|
|
Vjeran
Miladinović alias Merlinka
Poslednji intervju
dat nedeljniku
SVET
Nakon desetine hiljada muškaraca sa
kojima je bio Vjeran Miladinović, penzionisana Merlinka je nedavno
objavila autobiografiju koja je izazvala žestoke reakcije
VOLEO BIH DA UPOZNAM ČEDU JOVANOVIĆA, STOIČKI
JE PODNEO TO ŠTO SU GA PROGLASILI "GEJ IKONOM"
Đindić dok je još bio dečak, idući u školu, često je morao da
prolazi kroz dvorište moje pokojne baka Kadivke. Sigurno će se
on setiti toga, ako ovo bude čitao.
"Napisao sam biografiju koju sam posvetio ženi i kurvi u
meni - Merlinki. Posvetio sam je i muškarcu koga sam najviše voleo
- Tiboru. Ovekovečio nečovečan i koristoljubiv odnos majke Tereze
Strmecki, oca Miladinović Miodraga i brata po ocu Miladinović
Nebojše prema meni. Svima ću im lično poslati svoju knjigu sa
posvetom punom mržnje i sa željom da svako od njih doživi što
težu i ružniju sudbinu. Ovo što sam napisao o njima je moja lična
osveta", počinje priču najpoznatiji balkanski transvestit
koji je i do sada svojim ekscentričnim i teatralnim nastupom izazivao
pažnju javnosti. Jedni su mu odavali priznanje zbog hrabrosti
i iskrenosti, drugi su se zgražavali govoreći da je svako njegovo
javno obraćanje propraćeno bujicom vulgarnih izraza i pričom koja
može da ima negativan uticaj. "Moj otac je tukao i rođene
sestre zbog imovine koju je bez njihove saglasnosti hteo da proda",
nastavlja priču Vjeran Miladinović - Merlinka. "Zbog pakla
u kome sam živeo, moje detinjstvo je trajalo veoma, veoma dugo:
čitavih sto godina. Uplašen i razočaran u svog oca, molio sam
sve svece da mi pomognu da što pre odrastem, da bih mogao da pobegnem
od njega. Ne osetivši toplinu porodičnog gnezda u detinjstvu,
kasnije mi nikada nije palo na pamet da svijem svoje. Srećan sam
što imam svoj mir. Sada sam zreliji, pametniji, znam šta hoću."
Penzionisao se sa završetkom NATO agresije
"Nikada nisam rekao da je lepo zarađivati novac baveći se
prostitucijom. Ja sam sada samo penzionisana kurva", objašnjava
on. "Penzionisao sam se poslednjeg dana NATO agresije. Ulicom
Gavrila Principa gotovo da i ne prolazim. Svega dva puta sam otišao
tokom ove tri godine i osećao sam se užasno. Svestan sam da sam
pobegao sa dna života. Dna punog umrlih, pokvarenih, zlih, gramzivih,
izopačenih. Da tog dna gde su svi isti: kurve, makroi, mušterije
i pojedini nadležni organi, zna se koji. Nakon svega doživljenog
mogu da konstatujem: Nizak moral - visok standard. Porok kome
je ogromna većina nas sklona. Sada živim kao svi prosečni građani
ove zemlje. Živim od plate, imam 25 godina radnog staža, nikada
nisam napuštao posao. Možda nisam preterano koristan član ovog
društva, ali sam osoba koja je izazvala veliko interesovanje."
Veliko interesovanje je izazvala i njegova biografija. Istina,
za sada su reagovali samo neki od "junaka" koji se pominju
u Merlinkinoj biografiji. Na prvom mestu je Tibor, njegova, kako
kaže, najveća ljubav i inicijalna kapisla svega onoga što mu se
kasnije dešavalo u životu. "Pitam se da li Tiboru da pošaljem
knjigu na zrenjaninsku adresu, gde je nekada živeo ili na novosadsku
gde sada živi. Kada sam mu saopštio da ću mu posvetiti značajan
deo u knjizi, on se naljutio i rekao mi da nemam pravo da koristim
njegovo ime. Ne bi to bila prava biografija da ga nisam pomenuo,
jer sam pre nego što sam ga upoznao bio anoniman i diskretan.
