Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
iz štampe

 

Sve primedbe i negodovanja šaljite na adresu:
profil@infosky.net

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

       

PROFIL


SRBI U PEDERSKOJ INTERNACIONALI


JORDAN CVETANOVIĆ

Trude se da svoj smisao za dopadanjem oplemene, ucine ga sto primamljivijim, i da kontrolišu situaciju u svakom mogucem smislu. Galaksija šupak meraklija se svakog sekunda uvecava, jet to ne da je postao egzotican hobi, vet je poslednjih godina pigizam, ili ti jebanje u bulju, u vet velikoj meri preraslo u jedini nacin za preživljavanje.
Od klistiranja su nacinili umetnost življenja, a od felacija svakodnevni fetiš koji je nekada sarno Neronu prljao usta.
Danas je svim tim ukurcenim frajerima, sa kravatama pravilno svezanim u cvor, i noktima lakiranim bezbojnim lakom, falus važniji cak i od evra! Glorifikacija najvažnijeg muškog mišica polela je još u Ovalnom kabinetu, kada je Monika grcala ispod stela, a njegova kulminacija nastupa upravo ovih dana kada su i mnogi srbi, uprkos slavnoj istoriji, i kvazi seksualnoj ispravnosti, u potrazi za što vecim i mesnatijim glavicem.
Kurac je postao traženiji cak i od kokaina ili cajne kobasice u marketu. Osakaceni i uvredeni Beograd postao je, bel pitanja, prestonica svih onih, koji, eto, sticajem okolnosti vole malo više da ga prime.
Trceci jednom pored Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koje je nekada vodio najdekadentniji tip starog Beograda, Jovan Cirilov, u svojim seksi japankama, šireci ulicom opori miris livansija, sudario sam se sa Gorcinom stojanovcem i bio suocen sa grafitom koji je neko ispisao u ulici srpskih vladara. Pisalo je:
"Jebacu te Mladicu, a i tebe Kostunica!", ma šta to znacilo.
U tom momentu mi je pala na pamet cinjenica 'koliko se, u cisto muškom društvu, sperme dnevno prolije u glavnom gradu?
svojevremeno me je sin uglednog crnogorskog pesnika, dok sam se ja kikotao i držao za stomak, ubedivao da beogradski penisi proizvode više dragocene tecnosti negoli podgoricka mljekala mleka, mada mi nikada nece bitt jasno otkud je to bas on znao. Nisam mu verovao na rec, sve dok letos nisam pronašao dnevnik jednog drugacijeg zavodnika koji me je sasvim razuverio, i ubedio da sarno beogradski pederi doprinose ovoj cinjenici da vam se zavrti u glavi i da, bar na momenat, pomislite da ste impotentni, i pored toga što karate veliki broj riba.
Promiskuitet i pristajanje na sve mogucnosti, u nedostatku tražene, krivi su što su u današnjoj srbiji heteroseksualci ugrožena vrsta, koju ni UNESCO, od silne preopterecenosti vise nece morati da zaštiti.

Sve je u oralnom seksu

Ostavljena na milost i nemilost prirode, strejt populacija je pronašla jednu sjajnu zamenu, koju su nekada praktikovali sarno u pubertetu. Drkanje, ill masturbacija pre spavanja, pokazala se kao fantastican izum u eri opšte nastranosti.
Nije teško bitt peder, sarno aka imate cvrstu volju i dovoljno hrabrosti da izdržite bol takve penetracije. Usput, osim što cete imati simpaticne i zgodne prijateljice, u istinu frigidne ili aseksualne, koje znaju sve traceve u gradu i koja je aktuelna boja ove sezone, bicete veoma cenjeni u društvu, i svi ce bitt spremni da vas podrže. Politicka korektnost je u trendu, tako da ce bez problema, gutati sva vaša iskustva. Željno ce išcekivati da cuju da li i vi imate problema sa oralnim seksom, i da li vas prezervativ ometa u trenutku kada ste sa dragom osobom najpovezaniji.
Nisu pederi sarno fenomenalni mamini sinovi, cesta je kombinacija: intelektualac i frizer. Hedonizam uvek odabere coveka. Ne možete tek taka odbiti ruho pederastije, sarno lata jet ste mesar ill telohranitelj u pecini Radovana Karadžica. Odabirom i prihvatanjem onoga što nam iskljucivo prija možemo da postignemo toliko željeni spokoj. U protivnom, odosmo u materinu.
sta se desilo sa srpskim odabirom?
Tucati se sa decacima bila je plemenita rabota još u antickoj Grckoj. Razvoj demokratije, umetnosti i oratorstva, doprinosio je razbuktavanju uživanja u muškom telu. Cvrstom i snažnom. Vitkom i lišenom oblina i krivina.
Prestiž je biti aktivni muškarac u odnosu, davati se podredenom i voditi igru. Pasivan je mogao da bude sarno rob. Kupovali su ih na pijacama i vodili s njima ljubav u hramovima. Hranili su se groždem i spermom. sokrat, Platon i drugi visoki umovi, bez kojih smisao ovog sveta koji upravo živimo ne bi bio moguc, u debeloj su hladovini milovali sav taj mladi svet, željan znanja i avanture sa iskusnim uciteljima. Tada, pedofilija uopšte nije hila tabu tema, vec naprotiv, svi su tražili što mlade i što nežnije.
Bahus, dvopolni Bog i razvratnik medu božanstvima, trljao je rluke što ga narod sluša, pa i sam uživa u svim tim perverzijama. Kopirajuci uredeno grcko društvo i polise, Rimljani su nastavili kult obožavanja muškaraca i snažnog seksa. Neron i Kaligula su u istoriju i ušli sarno zato jer su umeli da uživaju, i izmišljaju takve bahanalije, koje su za neke i iz ovog veka apsolutno neprihvatljive. Ubivši sestru i izvadivši joj fetus iz utrobe, Kaligula je plebsu pokazao da se s njim nipošto ne treba zajebavati. Ako je verovati nekim zapisima, ubio je i strica, došao na vlast, i sa necakom je provodio noci masturbirajuci i mazeci se po saunama.
U srbiji se nešto slicno dešava sarno aka se bar malo osvrnete oko sebe. Kordoni homoesteticnih mladica svakim danom protutnji ulicama ostavljajuci za sobom poglede onih koji bi ih rado naboli, i onih koji bi ih tukli do besvesti, sarno zato jet ih je neko navukao na mržnju. Naviknuta homofobija je normalna pojava u ovoj državi, i pored toga sto kada nekoga pitate zašto mrzi pedera, on obicno slegne ramenima i eksplicitno ne zna da vam tacno objasni zašto? sve se svodi na to, da su mu u ratu negde silovali pradedu, pa, eto, pozivaju se na porodicnu tradiciju i osvetu. To im je jedino što im je ostalo u amanet osim cuvene recenice: "Nemoj slucajno da bi cucnuo da pišaš!"

