Seksualni odnos sa osobom istog pola imao je, prema istraživanju
''Blica'' i agencije ''Medium Galup'', jedan odsto odraslih
u Srbiji, pri cemu je na direktno pitanje: ''Da li ste imali
seksualni odnos sa osobom istog pola'', sa ''da'' odgovorio
identičan broj muškaraca i žena. Odgovor ''ne'' je zaokružilo
78 odsto od ukupno 1.000 ispitanika, dok je broj onih koji su
ovo pitanje ostavili bez odgovora blago veći nego kod vecine
ostalih pitanja u našem istraživanju.
Savremena psihijatrija, kaže dr Vladimir Milošević, ima saznanja
da je broj homoseksualnih osoba veći nego što pokazuju istraživanja,
čak i na Zapadu, te da je disproporcija stvarnog broja homoseksualno
opredeljenih ljudi i onog koji pokauju istraživanja rezultat
tabua nad homoseksualnošću i zabluda koje su iz tih tabua proistekle.
Fantazije
Ljudi u mladim godinama imaju seksualnu ideju, fantaziju o seksualnom
kontaktu sa osobama istog pola. To je deo procesa psihoseksualnog
razvoja, kaže psihijatrija, koji u određenoj fazi nastaje, izvesno
vreme traje i uvodi u kasnije jasno određenje ka heteroseksualnosti
ili homoseksualnosti.
Veoma često takve fantazije mlade ljude uplaše ukoliko nemaju
saznanje da su prirodna faza u razvoju, te da će, posle 17,
18. ili 19. godine najčešće, steći veoma profilisano seksualno
opredeljenje. Na kraju, u svakom muškarcu večito ''čuči'' i
malo žene, kao što, i obrnuto, u svakoj ženi ''čuči'' malo muškarca.
Bolest ili ne
Savremena saznanja medicine i psihijatrije zastupaju stanovište
da homoseksualnost nije bolest, nego seksualno odredenje kao
i heteroseksualnost. Medicinski, psihijatrijski stav je da homoseksualnost,
bilo muška ili ženska, ne podleže lečenju, te da homoseksualnu
osobu nije moguće pretvoriti u heteroseksualnu, kao i obrnuto.
U psihijatrijskoj praksi je veoma čest slučaj da najčešće roditelji
dođu sa mišljenjem ili tvrdnjom da je njihovog sina ili ćerku
''neko'' učinio homoseksualcem i, istovremeno, pitanjem kakva
će terapija ili čak vrsta kažnjavanja pomoći da se to promeni.
Istraživanja iz kojih je i nastao stav da je homoseksualnost
određenje (kao levorukost ili desnorukost), jedan oblik seksualnog
ponašanja, pokazala su da postoji jasno ''biološko'' određenje
ka jednoj ili drugoj vrsti seksualnosti. Jedina ''terapija''
pri spoznaji o postojanju homoseksualnosti kod neke osobe je,
tvrde psihijatri, priprema i same homoseksualne osobe i njenog
najbližeg i šireg okruženja da prihvate tu činjenicu.
Naglo širenje
Savremena zabluda o homoseksualnosti, da je sada mnogo češća
nego ranije, posledica je kulturoloških obrazaca. Psihijatri
tvrde da su sve liberalnija atmosfera i liberalizovan stav prema
homoseksualnosti u zapadnom svetu omogućili da se njeno postojanje
sada više vidi, da je više javno. Tvrdi se da je procentualno
učešće homoseksualnih osoba u ukupnoj populaciji uvek isto,
a da su civilizacije svojim stavom prema homoseksualnosti stvarale
manje ili više lažnu sliku o njenoj raširenosti. Pojednostavljeno;
u antickoj Grčkoj je bila ''normalna'' i veoma raširena, u srednjem
veku pod jakim uticajem hrišćanstva kao da je uopšte nije bilo,
kasnije je sve do sredine druge polovine prošlog veka bila ''retka''
i ''izuzetak'', da bi se u prethodnih nekoliko decenija i danas
''brzo širila''.
Homoseksualac, moguci prijatelj?
Predrag Gajić, student
- Ne bih mogao da prihvatim jer mi je to odvratno. Iako kažu
da nije bolest, meni je to grozno i ne menjam svoje mišljenje.
Bojana Bijelić, student
- Svako ima pravo na svoj izbor. Okolina to uglavnom osuduje,
ali ja ne mislim tako. Nemam ništa protiv da mi je prijatelj
gej.
Marko, student.
- Meni je to sasvim u redu. Imam nekoliko takvih prijatelja
i to mi ne predstavlja nikakav problem.
Marija Miladinović, student
- Mislim da su oni ponekad i bolji prijatelji. Nema laži, nema
prevare. Odnos je jasan i zbog toga mi je to OK.
Nenad Nestorović, student
- Verovatno da bih prihvatio, ali to zavisi od toga o kojoj
se osobi radi, sve zavisi od toga. U tom slucaju mi ne bi bilo
bitno šta misle ljudi okolo.
Sanja Marković, student
- Oni su ljudi kao i svi drugi. Nepravedno bi bilo da se ne
družim sa nekim samo iz tog razloga. Družila bih se svakako.
Dejan Simić, pravnik
- Naš mentalitet je takav da kad je to u pitanju kod ljudi postoji
negativan stav. Ja bih prihvatio, zašto da ne?!
Dragica Tucović, student
- Teško da bih mogla. Prihvatila bih samo u slučaju da je spreman
da se promeni jer kao takav ne može da opstane.
Boris Gajić, student
- Malo komplikovano pitanje. Ako ta osoba poseduje kvalitete
koji su meni bitni, onda nema nikakvih problema za druženje.
Dragan Radulović, sportski menadžer
- Ukoliko bi neki moj prijatelj bio homoseksualac, to mi zaista
ne bi predstavljalo problem. I dalje bih se družio sa njim.
