|
|
Daleko
od kumova, svadbe i bidermajera
STATUS
Ovo nije priča za srčane bolesnike. A ni
za decu. Ove grupe su, naime, prema proceni 'Ultraša' - navijača
Crvene zvezde, ugroženi slojevi kad je reč o uticaju internet
strana 'Pedersko - lezbejskih' gadosti koje mi ne želimo u našoj
zemlji'. A budući da će ovo biti tema iz iste grupe 'bljuvotina',
autorkai 'navijač ' Zvezde prihvata upozorenje I zbog svoje savesti
moli sve koji bi eventualno naprečac umrli posle teksta, da ove
strane zaobiđu ili još bolje, bace novine u staru hartiju. Osim
ako se aritmija ne aktivira i kad su u vidokrugu tamnoputi skupljači
papira. E tu već ni doktor ne pomaže.
Dakle u igri ostaju samo 'jaki želuci' i oni dovoljno znatiželjni
da se zapitaju kako izgleda venčanje dva muškarca ili dve žene
i da li je to uopšte moguće? Ko je tu nevesta, a ko mladoženja,
a ko kome prvi stavlja burmu i da li matičar čita prigodan tekst
Duška Radovića? Šta se dešava kad matičar kaže: 'Poljubite mladu?'
I dok neki misle da je ovo filmski zaplet, GL populacija (gej
muškarci i lezbejke) može samo bolno da iskrivi usta, jer je pomenutu
situaciji teško zamisliti i u nekoj obećanoj zemlji, a kamoli
Srbiji.
Zato istopolni brak daleko od kumova, svadbe i bidermajera. A
o deci i da ne govorimo. Ipak svakodnevna 'laička' komunikacija
kao prvu asocijaciju na homoseksualni 'brak' izdvaja decu, što
se da objasniti ili namernim potpaljivanjem vatre ili neznalačkim
poistovećivanjem braka u tradicionalnom smislu i registorvanja
istopolnog partnerstva. Na toj, i te kako izraženoj razlici isistiraju
i gej aktivisti jer u domaćem zakonodavstvu ne postoji ni istopolno
partnerstvo, a homoseksualni brak i da ne pominjemo. I zato je
normalno da vam jedan sagovornik 'novinarski neozbiljnih, besmislenih
i neosmišljenih pitanja', kulturno pokaže vrata. Autorizacija
se podrazumeva.
Iz perspective nordijskih zemalja, registorvano partnerstvo je
zakon priznato zajedništvo dveju osoba koje predvida odreden korpus
prava i dužnosti kao kod osoba u heteroseksualnom braku, sa izuzetkom
prava na usvajanje, crkveno venčanje i besplatne bolničke usluge
veštačkog osemenjavanja. Pod tim zakonskim priznavanjem različitosti
najčešće se podrazumeva socijalno osiguranje, nasleđivanje, zajednička
imovina i poreske olakšice.
Naravno rešenja se razlikuju od zemlje do zemlje. Od članica Evropske
unije u tome su najdalje otišle Holandija i Belgija dozvoljavajući
homoseksualnim parovima da se venčaju pod istim uslovima kao i
heteroseksualci. Danska, Finska i Švedska takođe poseduju zakon
o registrovanom partnerstvu kao i Francuska i Nemačka, ali sa
suženim spektrom 'bračnih prava'. Austrija, Grčka, Irska, Italija,
Luksemburg i Španija ne uvažavaju istopolno partnerstva na državnom
nivou. Ni u Velikoj Britaniji ne postoji istopolna registracija,
ali je britanski ministar odbrane najavio da ce gej i lezbejski
partneri britanskih vojnika u ratu protiv Iraka, dobiti pravo
na penziju kao da su supruge, u slučaju da njihov partner pogine
u ratu.