Medutim, i pored ovog masovnog fenomena, koji su nam navodno ubacili Ameri preko tomahavki, pravog pedera ovde gotovo da i nema, jer ova sto mozete ked nas da vidite - sve su jebaci u dupe po profesiji.
spremnost da, po svaku cenu, prihvatimo sve sto je u modi dovela nas je dotle da jedan prosecan srpski sluzbenik moze pet sati da provede pred ekranom pentiuma, cetujucu sa gomilom gej mladica i fantazirajuci o unosnom pusenju usred Kosutnjaka, ili o grupnjaku u nekoj od vikendica na periferiji. Homoseksualaca je, zapravo, jake malo, jer prisutan je iskljucivo homo nagon koji ispunjava svako biseksualno bice, sto smo u principu svi, ako je verovati seksolozima i patrijarhu Pavlu. Postoji mogucnost da svako svakog zavede na bilo kom mestu, i da heteroseksualac sticajem okolnosti prvi put okusi svezu spermu, kao i da homo mladic bude iskoristen u svrhu produzenja rase, sasvim je nebitno. Vazno je da je inverzija moguca.

Svako ima svoje svece i ikone

Ne postoji grad na ovoj planeti, cija je urbanost gradena bez homo kulture i navika tih ljudi koji su izasli iz ormana. skriveni u svojim sobama, javnim toaletima, zbunovima i kukuruzima, pederi mondijalisti vecito su prkosili politickim sistemima i bili proglasavani anarhistima jake su nosili role gate i glumili mame u odnosima sa muskarcima.
Takav je slucaj i sa Beogradom. Pederi su opstajali u svim vremenima, i pored naglasenog primitivizma, Tita i Jovanke, skinsa, Obrazovaca, navijaca, agresivnih latentnih aktivaca, i studenata Bogoslovije, koji s vremena na vreme u pauzama izmedu molitvi, sasvim slucajno mogu da prstic zavuku u cmar.
Kada je na jednom komunistickom partijskom kongresu, osamdesetih godina, Joca Cirilov, demonstrativno ustao i pobunio se protiv ugnjetavanja manjina, i otvoreno priznao da preferira muski rod, svi su bili u soku, i nisu bili spremni da to sankcionisu.
Harizma tadasnjeg skandala zivi i danas, iako je Cirilov zakoracio u osmu deceniju, i jos moze dugo da izdrzi. Dendi, covek koji fetisizuje salove, i kupa se u brezi, da bi nadoknadio propusteni san, i sada seta sa svojim ljubavima, jake se jos pre nekoliko godina zalio prijatelju dok su jeli marcipan u Inexu.
- Grozno je sto ljudi misle da jedan ovakav intelektualac seta nocu po javnim klozetima - krasila ga je vema odmerenost.
On je jedini uspeo da se svidi Miri Trailovic, koja je bila Celicna ledi medju tadasnjim intelektualkama, taka da kazu da su njih dvoje satima umeli da razgovaraju oslovljavajuci se suprotnim polovima. Zahvaljujuci njenoj prodornosti i ambicioznosti da i bez metroa, Beograd nacini metropolom, Jovan Cirilov je sada, maltene, deus ex machina, koja se spusta svaki put kada nesto neko ne pravi onako kako bi trebalo. Ne postoji, dakle, znacajan projekat u zemlji u koji on nije ukljucen, jer svi njega pitaju za savet.
Upuceniji od mene tvrde da je Cirilov na pocetku karijere titrao izmedu Brace slijepcevica, koji je bio opcinjen aferama Alena Delona sa beogradskim Zigoloima, i Ljubise samardzica - smokija, koji se u to vreme dobra kotirao, nudeci im scenario za film "sticenik" koji je i doguran do kraja. sarno knjige snimanja znaju sta se tamo zbilja desavalo. Vremenom moc Cirilova je rasla do te mere da je carstvo beogradskog teatra sada potpuno u njegovim rukama. Naviknut da ga neko ljuljuska u krilu, kako je to nekada cinila Mira Trailovic, Gorcin stojanovic je izabran za pocasnog clana koji navodno u odaje Bitefa ulazi i bel kucanja. Valjda ga je Bata stojanovic u svojoj kolumni o fudbalu i prozvao Bozic Batom.
Somotni sako Jovana Cirilova sam uspeo da dodirnem pre nekoliko godina kada je stajao u uglu knjizare stubova kulture u centru Beograda, skrhan umorom od snimanja emisije koja je odmah skinuta sa studija B. Pila je kafu i gledao me je prodorno, dok sam se ja tresao od treme, jer sam zeleo da mu uvalim dramu da procita i kale svoj sud. Pre nego sam progovorio, pitao me je u cemu je problem? Uplasen njegovom erudicijom, pobegao sam bezobzirno sudarajuci se sa pasioniranim citaocima.
Drugi put su nam se pogledi ukrstili na sajmu knjiga, kada je on isao u paru sa nekim mladicem koji je ljudima na prvi pogled bio zanimljiviji i od samog Cirilova. Osmehnuo se i nista vise.
Treci put sma se nasli u Budvi kada me je pozvao na sladoled i limunadu u hotel Avalu. secam se da su svi gledali u nas sto, a da su unezverene Mira Karanovic sa nekim kisobranom, i Brana Lijesevic sa vecitom ozbiljnoscu, obigravale okolo nas ne bi li culi bar deo naseg razgovora. Pricali sma o ukusu piskota i o tome kako Cirilovu skodi sunce. Isuvise obican i prost razgovor u odnosu na to sta bi se sa strane moglo ocekivati.
Poslednji put sam ga primetio u drustvu neke bakice sa subarom, na nekoj premijeri u Narodnom pozoristu, gde je sve vreme dremuckao izmoren ocigledno dekadentnim, ali veoma uzbudljivim i sadrzajnim zivotom. U pauzi izmedju cinova, trac da je Cirilov uzasno energican cak i ispod jorgana, doziveo sam kao istinu.