On je razneo ljušturu moje intimnosti. Uostalom, nije on patentirao
to ime. Ne može me tužiti jer nije protivzakonito reći da si u
nekoga bio zaljubljen..."
Ni Likani, takode poznatom transvestitu i Merlinkinoj koleginici
sa ulice, nije drago što se njeno ime našlo na stranicama ove
knige. Među prvima je reagovala, pominjala čak i tužbe, ali to
ne deluje uznemirujuće na Vjerana. "Istina, malo sam u sukobu
sa Likanom", priznaje naš sagovornik i nastavlja: "Ona
je jedina koja je tragično shvatila to što sam napisao.
Prostitutka se ne nudi
Od ostalih, koji se pominju u biografiji, nisam čuo negativne
reakcije. Jesam upotrebio malo žešće reči nazivajući Likanu tarantula,
južnoafrički pauk, guzati nimfoman, reketaš, ali nisam imao nameru
da je ocrnim. Ma, nije ona ljuta zato što se uvredila, nego se
plaši da će neko da je uhapsi zbog toga što sam napisao da je
makro i reketaš. Rekao sam joj: 'Sestro slatka, nemoj da se plašiš,
pa ovo je romansirana autobiografija.' Bilo je nekih prigovora
da sam iskoristio svoju životnu priču i priču mojih drugarica
transvestita da bi sada zaradio veliku svotu novca. One misle
da ću da zaradim 200.000 evra. Bilo je čak i nagoveštaja da će
da me tuže, ali nemaju pravnog osnova jer sam koristio samo njihove
nadimke. Kada sam ja počeo da se bavim prostitucijom '89. godine,
policija nas nije jurila i bilo nam je neuporedivo lakše. Prvi
put sam osetila loš odnos policije '98. godine kada sam bila osuđena
na zatvorsku kaznu od sedam dana zato što sam se navodno nudila
nepoznatim muškarcima. Zar ta formulacija nije dovoljan dokaz
da tada nisam počinila protivzakonito delo. Kako bi bilo kada
bi nekoga osudili zato što je ubio nepoznatu osobu ili opljačkao
nepoznatu radnju. To više ne 'drži vodu'. Pre svega, prostitutka
se nikada ne nudi, ona je dvonožna tezga, ulična roba koju potencionalni
mušterija bira. Mušterije prilaze i nude novac, pa bi bilo logično
da i oni odgovaraju. Za prekršaj načinjen prostituisanjem potrebna
su dva aktera, i oba moraju da budu poznata. Pa ako ćemo iskreno,
ispod prozora ne stenju samo kurve, nego i mušterije ispuštaju
krike i na taj način uznemiravaju usnulu okolinu."
Na pomen policije Vjeran menja raspoloženje i povišenim tonom
nastavlja da govori: "Kada sam bio u zatvoru u Padinskoj
Skeli, sviđali su mi se muškarci, a nije mi bilo dozvoljeno da
se j... sa onim ko mi se dopada jer tokom noći dođe čuvar, probudi
zatvorenike i pita: 'Da li te neko tera da spavaš sa njim?' To
je drsko, bezobrazno i cinično! To znači da sam od strane policije
bio prisiljen da seksualno apstiniram mimo svoje volje i na taj
način mi je naneta velika duševna bol. Zatvorenike posećuju partnerke,
imaju pravo na krevet, a zašto je nama zabranjeno. Navodno, izolovali
su nas u Padinskoj Skeli da nas ne biju ostali zatvorenici. To
je laž, prema meni su se ostali zatvorenici odnosili izuzetno
korektno. Moje drugarice su ranije uspele nekako da se na kvarno
'ogrebu' i imale su divna seksualna iskustva sa ostalim zatvorenicima.