U članku 'Registrovano partnerstvo kao neophodna civilna opcija
i deo feminističke agende' (časopis za feminističku teoriju 'Ženske
studije', br. 7, 1997) dr Zorica Mršević ističe da je osnovna
razlika između registrovanog partnerstva evropskog tipa i bračne
zajednice, pravo na decu, tj. 'da se ostvari roditeljstvo, odnosno
dođe do dece veštačkim osemenjavanjem, usvajanjem, ostvarivanjem
sudskog dodeljivanja starateljstva nad sopstvenom decom ili decom
svojih partnera'. Osim ovoga, registracija je 'teritorijalno'
ograničena jer važi samo u državi čiji zakoni to odobravaju i
odnosi se samo na njene državljane. Prosto rečeno, to znači da
dva gej Srbina na turističkom proputovanju kroz Holandiju ne mogu
tamo i da se 'uzmu'.
'Reč je o minimalnim pravima, ali opet ključnim kako bi te dve
osobe dokazivale da nisu dva stranca koja žive zajdeno. U najbanalnijim
slučajevima to se pokazuje kao smisleno ako je jedna osoba u bolnici
i dozvoljavaju samo rodbini da je poseti, njen partner(ka) pred
zakonom je niko i ništa. Nema pravo da je poseti, a recimo žive
već deset godina zajedno', kaže za Status Atila Kovač, urednik
časopisa Dečko. Priznajući da za takav slučaj kod nas nije čuo
(a i ko bi se usudio da kaže 'ja došao da vidim momka' i tako
'zarazi pederlukom celo odeljenje' - ironična primedba autora),
Kovač navodi primer devojke koja je dobila u nasledstvo od svoje
majke stan, a majka pošto je saznala da je ćerka lezbejka hoće
taj stan da joj oduzme.
Da su sve malo vrti oko 'ekonomije' dokazuje praksa. Tako holandski
zakoni omogućavaju homoseksualcima koji žive u registrovanom pertnerstvu
pravo na partnerovu penziju, socijalno osiguranje preko partnera,
kompletna uzajamna nasledna lična i porodična prava i pravo na
alimentaciju u slučaju raskida. U nekim američkim gradovima poznatim
po toleranciji prema homoseksualcima, pandan registrovanom partnerstvu
je 'domaće partnerstvo'. 'U sedištu državnog Univerziteta Mičigen,
En Arboru, registrovani partneri imaju povlastice kao što je zdravstveno
i stomatološko osiguranje, iznajmljivanje stanova u posebnim naseljima
namenjenim bračnim parovima, po povlašćenim cenama, znatno nižim
od onih u gradu', navodi Zorica Mršević.
A u tome, naravno profitira država. U američkom Ajova Sitiju postupak
registracije je i više nego jednostavan. Administrativnoj kancelariji,
obe osobe potpišu formular i plate 30 dolara, I posle tri radna
dana, dobiju deklaraciju o tome da je među njima sklopljeno registrovano
partnerstvo. Isto tako se 'razvode', piše dr Zorica Mrševič. Da
li bi naši penzioneri 'glasali' za istopolno partnerstvo, kad
bi znali da to uvečava penzijski fond? 'I homoseksualci plačaju
porez ovoj državi kao i svi drugi građani. i zato očekujemo da
imamo ista prava', kategoričan je Kovač. Možda zvuci neverovatno,
ali se dešava i da se heteroseksualci 'grebu' o pravo na istopolno
partnerstvo. Koordinator 'Queeria' LGBT radne grupe Predrag Azdejković
pominje 'slučaj' našeg momka koji je otišao u Australiju, a da
bi povukao i druga sa sobom i dobili 'papire', registruju se kao
par. A obojica heteroseksualci.
Šalu na stranu, 'srpsko pitanje' je mnogo složenije od poreza
uvećanja državnog budžeta. Za sve one koji konstantno imaju kratak
spoj u pamćenju kad je reč o homoseksualcima, podsećamo na ishod
parade iz juna 2001. Taj put od 'Ua, pederi' u najboljem slučaju,
do priznate autonomije i prava na izbor je kao na najteža kompjuterska
igrica sa svim mogućim živim i neživim preprekama. I pozivanje
na Rezoluciju evropske zajednice o gej i lezbejskim pravima iz
1994. ili na Amsterdamski ugovor, član 13, izgleda ima smisla
samo za one kojih se direktno tiče. Zato je i medijska kampanja
Queerie iz 2001. 'Legalizacija istopolnih veza' imala drugi cilj
od proklamovanog. Još je tražena i legalizacija brakova, kako
kaže Azdejković, po principu 'tražiš više, da dobiješ manje'.