Ko je čiji dečko

Atila Kovac je ovdasnjoj javnosti postao poznat tek pocetkom ovog XX veka, kada je krenuo sa stampanjem jedinog homo lista na ovim prostorima. I njemu je jednom prisao Cirilov, zgrabio ga za ruku i sapnuo znacajno: "sarno napred!" listje poceo da izlazi
pod nazivom "Decko" i citava zemlja je bila uzrujana, skandalizovana. Niko nije mogao da veruje da ce vlasti dopustiti da se njihovoj deci, uz Politikin zabavnik i Autogume, plasira takva paganska literatura, i da se truju tim nastranim navikama.
Atila nije nimalo bio uplasen, iz sarno njemu poznatog razloga, jako je znao kako su gejevi prosli iste godine na Trgu Republike kada je Igor Dobricic imao krvavi osmeh. Jednostavno je zaobisao polemiku Biljane srbljanovic i Mirjane Bobic Mojsilovic, pokusavajuci da pederima u ovoj zemlji ponudi nesto novo sto nece biti klasicna histerija trazenja prava.
On za sebe tvrdi da nije urban momak, jake je zavrsio pozorisnu reziju u klasi Bore Draskovica, i rezirao nekoliko opera, ali misli da je za dobru jebacinu nebitno da li mu je partner pismen ili ne?
- Kod nos vlada misljenje da gej ne sme da bude primitivac i da nije nepismen. stvarno ne vidim nikakav smisao u tome... prica mi sav izblajhani Atila Kovac na Plato planeti, kako BG tetkarijum naziva pank dama nadzemnog i podzemnog Beograda i matica videnijih pedera suzana Zlatonovic, ili vet kako se zove, ako to iko vise zna.
Ljudi bulje u njegovu zastavicu, na kojoj su nacrtane dve, identicne ovce i na kojoj krupnim slovima pise: "Different, so what!"
Prstom mutim svoj sejk i pitam urednika jedinog gej magazina u srbiji i Crnoj Gori kako se homoaktivizam razvijao ked nas i da li je imalo vajde?
- Gresku je pravio Dejan Nebrigic sa tim latiniziranim, megalomanskim recenicama koje niko ne razume - kezi se Atila Kovac pokazujuci karijes na dvojci i nastavlja. - Poznato je da u islamskim zemljama sarno intelektuald smeju da istupaju javno boreci se za ova pravo. Ali narod ne smes zbunjivati recima iz Vujaklije. Treba krenuti od prostijih stvari i kucu graditi od temelja, a ne idealizirati stvari i ponasati se kao da je ova zaista London ili Amsterdam. Nismo mi Evropa, da Dusan Maljkovic drzi govore koje niko ne razume. Ako je to cilj, onda je to poptuno O.K. Kuca treba da se zavrsi dimnjakom, a kako su oni krenuli - ispala bi naopacke. Prevodeci, recimo, dnevnike Dejana Nebrigica poprilicno sam se namucio. Ako se bavis gej pravima, i moja baba ce da te pita - a sta je to? Da Ii se GEJ maze na hleb ili se stavlja u kafu? U zemlji smo koja je odavno bolesna od prevazidjenih mrznji. Ne smes da potpirujes i deres se okolo kako tebi treba sloboda! Nervira me jako ta vrsta intelektualnog deljenja. Kada god se pomene ova tema, svi nesto pricaju o urbanim momcima. lata sam ja i rekao:, "Ej, deco, ja ne mogu biti urban jer sam sa sela!" Ne znam ko je u pravu i nije ispravno misliti da postoji sarno jedan nacin. "
Zavrsava taka svoje gej predavanje zadihani Atila, dok nas konobar gleda ispod oka, i zlobno nas komentarise sa koleginicom, dok gazda Toma znacajno prolazi pored nas, da nas malo osmotri.
Poznato je da svako cudo traje samo tri dana. To se desilo i sa "Deckom ", koji je iz pocetka licio na avangardan projekat jer niko nije hteo da ga stampa, da bi se ispostavilo da casopis ne vredi ni koliko obicna brosura Jehovinih svedoka. Losa stampa, prevodi iz drugih casopisa, stereotipna pitanja i odgovori, gej moda, kolaci i horoskop, izgleda da mogu da zainteresuju sarno one tinejdzere kojima su dosadili super Tin i Huper. Frapantno je da u tom listu nema nijednog potpisanog novinara, osim urednika, koji ocigledno smislja i prevodi sve tekstove.
Tehno pederi, siguran sam, sa papirom iz Decka prave podmetace za posude iz kojih jedu njihove pudlice, ili uvijaju dzem koje im posalju mame iz unutrasnjosti.
Elem, najveca zabava koja vlada u vezi sa ovim casopisom je njegova nabavka i kupovina sa trafike u Knez Mihailovoj, ili nekom prometnom mestu. Malo pedera ima muda da kupi i obican Durex kondom koji ne puca, a ne da brkatoj i frustriranoj kolporterki zatrazi gej list. Tada u pohod ide neka od silikonskih prijateljica, koje po uzoru na Keri Bretsou, uz Decka kupi i Carfree sa krilcima. Onda srecni i zadovoljni, sto ih je uciteljica naucila da citaju, prelistavaju sarene strane i odusevljavaju se aka mogu da izrezu Cedu Jovanovica ili Petra Kapisodu? Gorana svilanovica Hi Borisa Tadica? List se najvise kupuje u manjim gradovima. Recimo u subotici ili Leskovcu. Interesantan region je i Juzna srbija. stampa se, za sada, oko 2000 primeraka gotovo sve ode do kraja meseca. Osim ciljne grupe, kupuju ga jos i novinari, politicari i mladi uopste.
- Zanimifivo je da sam medu novinama u jednoj kladionici video i mag Decka - kaze ponosno Atila Kovac. - Ljude uglavnom zanima moda, horoskop i recepti. List citaju obavezno otpozadi, ali nije mi jasno kakve veze ima horoskop sa ljudskim pravima?
Atilu Kovaca bas i ne vole u gej opstini grada Beograda zbog njegove spontanosti i otvorenog razmisljanja o svemu, jer njegova jasna ideja i jeste da se peder ne razlikuje puno od bilo kog drugog coveka. Medjutim, nisu svi kao on.