Ko želi da bude izolovan, neka se sam izjasni. Ako se, ne daj
bože, desi da ponovo odem u zatvor, ja ne želim da me izoluju,
nego hoću da budem sa heteroseksualno nastrojenim muškarcima.
Ili, neka nam onda dozvole da nam u posetu dolaze naši jebači
koji nisu u zatvoru. Hteli to ili ne, moraćemo da se uskladimo
sa evropskim standardima i zakonima, a poznato je da Evropska
unija ne dozvoljava diskriminaciju na osnovu seksualnog opredeljenja."
Kada smo se već dotakli politike na indirektan način, Vjeran
je izneo i svoje mišljenje o stavovima nekih političkih partija
po pitanju prava homoseksualaca. Prisećajući se napada na sedište
Koraćeve stranke i novinskih natpisa koji su se tada mogli pročitati,
Vjeran kaže: "Svi su se nešto okomili na Koraća. Nisam imao
priliku da ga upoznam, nije mi poznato šta misli o homoseksualcima.
Ima mnogo priča, neproverenih informacija, ali ništa ne bi bilo
loše u tome da Korać podržava prava homoseksualaca. Ne samo Korać,
to bi trebalo da rade i ostale političke partije. Ne želim da
budem zlurad, ali svi mi ćemo morati da se povinujemo odlukama
i zakonima Evropske unije koja itekako toleriše ljubav između
osoba istog pola."
Politika ga ne interesuje
Pre letnje pauze, lider radikala je za skupštinskom govrnicom
u svom izlaganju rekao da je homoseksualizam bolest, a nikako
seksualno opredeljenje, jer u tom smislu čovek može samo da se
opredeli za seks ili za apstinenciju. "Imao sam tu sreću
ili nesreću da čujem taj njegov govor, ali zbog toga ni malo nisam
ljut na Šešelja. On ima pravo na svoje mišljenje. Njemu je svojstven
malo žešći nastup, ali sam siguran da ne bi bio toliko radikalan
kada bi došao na vlast. Šešelj je veoma pametan i volim da gledam
njegove rasprave jer su dinamične, ubojite, ali ja nisam kompetentan
da sudim da li govori istinu. Bilo bi mi žao da Šešelj nestane
sa političke scene. Toliko mi je simpatičan da nemam nameru da
se naljutim na njega i pored toga što je protivnik prava homoseksualaca."
Pred sam kraj razgovora Vjeran je naglasio da ga politika nikada
nije zanimalia niti je imao vremena da se njome bavi. Imajući
u vidu isključivo fizički izgled, ne želeći da komentariše političke
stavove, Vjeran izdvaja Čedu Jovanovića kao najsimpatičnijeg političara.
"Čeda je veoma lepa i harizmatična osoba. Imam mnogo iskustva
koje mi daje pravo da kažem koji muškarac je lep. Čeda ima lepe
oči, dopada mi se njegova boja glasa. Čuo sam da je u prirodi
još i lepši nego na fotografijama ili na malim ekranima. Voleo
bih da ga upoznam. Stoički je podneo to što su ga proglasili 'gej
ikonom' i što napaljeni muškarci šize i pate za njim.
Poznato je da je Zoran Đindić iz topličkog kraja. Negovo selo
Prekopuce je svega tri-četiri kilometra udaljeno od Bresničića,
sela u kome sam ja proveo rano detinjstvo. Imao sam školsku drugaricu
koja se zove Antonijević Dragica, a Đindić je bio njen prvi komšija.
Dok je još bio dečak, idući u školu, često je morao da prolazi
kroz dvorište moje pokojne baka Kadivke. Sigurno će se on setiti
toga, ako ovo bude čitao. Mislim da sam ga viđao, bio je veoma
lep mladić u to vreme."
|
|