'Naš zahtev je bio motivisan željom da razdrmamo društvo i ostvarimo
vidljivost GLBT populacije. A bila je ogromna jer nije bilo medija
koji nije nešto o tome rekao. Još uđeš u prevoz i čuješ penzionere
kako komentarišu: 'Jesi li čuo za gej brakove?' Predrag Azdejković
dodaje da ništa precizno nisu istakli u okviru tog zajteva, jer
u to vreme nisu imali pravni tim. U martu iste godine kampanja
biva prekinuta kad je grupa skinhedsa upala u prostorije Socijaldemokratske
unije i pretukla članove SD omladine.
Svi sagovornici podvlače da registrovano partnersvo nije trenutno
najbitnija stvar, i da treba raditi na smanjenju homofobije i
povećanju vidljivosti GL populacije u društvu. U internet prepisci,
niška Lambda, Centar za promociju i unapredivanje LGBT prava odgovara
da trenutno 'od partnerstva imaju urgentnije probleme, kao što
je prebijanje, otvorena diskriminacija na ulici i u medijima
'
Ko bi smeo da se registruje u opštini, da tamo piše taj i taj
živi zajedno na toj i toj adresi, sa tim i tim telefonom, upitao
se Azdejković aludirajući na neprihvaćenost homoseksualnosti u
domaćem okuruženju. 'Insistiranje' na istopolnom partnerstvu bila
je udica bačena u javnost, a koja je za cilj imala jedino da se
o tome, ako ništa drugo, bar priča, po ceni da to 'kompetentni
faktori' okarakterišu i kao skandal, bolest, davolja posla ili
nezapanćenu drskost vrednu motke. Zato je, i svako negativno mišljenje
na račun GL prava, i više nego odradilo posao razbilo je iluzije
da su svi Srbi razbacane muškarčine, sve Srpkinje fine i naivne,
i 'da to kod nas ne može da bude'. Na pitanje kakve su aktivnosti
GL organizacija na popravljanju imidža homoseksualaca, Azdejković
sumira da 'veličina' akcija najviše zavisi od novca jer GL organizacije
nisu posebno zanimljive donatorima. 'Ovde je potrebna malo veća
kampanja da bi se institucije uključile. Ovako mi možemo samo
sa pretpostavimo da je u pojedinačnim glavama došlo do preispitivanja
i premene stava, ali ni to ne možemo da proverimo jer treba naći
marketinšku agenciju koja će istraživanje uraditi besplatno, na
bazi sponzorstva'. U vezi sa institucijama, u nedostatku prostora
sugerišemo da pogledate četiri predloga za novi Ustav Srbije i
ponuđena rešenja za seksualnu diskriminaciju. I da zagolica, dajemo
naslov podglavlja: 'izdvojeno mišljenje dr Zorice Radović i dr
Slobodana Samardžića u vezi sa zabranom diskriminacije na osnovu
seksualne orijentacije'. Stav je ovih predlagača da samo ako se
seksualni izbor zadrži u sferi privatnosti, pojedinac ne može
doći u situaciju da trpi posledice diskriminacije. Dali to znači:
zatvori se ti lepo u sobu, pa tamo radi šta god hoćeš?
Iz tih 'pedersko-strejt' sukoba sigurno profitiraju mladi debateri.
Demokratska rasprava puna neočekivanih obrta njima donosi britku
pamer i još oštriji jezik, a društvu utehu da posle srgumenta
'ako vlada privatizuje šećerane i cementare, zašto onda ne privatizovati
i najintimniju, najličniju od svih institucija, 'brak', nijedna
Srbenda neće promeniti vaspitne mere od kojih će kukavnom 'predlagaču'
presesti i šećer i Crvenka, i Beočin, i grčka retorika. Zato je
možda samo trač da ce jednu studentsku debatu o Gejrili (igra
reči gej - gerila = razbucati isto tako studenti - navijači Rada.
Lepo je Orvel govorio: 'Svi smo mi jednaki, samo su svinje malo
jednakije'.
Ivana Petrović |
|