Prica o Dejanu Nebrigicu

Dejan Nebrigic je svojim feminiziranim pokretima, i izgledom krhkog Vojvodjanina, iznervirao mnoge persone javnog zivota srbije. Ubijen je 1999. godine kompjuterskim kablom. Dejan je bio ona vrsta coveka koji se odistinski borio za prava homoseksualaca, verujuci da jednog dana ljudi nece ovde na pedere gledati kao na "krmad u Teheranu".
Na zalost, nije docekao pet minuta slave po Vorholu, i da se na Trgu Republike 2000. godine suprotstavi gomili raspomamljenog naroda, koji su tog dana hili spremni da pokolju sve one koji nisu kao oni. Tog dana, gomila ljudi koja se preko Trga vratala sa posta, izvukla je batine, jer se u opstoj makljazi, ipak, nije pouzdano znalo ko koristi vazelin?
Medutim, prica se da je taj mladic, uredno zacesljane kose i potkracenih noktiju, zapravo bio uzasan za saradnju, destruktivan, kapriciozan, umisljen, usiljen, nametljiv, brbljiv, i iznad svega zeljan slave i publiciteta.
Tesko je podnosio da ne bude primecen i ludic je da njegova licnost i delo stalno budu u zizi interesovanja, makar se on za to izobrio i skandalima koji su se obicno zavrsavali pogubno za njega samog.
Uros Filipovic, jos uvek anoniman i skriven negde u perfireji Londona, priznaje u jednom intervju da je Dejan Nebrigic bio profesionalni homoseksualac, koji je svoju seksualnu orijentaciju koristio kao sredstvo drustvene afirmacije, kao i izvor pihoda. Zaboga, kao da se ne zna da su igre sa ljudskim i ostalim pravima i slobodama zapravo unosan biznis. Dejana nije mrzeo sarno obican svet, vec i ljudi za cija se prava zapravo borio. Kao sto je i sam tvrdio, vise su ga voleli skinsi koji piju pivo ispred SKC-a, negoli gomila pijanih tetki u cuvenoj Rupi, kako zargonski zovu klub X, jedino mesto posleratnog Beograda u kome pederi nesmetano mogu razmeniti brojeve telefona i, aka imaju srece, malo testosterona. Od maco muskaraca je dobijao batine, a od besposlenih homica preke poglede i izraze gadjenja. Razapet izmedju necije mrznje, cesto je konzumirao sredstva za izmenu svesti, i bezao u svet teatra i pozorisne kritike. On je zapravo bio usamljeni borac, heroj na magarcu, koji tesko da je mogao da se odupre pritisku malogradanske zabokrecine. Mozda je u inat njima, pricao nerazumljivo, koristeci gomilu filozofskih termina od kojih neki frajer iz Kumodraza ili Krivokurceva dobija ospe, jer ga to suocava sa velikom istinom da je glup, i da pod hitno, jos prvim autobusom, mora da se vrati da cuva ovce.
Kako mnogi njegovi neprijatelji, tek sada tvrde, Dejan Nebrigic im je postao blizi posthumno, kada su u njegovim don kihotovskim naporima i ratu sa celom Srbijom uvideli neki dublji smisao i logiku. Ma koliko se ne slagali s njim, dosli su do zakljucka da su, bar na trenutke, svi zajedno imali iste patnje, nadanja, poraze i udare !
Malo ljudi je za njegovog zivota u tome sto on radi videlo bile kakav tracak nade i smisao u kemp pokretu, kao mesavini vrhunskog intelektualizma i sirovog provincijalizma.
Uros Filipovic, pisac "Staklenca", misli da je Dejan Nebrigic bio istinski "heroj naseg doba", ali cemu sada to velika zaljenje za njim kada to njemu vise nista ne vredi.
Ta mitologizacija i proglasavanje za svece ljudi koji su vec odavno na grobljima, toliko je bljutava i zastarela stvar, da bi bile krajnje vreme da se ljudi zapitaju sta zaista vredi podrzavati u ovoj zemlji?
Kajanje je besmisleno paste bile cega. Cak i posle orgazma. Kada vec pristanete da svoje tela date nekome na jednu noc, apsolutno ne razmisljate ko je ta osoba, sta radi u zivotu, i sa koliko je njih pre vas spavala? Ujutro kada ustanete sarno protrljate oci - move on.
Tako je i ova Dejanovo - ocigledno bile pisanje uz vetar. On je bio jedini gej pionir ked nas koji je spremno sa podlivima ispod oka stao i rekao: "Hej, ljudi ja se jebem u bulju - i ponosim se tim sto od toga zivim!"
Drugi su sedeli iza zavesa anonimnosti, nasilno se zenili i kamuflirali se napravljenom decem, skriveni od napada i pljuvanja. smejali su se njemu, pospesujuCi mu sarno autodestruktivnost. Toliko je zeleo da se uklopi, da ga prihvate i vole, ali to nije docekao. Nakon svega sto mu sze izdesavalo, tesko da ce jedan osvesceni i real galj pokusati oeste slicno i da uradi kao on. Ni dandanas nema Beogradanina koji ce vrisnuti i naciji objasniti sta je to igra "Nikolice i prikolice". Seljake je tesko lisiti sukljaja smrada i belog luka. RazduZivanje opanaka bar kod nas ide jako sporo.

