cheriff Khaznadar, Georges Kiejman, Pierre Klossowski, Yannis Kokkos, Philippe Lacoue-Labarthe, Emmanuelle Laborit, Ana Laguna, Daniel Larrieu, Luis Llach, Yvon Lambert, Jean-Yves Langlais, Claude Lanzmann, Pierre Lascoumes, Jacques Lassalle, Georges Lavaudant, Jorge Lavelli, Samuel Le Bihan, Elisabeth Lebovici, Jacques Lebowitch, Annie Le Brun, Henri Leclerc, Brigitte Lefčvre, Gérard Lefort, Jacques Le Goff, Guillaume Le Touze, Catherine Lévy, Jérôme Lindon, Mathieu Lindon, Alain Lipietz, Yorgos Loukos,
Robert Maggiori, Judith Magre, Jean-Christophe Maillot, Henri Maler, Marcel Maréchal, Christophe Martet, François Marthouret, Arnaud Marty-Lavauzelle, Daniel Mesguich, Annette Messager, Jacques-Alain Miller, Judith Miller, Redjep Mitrovitsa, Ariane Mnouchkine, Mathilde Monnier, Jeanne Moreau, Yolande Moreau, Philippe Morier-Genoud, Janine Mossuz-Lavau, Francine Muel-Dreyfus, Jean-Luc Nancy, Monique Nemer, Stanislas Nordey, Jean Nouvel, Hubert Nyssen, Régis Obadia, Bulle Ogier, Paul Otchakovsky-Laurens,
Alfred Pacquement, Aline Pailler, Gérard Paquet, Angel Parra, Jean-Marie Patte, JeanClaude Pecker, Yann Pedler, Gilles Perrault, Michelle Perrot, Michel Piccoli, Ernest Pignon-Ernest, Wilfride Piollet, Micheline Presle, Anna Prucnal, Andrée Putman, Olivier Py, Hugues Quester,
François Raffinot, Madeleine Rebérioux, Marie Redonnet, Line Renaud, Denise René, Denis Roche, Maxime Rodinson, Elisabeth Roudinesco, Claude Roy, Sonia Rykiel,
Didier Sandre, Karine Saporta, Hanna Schaer, Marie-Ange Schiltz, Daniel Schmid, Olivier Séguret, Stuart Seide, Andrzej Seweryn, Fodé Sylla,
Bertrand Tavernier, Alex Taylor, Chantal Thomass, Gérard Titus-Carmel, Stephane Trano,
Philippe Vecchi, Alain Veinstein, Jean-Pierre Vernant, Howard Vernon, Paul Veyne, Pierre Vidal-Naquet, Jean-Marie Villégier,
Jacques Weber, Edmund White, Iannis Xenakis, Jean-Claude Zylberstein.

Prevod :
Nataša Endresen-Popivoda

Izvor: http://www.homme-moderne.org/societe/socio/bourdieu/varia/rechomo.html#trans