XXIII

TELEVIZIJA
Subota-nedelja, 23-24. avgust 2003.

Drugi vek - Gej filmovi devedesetih godina
Tanana nit ljudske slobode

Ukoliko se nađe ona tanana nit prave mere u ekranizovanju određene teme,
ona postaje pitka i deo jedne normalne svakodnevice

Ima Ii nekog u ovom gradu za koga mogu da se udam? - pita se nesrećna mlada kojoj je suprug na sred venčanja priznao da je homoseksualac, a ona odmah bacila oko na kuma koji joj je priznao istu stvar. To je prepričani odlomak iz fIlma "In i out" jednog od niza filmova iz devedesetih godina čiji su junaci bili homoseksualci.
Emisija ''Drugi vek'' pokušala je da ispita čime je rezultirala ekspanzija filmova na tu temu i da Ii je predstavljanje gej momaka kao idealnih možda kontraproduktivno? U jučerašnjem izdanju ove emisije videli smo kako je ova tematika obrađivana van Holivuda, odnosno, kako holivudske zvezde reaguju na ponudu da se na filmskom platnu poljube sa muškarcem. S obzirom da je ova tema sama po sebi provokativna i zanimljiva odlučili smo da joj posvetimo pažnju. Sa filmskog platna i porno filmova, ljubavne scene u kojima se pojavljuju dva muškarca ili dve žene polako ulaze i na "mali ekran".

Sa nivoa reči, umetnost mnogo dobija kada unapredimo njen vizuelni nivo. Onda, svakako, ne čudi ekspanzija filmske umetnosti, kao "žive materije" gde je uvek moguće na razne načine unaprediti vizuelni identitet. Naravno, svaki pokušaj autora koji zanemaruje zakon dobrog ukusa, te svoje delo lišava umetnosti noseći se senzacionalizmom ili brzom zaradom, biva prepoznat kao šund. Često se vizuelni način izražavanja koristi kako bi se obradile i škakljive ili, barem, kontroverzne teme.
Erotsko i umetničko izražavanje su prostori Ijudske slobode koji su dostupni svakom Ijudskom biću sa hrabrim i slobodni izborom. Primamljiva je sloboda da se bude nesavršen, grešan. Ni malo slučajno, antika je Erosa predstavila kao dete, simbolišući otvorenost i bezazlenost koju čovek kao pojedinac nosi u svojoj iskonskoj potrebi da se, kad-tad, začudi nad svojim životnim obrascima koje, valjda, ispunjava navikom, inercijom, i koje mu erotika i umetnost iznova dovode u pitanje.
Ukoliko se nađe ona tanana nit prave mere u ekranizovanju određene teme, ona postaje pitka I deo jedne normalne svakodnevice. Ipak, gay-film je, usled represivnog odnosa društva prema drugačijem seksualnom ponašanju, retko kada uspeva da prevaziđe lokalne okvire.
Svakako ste se susreli sa fIlmovima, koji u najmanju ruku obrađuju temu homoseksualizma. Setimo se filma Sema Mendeza "Američka lepota" koji predstavlja jedan od mnogobrojnih ironičnih komentara na američko, ali i svako homofobično društvo. Nama ostaje u sećanju jer je
baš ovo, dovoljno kontroverzno ostvarenje TV Politika neovlašćeno prikazala u filmskom maratonu 14. aprila 2000. godine, pokusavajući tako da odvuče 150.000 pristalica opozicije sa mitinga koji se u to vreme odigravao na Trgu Republike.
"Dečaci ne plaču" je jedno ostvarenje koje je prevazišlo okvire lokalnog zahvaIjuju odličnoj glumi Hilari Svonk, koja je dobila Oskara za najbolju žensku ulogu i Zlatni globus za najbolju ulogu u drami. Inače, radnja filma je zasnovana na istinitim događajima koji su se odigrali u Faos Sity (Nebraska) krajem 1993. godine
Jedan od retkih filmova sa ovog područja je "Fine mrtve devojke" iz 2002. godine. Hrvatski reziser Dalibor Matanić uspeo je na najbolji način da dokaže da, po definiciji, nizak budžet fimske produkcije u ex-YU republikama, ukoliko je upotrebljen na adekvatan način, temeljno u svim klasičnim filmskim aspektima (dramaturgija, scenario, glumačka postava, scenografija, fotografija) može da ponudi sjajan rezultat. Tri ključna, motiva prozimaju film: sukob konzervativnog i homofobičnog sa Iiberalnim, post-ratna atmosfera propasti, pre svega u ekonomskom domenu i kritika moralizma hrišćanske crkve.
Radnja filma koji je nominovan za Oskara za najbolji originaIni scenario -"Nebeska stvorenja" - odigrava se u mestu simboličnog naziva Kristčrč na Novom Zelandu, 1953. godine. Suptilno i sa ukusom obrađena veoma teška i komplikovana tema, a autor uspeva da dode do suštine iako se ni u jednom trenutku se eksplicitno ne iskazuje seksualnost junakinja.
Jedna od glavnih uloga poverena je Kejt Vinslet. Ovo je možda i jedan od najboljih primera, koji svakako zaslužuje preporuku, iako ste sigurno imali prilike da ga pogledate, jer je već nekoliko pula bio emitovan na našim TV kanalima.
U poslednje vreme autori se služe neverovatnim humorom ironičnih oštrica, brzinom i efektnošću road movie okvira i odličnim, u najmanju ruku "pompastičnim", odabirom glumaca. Svakako, u svemu možete prepoznati umetničku vrednost, a vama i dalje ostaje sloboda da sami odlučite u kakvoj ćete stvanosti živeti i da svoj eros, kako ga je Platon definisao, pustite da proistekne iz pogleda na "objekat" koji će vam izazvati želju.

Bojana Gnjatić