Ipak, nisu svi Srbi pederi

Moj najveci problem je bio u tome sto sam vecito bio sa heteroseksualcima! - jadao se jednom novinaru Dejan Nebrigic razocaran sto sa pederima ne maze da ima odnose.
Radeci na nekoliko projekata istovremeno, Dejan je uspeo da svoj prvi roman u istoriji gej srbije objavi najpre u nastavcima, a kasnije i u celosti, jake to nije docekao. Naravno, uradio je to medju prvima, aka se ne racuna kompleksan roman Bobe Selenica, "Prijatelji sa Kosancicevog venca 9" o ljubavi izmedju siptara i srbina. Sada, ceste slicno bez ikakvog rizika maze da ponovi jedino Vlada Arsenijevic.
U romanu "Lavirintski recnik Paris-Njujork", pod zescim dopingom Nebrigic pise:
- Ljubav i seks kod politickih fanatika - podjednako i ked levih i kod desnih fanatika - najveca su zrtva ideologije. Zastrasujuca je taj antihedonizam svih fanaticnih. Kao da nam nije dosta "razdiranje mislima", "uzasa metafizike", "socijalne nepravde"- ukratko sodjalne uslovljenosti. Zar moramo da kainjavamo i tela? Zasto taka ocajnicki trazimo svoje fatume, ne prezajuci ni od cega da bismo bili blize njima, bilo odlazeci u razorene gradove, tamo gde su nam prijatelji, bilo cisteci njihovo smece, bilo opijajuci se, bilo umiruci za zivot... Nesloboda sopstvenog tela, nesloboda pred drugiro telom, opasnija je od zatvorske celije, Ona gusi,
Istina je da su ga slabo varili, jer se to uvek desava kada proste stvari shvatite i dozivite isuvise ozbiljno. Kant i Hegel su za obican plebs vecito bili kenjatori i ludaci, ali je zato Mica Trofrtaljka zasigurno pravila vecu metafiziku skacuci po stolovima sa crveno-belim kvadratima.
Lepa Mladjenovic, mozda jedina koja je razumela deo onoga sto je stvarao Dejan Nebrigic, kaze da ne zna da li je on uopste bio srbin? Bio je svestan da ima srpsko ime, sto znaci da jeste, ali isto taka je zna da to srbin ima bliske veze sa ratovima na ex yu prostorima.
Jednom zabradjenom gospodinu sa Ravne gore koji je delio znacke sa cetiri S po Beogradu rekao je: "Idi u srbiju, pa ih deli!"
Dakle, on nije bio sa teritorije Srbije, odbio je da sluzi srpsku vojsku i da bude sahranjen na srpskom groblju. Nije nikad davao intervjue za Politiku. Bio je tragican lik u bolesnom drustvu. Jedna sitna riba u moru onih koji su tih godina brinuli kako da nabave litar zejtina, a ne da slusaju kako je Zan Zene bio uhapsen u jednom beogradskom klozetu, jer je drkao nekom tipu.
Stepen perverzije odreduje socijalni niveo To mi je ove godine potvrdio i Zlatko Glamocak, koji mi je uz Jadransko more pricao kako je zgrozen izjavom Urosa Toskovica, ludaka i ekscentrika, da je Vlada Velickovic jedan obican pasivni peder.
Dakle, Dejanova prica je delovala glupo i isprazno svima onima koji su tih godina bili zeljni proveda, samozaborava, i razvrata u najgorem mogucem smislu.
To je ona grupa ljudi koji prosto nisu zeleli da cuju ni za kakva prava, vec su sve to o cemu je Nebrigic pricao, ostvarivali u krevetu izmedju cetiri zida, ili falusa, sasvim je svejedno. Vrckavi homici koji, ubijeni od dva piva, skakucu uz hitove Cere i Jece, i medjusobno mere obime svojih glavica i dubine anusnih kanala, nacinili su kult skakanja sa cveta na cvet, ne dozvolivsi ovoj teskoj prici i gnjavazi da dopre do naroda. Pri tom, vaze za fensi zitelje prestonice koji uvek tatoo znaju sta je kad u modi i ne dozvoljavaju seljacima, kao da to ani vec nisu, da uprljaju asfalt urbanog B(e)G(alj)-a.
U tim ksenofobicnim cistkama najvise se istakla Dorcolka i faca svih tehno zurki, Luna Lu ili ti Sizuki Latoanovic. Taj nadimak joj je valjda Cane natovario. Nadojena ideologijom Endi Vorhola i Pola
Morisija, i lukom a la Diamanda Galas, ona se vecito trudila da predvodi sve one koje niko nije hteo.
Nositi zvonce oko vrata jeste naporan posao, ali je taj trud umeo da prepozna Zelimir Zilnik sa kojim je uradila nekoliko projekata koji su ocenjeni kao umetnicki. Druzeci se prvih dana svoje karijere sa Dekijem Milicevicem, koji je uz nju glumio kameleona, Luna je oko sebe polako pocela da okuplja sve one pedere koji su navodno imali drugacije poglede na svet.
Valjda su imali izmenjene receptore uk usa, pa su drugacije dozivljavali vrh penisa pod naletima svojih jezika. Fenomen sto otkacenije to lude, tipa obrijmo pola glave, a ovu drugu polovinu ofarbajmo u zeleno, uvek je patio kao sjajan marketing. Tako je ona danas etablirana kao BG zvezdica, koja se druzi sa evergrin zlatnom vamp ribicom Mikicom Bobic, i koja - kada pozeli - maze da ima besplatan rucak na Platou i strpljenje nekih frizera za njene umisljene frizure. lako je nekada pisala tekstove koji su se zaista brinuli i mislili na nasu buducnost, kao student FDU, ona je uspela da se razume u umetnost i u ime svih nas rasudi sta je to dobro. Vozeci se jednom s njom u taksiju, mlatila je glavom, zasmejavajuci vozaca, i drzala je flasu mineralne vcde medju nogama.
- Sta ce ti te naocari za sunce u sred mraka? - upitala me je
sasvim ozbiljnim tonom.
- Da ne vidim gomilu debila
- rekao sam.
Nasmejala se i rekla da cu da padnem jednog dana i polomim vrat. Gledao sam je neko vreme, misleci o tome kako je negde rekla da ce da odstampa seriju majica: "Ljubomorni smo na Lunu Lu".
lako stalno kuka kako je neshvacena, dolazak na nacionalnu televizuju za nju je hila normalna pojava. Histerik, njena koktel emisija, po principu izmontiraj gde najmanje trese, postala je vazna nacionalna stvar. Cak se i Ivan Medenica i Ksenija Radulovic, kao ozbiljni intelektualci, raznezeni pojavuuju njoj u cast na rodjendanskim trandibalom Perise Perisica, porazavajuce esteticnog dramaturga, opsednutog horoskopima i poreklima beogradskih doseljenika.
Njega sam sreo jake davno, na jednoj od repriza "Marxsatane" Nebojse Pajkica, u Slavija teatru, gde je kao telesni privezak Lune Lu, pricao nesto o hriscanstvu, mada ne znam odakle mu toliko znanje o veri. U plavom Prada plastu, nalakiranih noktiju i nakicen nekim starim srebrom vise je licio na agnostika ili ateistu.
Ekscentricnost koju su proklamovali njih dvoje, Bata i seka, kako sami sebe nazivaju, Luna i Perissa su vecito visili samo na onim mestima gde ce im paznja biti potpuno podarena. Reseni da homo kultura kao suburbana postane deo gradske legende vrbovali su na stotine istomisljenika, kojima je jake prijalo da se pojave u njihovom drustvu. Svi ti njihovi sledbenici, aka se moze tako reci, odlazili bi u one nekadasnje muciliste za Jevreje, "Mond". Tamo bi skakali uz Cujosija i eksirani trabunjali o novoj liniji Dieselovih japanki.
To su svi ani homoesteticni momci koji rade u Replayovim prodavnicama, idu u srednju dizajnersku i znaju za legendu o Petoj beogradskoj. Gledaju Sex&City i slusaju Eni Lenox trudeci se da bar malo lice na gej scenu Londona sezdesetih godina, kada je Boj Dzordz iz dosade pravio orgije sa pedeset muskaraca i drogirao se LSD-om.
Svi oni zajedno, cine grupu androida, vestacke tvorevine, napravljene od zice i cipova, koji, eto, na ulicama izgledaju sredjeno bez mane. Uvece, kada se svetla pogase, Beograd postaje povampireni grad koji maze jedino da spasi Vesli Snajps iz Bladea. Niko od njih vam ne bi priznao kakav mu je zivot, od cega zivi i da li u nedostatku para taksi placaju iskljucivo u naturi?

Ispovest profesora Filipovica

lake u ovoj zemlji peder maze da objavi sarno dnevnik, ili ispovest o tome kako su ga slatko karali svi ani koji su ga voleli, knjiga "Staklenac", koja se u knjizarama pojavila pod geslom sokantno, nije me ni malo potresla svojom bizarnoscu, vec iskrenim odnosom prema stvarnosti.
Ako je verovati biografiji pisca, posta je knjiga objavljenja pod pseudonimom, Uros Filipovic (u pitanju je profesor koji je nekada radio na Arhitektonskom fakultetu) eksplicitno objasnjava gde je pronalazio svoje ljubavnike izmedu 1985-1993 godine. Pisana prostim, nekomplikovanim, cak zargonskim jezikom, u kome imena organa nazivaju pravim imenima, nema mistifikacije seksualnih igara, sve je ogoljeno i otvoreno.

lako intelektualac na polozaju, Filipovicu nije padalo na pamet da svoj seksualni apetit prikrije, ili da se postidi sto je gotovo pet puta dnevno silazio u smrdljivi klozet i dovodio frajere u svoj stan da drkaju uz pornice.
Negde je zapisao:
"Nikako nije moglo da mi padne na pamet da se predmeti mo
jih najmracnijiih ielja kriju u smradu klozeta, niti da se biseri mogu na6 u blatu.
"
Dnevnik drugacijeg zavodnika rehabilitovao je javni klozet kao sjajno mesto za flertovanje dva pedera. Kada moze Dzordz Majkl da se mazi sa Njojorcanima u WC-u Central parka - zasto bi srbi bili izuzetak? Njegovi pogledi na univerzum osvescuju, priblizavaju svakog sa misterijom mraka klozeta, ili parka, i demistifikuju perverznost egzibicionizma.
Njegova prica podseca na ljubavni par Hamdija Demirovic i Slobodan Blagojevic, koji su u tadasnjem Sarajevu hili jedini koji su se otvoreno vatali u duhu bratstva-jedinstva. Dekadentan i razvratan zivot nastavili su i u Beogradu, ali sada definitivno vise uzivaju goli vozeci biciklo ulicama Amsterdama, dok ih Karla del Ponte tetosi i ubraja u istaknute sive eminencije svog kabineta u Haskom tribunalu za ratne zlocine pocinjene na Balkanu.
Nezasitost jednog profesora gutamo kao svoje iskustvo, dozivljavamo ga kao svoj na svome, jer kako Filipovic to nekoliko puta ponavlja - da je najuzbudljivije loviti divlje zivotinje - te je on najteze stelae obruc oko vratova heteroseksualaca u nekoj od kabina klozeta Zeleznicke stanice.
Neki novinar ga je prenerazeno upitao kako je uopste mogao da se lize sa svim tim smrdljivim tipovima, a on je sladostrasno odgovorio:
- To funkcionise po principu preko trnja do zvezda. U ovom slucaju trnje su smrad i prljavstina, a muska tela su zvezde. Ipak, moram da kazem da mi se to trnje dosta smucio, i da ga vise ne herem. Nego da nesto rascistimo, ruznoca i starost se ne mogu oprati vodom i sapunom, ali prljavstina moze, pa posle te jednostavne operacije mozete da dobijete tela u kame cete da uzivate. U stvari, svi ti tipovi o kojima govorim nisu me privlaciIi lepotom, vec nekakvom supermuzevnoscu koju sam zeleo da poniiavam i devilirizujem. U ovom slucaju, erotizam proizilazi iz zelje za kaljanjem muzevnosti, bez obzira na cenu. Ne znam odakle potice ta zelja? Da Ii se tako simbolicki svetim heteroseksualcima, muoevnim muskarcima zato sto ja nisam takav kao oni, da Ii na taj nacin zelim da pripitomim i identifikujem se sa njima ili je u pitaju nesto trece? Ne znam odgovor na to pitanje. To je za seksologe.
Uros Filipovic pripoveda osvetnicki i suocava sa cinjenicom da gomila ozenjenih muskaraca umesto ljubavnica ima ljubavnike. Zene na ovim prostorima se ne bi nikada pomirile da u svojoj postelji umesto svalerke svog supruga ugledaju nekog sa kitom. Mozda cu uvrediti Jovu Tosevskog, ali drzim da je najveca konkurencija savremenoj srpkinji zapravo jedan rasni peder.
Filipovic nece zasigurno profitirati ked gej populacije, iz prostag razloga sto ih isuvise suocava sa njima samima. Previse je to istine na jednom mestu. Pritajeni otrov koji se polako ubrizgava i pocne da kruzi vasim telom kada shvatite da je kasno. Skrivena tempirana bomba.
Pojam gej ikone u Srbiji je pomalo smesna stvar. U nedostatku pravih osoba koje ce moci da se izbore sa teretom obozavanja i idealizacije, srbi su nekako pronalazili najgora resenja, ugledajuci se na Evropu i svet. Ko su ked nas Kajli Minog, Fredi Merkuri, Dejvid Bekam ili Madona?
Medju prvim pravim osobama pojavila se zena koja je jos onda u Sarajevu terala Kurtovica i Hemona da potpisu peticiju za zastitu pedera, Isidora Bjelica, knjizevnica i dramaturg, koja je negovala svoja gej prijateljstva i u javnosti glorifikovala zivote slavnih pedera.
Kada su shvatili da im se ona cini prepametnom, brzo su je makli sa prestola i za nove kraljeve pedera dovodili su uglavnom muskarce za kojima su patili.
Tako su mnogi anonimusi ubrzo postali slavne licnosti zahvaljujuci pederima. Bosko i Stanko, najavljivaci raznih priloga na ruzicastoj televiziji, i jedini manekeni koji su dobijali pravu lovu, postali su tandem snova o kame su sanjali svi gejevi iz Cacka i Ljiga. Stankova popularnost je naglo opala kada se doznalo da ovaj vise voli da cita knjige, nego da se jebe, a vapaj za Boskom ne prestaje cak ni danas. On je pusta zelja svih klimaktericnih gejeva koji pred spavanje pogledaju City i zalosno uzdahnu u nemoci da ga polivaju medom, govoreci u transu: "Bosko, ti si zena mag zivota."
Od kako je usao u politiku, osim sto je najpopularniji nezenja, Ceda Jovanovic, je postao i najtrazeniji medju pederima. Mnogi momci iz X-a su pravili bedzeve od casa za jogurt na koji su lepili: "Cedo, karaj me!" Najbizarniji slucaj desio se kada su ministra za telekomunikacije i coveka ledenog pogleda, Borisa Tadica, proglasili najpozeljnijim telom. On je, zbunjen i mozda opcinjen slavom te vrste, sasvim nespremno u talk showu Klopka, polemisuci sa Isidorom Bjelicom o homo kulturi, rekao da se ne slaze s njom i da je ne odobrava. Kasnije je iza kulisa molio Boga da ga ne optuze za homofobiju. I tako su se imena redjala. Goran Svilanovic, Biljana Srbljanovic...

Zasto peden najvise vole Crnogorce

U pederskim kuloarima tvrde da su Crnogorci najtrazenija roba. Krsni i ponositi. Jaki i cistog obraza. Edipovci, da jebe oca. Heroji. Dugo ni jedan Crnogorac nije mogao ni da pomisli na tudji kurac, sve dok ih Zlivko Nikolic, crnogorski Bunjuel, nije raskrinkao filmom "Lepota poroka", u kame sicusni i celavi Boro Stjepanovic mazi srednjim prstom maljavost i nabusite ruke Mime Karadzica. Cuvena reeenica: "Nece ti faliti ni meda, ni mlijeka", odlijegala je dugo brdima Crne Gore, koja su mrzela Zivka samo zato jer ovaj nije umeo drugacije nego da govori kako je.
Kada sam od jednog istoricara doznao da je kralj Nikola kaznjavao pedere taka sto ih je uranjao u bacve sa govnima, da vide gde ulazi njihova muskost, znao sam da su Crnogorci odavno prokleti.
Moja strepnja pokazala se opravdanom kada su podgoricke Vijesti pisale da jedan par muskaraca iz Niksica, zeli da ozvanici svoju vezu u Sloveniji. Niksic, grad poznat po velikim i hrabrim ljudima, koji nemaju takve izrode, zataskali su stvar taka da svijet ne bi posumnjao da su oni poavetali. Slican slucaj desio se i sa crnogorskim diplomatom koji je navodno koristio usluge zigolo momaka u Njujorku, kao i onaj dogadjaj perverznog dekice kome su iz dupeta vadili Rexonnu protiv znojenja koja osigurava lagodnost 24 sata. Ocigledno je hila prakticna i u nedostatku falusa.
Utuceni nacisto sto ce im ovu turisticku sezonu izvuci sarno dolazak Zane Moro i Dzeremi Ajronsa na Sveti Stefan, odlucili su da svoju obalu preurede i po uzoru na Mikonos, jadransku obalu nacine oazom za pedere, u kojoj ce perverzija biti opravdana, kao i u svim vodecim turistickim zemljama. Zahvaljujuci centima i euru, Crnogorci ce se brIo lisiti pistolja, kasikara, majke kao svetinje i cojstva i junastva.
Pedere privlaci cvrsto i pravo musko telo, a Crnogorci su otelotvorenje takvog. Sve ce biti kao u Doom vicu kada pricaju djed i unuk:
- Deda, imam dvije vijesti. Koju
res prvo da ti recem?
- A, da prvo dobru.
- Pa, zenim se, djede.
- Masala. A koja je losa?
- Nevjesta se zove Dragan.

- A dje node Srbina, Dca ti jebem!
Kada mi je jednom uz caj ugledni docent na jednom fakultetu pricao kako je sladak Stefan Milenkovic i kako se on posipa ledom kako bi tokom godine ostao zdrav, doznao sam da su pederi uzasno organizovane osobe koje znaju kada se kupaju, kada jedu i kada jedu? Sokiran navikama doktora nauka koji mi je delovao sasvim bezopasno i pametno za njegove godine, u svest mi je dosla recenica koju mi je Biljana Srbljanovic sapnula u mracnom hodniku FDU: "Psiholozi od homoseksualaca prave pedercine. Mislim - u karakternom smislu. "
Doktor je tek tada u mojim ocima bio onaj najgadnijii razvratnik koji se ljudima prestavljao kao nacitani i obrazovani profesor koji poucen zivotom Oskara Vajlda i Tomasa Mana ne bi ni svom sinu, jake ga nema, priznao da u svoj krevet dovodi sumnjive tipove sa ulice.
Nije potrebno citati Zida, Prusta, Kavafija ili Misimu, da biste hili peder. Dovoljno je da imate prosecan falus i da umete da koristite te centimetre.
Pederska pravila tete brIo nauciti jer ih nema puna.
Sisaj!
Gutaj!
Jebi!
Budi jeban!
Opanjkavaj!

Pisajuci u jedan od pisoara luckog toaleta u Bariju spazio sam tipa pored mene koji je buljio u moj organ. Osecao sam se kao decak u fontani. Momak je bio izblajhan, nosio je kacket i bio je ruzan. Zakopcao sam brIo slic i izjurio napolje. Tamo je bila gomila nervoznih fotoreportera. Pitao sam sta se desava.
Vikali su:
"Signore Jean Paul Gotie!"
Tek tada sam shvatio pored koga sam pisao. Mozda ne treba biti homofobican, jer nikada se ne zna ciju kitu mozete zakaciti?.

 
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi