Prošle godine u ovo doba počele
su da se zahuktavaju diskusije na Yu Internetu oko dogadjaja koji je
trebao po prvi put da se odigra na našim prostorima. Radilo se o pripremama
za Pride Parade, paradu ponosa, kojom homoseksualci širom sveta obeležavaju
dan kada su se njuroški travestiti sukobili sa policijom u znak protesta
zbog maltretiranja. Ovaj dan ima i mnogo šire simbolično značenje jer
ukoliko u jednoj sredini prodje bez incidenata to predstavlja indikator
stepena dostignutih gradjanskih sloboda i meru tolerancije društva.
Dogadjaji koji su usledili na Vidovdan pokazali su da smo od ovih ideala
civilizovanih sredina udaljeni nekoliko svetlosnih godina. Manja grupa
osoba drugačijeg seksualnog opredeljenja koje su stisnule petlju da
pokušaju da pokažu svoje postojanje u zemlji Srbiji bila je oduvana
bujicom militantnih navijača, ravnogoravca u prepoznatljivom folklornom
fazonu, pripadnika militantne nacionalne desnice, skindhedsa ili naprosto
branitelja čistote i morala zemlje i nacije.
Cela priča završila je sa nekoliko teže pretučenih i gomilom lakše
povredjenih učesnika skupa a interesantno je da je gnjev mase bio uperen
i protiv čuvara javnog reda i mira koji su dogadjaj obezbedjivali kao
da je u pitanju protest Stranke prirodnog zakona (Yogički letači
koji su sredinom devedesetih tvrdili da meditacijom mogu da smire rat
na Balkanu-prim. ur.) a ne dogadjaj prvostepenog rizika! Rat izmedju
homoseksualaca i onih koji ne priznaju njihovo postojanje na brdovitom
Balkanu preselio se opet tamo gde je počeo, na forume na Internetu.
Približavanje godišnjice Pride-a i najave na će ove godine biti ponovo
organizovan, kao i bojazan od eskalacije sukoba nagnali su nas da kontaktiramo
osobe koje stoje iza www.gay-serbia.com, najznačajnije web lokacije
namenjene homoseksualnoj populaciji kod nas.
Ivane reci mi da li je homoseksualnost bolest, psihički poremećaj
ili jednostavno stvar izbora pojedinca?
Dosta ljudi u ovoj zemlji misli da se radi o bolesti. Zvanično je homoseksualnost
skinuta sa spiska bolesti još 1974. godine. Američka zdravstvena organizacija,
odnosno Udruženje psihologa je skinulo homosekusalne sklonosti sa liste
bolesti. Utvrdili su i stoje iza konstatacije da sklonost ka istom polu
nije bolest, ni psihički poremećaj. Jednostavno se radi o tome da pojedini
ljudi imaju drugačije seksualno opredeljenje od uobičajenog, seksualno
ih privlači isti pol. Do sada nije utvrdjeno da je ova pojava genetski
uslovljena. Zna se da neke stvari prilikom odrastanja mogu da utiču
ali se nikad sa sigurnošću ne može reći, ne postoji pravilo kako se
postaje gay.
Negde sam pročitao podatak da je procenat ljudi sa homoseksualnim
sklonostima konstanta u svakom društvu. Znači ne onih koji ispoljavaju
svoje sklonosti, jer javno deklarisanje zavisi od odnosa sredine, već
da bez obzira na kraj sveta, rasu itd nekih 8-10% populacija ima sklonost
ka istom polu.
To je kao neki minimum, u principu se kreće od 10-30%. Varira u zavisnosti
o kakvom se naselju radi. Ako je urbano procenat je veći u ruralnom
manji i slično. U medijima je bio podatak da je u Francuskoj pre desetak
godina svaki treći muškarac bio gay. To je 33%. Procenat gay ljudi varira
najviše u zavisnosti da li se radi o gradu ili seoskoj sredini, ne zavisi
toliko od nacije, geografskog položaja i slično. Ne postoje zemlje ni
nacije koje su degenerisane i dekadentne. Bar ne po ovom pitanju. U
svetskim razmerama se kreće u procentu koji si ti spomenuo! Radi se
o prirodnoj pojavi, koja je danas u civilizovanim društvima svedena
na stvar izbora.
Kakav je bio odnos kroz vekove u različitim društvima prema pojavi
homoseksualnosti?
Svima je poznato da je u doba stare Grčke homoseksualnost bila savršeno
normalan deo života u stvari da seksualnost nije deljena na hetero i
homo već je postojala seksualnost kao takva. Deo kulture i tradicije
antičke Grčke su bili seksualni kontakti izmedju muškaraca, s tim što
su odnosi bili veoma zanimljivo postavljeni. Stariji muškarac je kao
zreo imao mladjeg muškarca za učenika. Ta edukacija je podrazumevala
i seksualno vaspitanje! Mladji muškarac bi kada odraste i oženi se takodje
imao učenika. To je bio sistem koji je predstavljao deo tradicije i
uopšte se nije raspravljalo da li je normalno ili ne.
Kasnije sa dolaskom hrišćanstva dolazi do sankcionisanja veza izmedju
osoba istog pola, počinje kažnjavanje i pogubljenja. Negde od 4. veka
počinju pogubljenja ali je interesantno da su u to vreme u Rimskom carstvu
pogubljivani pasivni muškarci dok su aktivni tolerisani. Slična praksa
nastavljena je i u hrisćanstvu dok je od 6. veka počeo totalan progon
homoseksualaca. U celoj Evropi sve do 19. veka stanje je ostalo nepromenjeno.
U Nemačkoj krajem 19. veka počinje oslobadjanje od stega da bi tek u
Americi u 20. veku došlo do pune afirmacije gay populacije.
Kamen medjaš predstavlja pobuna traverstita u Njujorku šezdesetih godina
kada su "podigli štikle" i pobunili se protiv maltretiranja policije
koja je htela da sankcioniše njihovo pojavljivanje u javnosti. Kao uspomena
na ove dogadjaje počela je proslava Dana ponosa. To je uspomena na dogadjaj
kada se LGBT (Lesbian&Gay&Bisexual&Traverstit) zajednica
izborila za svoja prava!
Kakva je situacija u Evropi danas?
To je već postalo deo tradicije u smislu da više seksualno opredeljenje
nije bitno. Postoji jedan deo gay populacije koji je zapao u jednu vrstu
desničarskog radikalizma. To je ono što se smatra gay lobijem. Prepoznatljiv
je evropski gay lobi koji je postavljen kontra hetero delu populacije.
Postoji jako jezgro koje zahteva svoja prava ali počinju da sankcionišu
prava heteroseksualaca. Sa druge strane ova priča o toleranciji i tome
kako je gay zajednica postala deo domaćeg miljea važi samo za gradove,
kako u Evriopi tako i u Americi. Kad bi u Americi zašao u neko selo
situacija je identična kao u Srbiji!
Šta je gay ljudima doneo pad berlinskog
zida?
Koliko se situacija u istočnoj Evropi posle pada berlinskog zida
pomerila ka standardima koji važe u zapadnom delu Evrope?
Što se tiče gay prava u Istočnoj Evropi situacija se stabilizovala
skoro u svim zemljama osim kod nas u Rumuniji i Bugarskoj. U Madjarskoj
je situacija skoro identična kao u ostatku Evrope. Zna se koji paket
zakona jedna zemlja treba da prihvati da bi prišla Evropskoj zajednici.
Po tim podrazumevanim zakonima bi svaka zemlja trebala da poštuje prava
manjina, u ovom slučaju seksualnih manjina. Dakle da bi jedna zemlja
uopšte mogla da se kandiduje za ulazak u Evropsku zajednicu u njenim
važećim zakonskim aktima moraju da budu garantovana prava svih, pa i
seksualnih manjina! To je proces koji traje gde smo mi možda na najgorem
mestu u Istočnoj Evropi.
|
Srpski zakon i prava
homoseksualaca
Kako se u našim zakonima gleda na "drugačje seksualno
opredeljenje"?
Zanimljivo je da je bila priča da treba
da se uvede novi paket zakona kojima bi se revidirale zakonske
odredbe koje štite prava pojedinca i da bi u tom paketu
zakona koji je bio predložen bila navedena prava na veroispovest
i slična a pravo na seksualnu opredeljenost je opet ostalo
sa strane. Mi smo onda pokrenuli pravnike i na neki način
lobirali tako da je najverovatnije moguće da će se usvojiti
taj deo u kome će pisati da se mora poštovati pravo na seksualno
opredeljnje. E sad da li će to zaista biti usvojeno i šta
će na kraju sve da se izdešava u ovoj zemlji niko zaista
ništa ne garantuje. Mislim da ako se ne usvoje sad zakonska
rešenja koja garantuju prava svim, pa i seksualnim manjinama
uskoro moraju biti usvojena jer Jugoslavija mora svoje zakonodavstvo
da uskladi sa evropskim ako hoće u Evropu.
Misliš da će biti dovoljno da se ono što piše na nekom
papiru proglasi za važeće pa da jednostavno bude garantovano
da možete da slobodno da ispoljavate svoje emocije prema
istom polu i u realnom svetu a ne samo na Internetu?
U ovoj zemlji sada postoji troje ljudi
koji su gay aktivisti, javno se tako deklarišu i pojavljuju
pod svojim imenom u javnosti. Naravno da zakon ništa neće
rešiti, kod ljudi treba izmeniti mentalitet, tj uticati
na njih nekom vrstom kampanje o toleranciji slične onoj
koju je već pokrenulo Ministarstvo za kulturu. To je dug
proces i ne očekujem da će se nešto značajno promeniti u
Srbiji u narednih pet do deset godina!
|
|
|
|
Možeš li da daš poredjenje stanja u vezi prava seksualnih manjina
u zemljama bivše SFRJ?
Što se tiče Ex Yu prostora znamo da su najekstremniji uvek bili Slovenci.
Tamo su postojale organizacije homoseksualaca još 1984. godine i kod
njih je to pitanje davno rešeno. Jednostavno možemo da pričamo o drugačijem
mentalitetu ljudi.
U Hrvatskoj je postojao jedan retro pokret do osamostaljenja, gori
čak nego što su ove stvari kod nas, a sve vezano za Katoličku crkvu.
Tako da je u jednom trenutku Beograd imao jedan gay klub a u Hrvatskoj
nije postojao ni jedan nekoliko godina. Po poslednjim informacijama
ta situacija se veoma promenila. Slovenci jesu slavili Pride prošle
godine uz policijsko obezbedjenje ali nije bilo problema, Hrvati nisu
uopšte a kod nas znamo šta se desilo. Ove godine i Hrvati slave, kod
Slovenaca je to već tradicija a interesantna je priča povodom Evrovizije
gde će Sloveniju predstavljati trio traversista!
U odgovoru na prethodno pitanje pomenuo si mentalitet. Šta je to
u ovdašnjem mentalitetu što ljude toliko iritira kad su homoseksualci
u pitanju? Može li se to promeniti?
Kad je ljudska psiha u pitanju sve može da se promeni. Kad pričamo
o mentalitetu pričamo o Balkanu i Balkancima. To je neki patrijarhalni
način razmišljanja koji je proistekao iz vaspitanja. Ovde se od malih
nogu ljudima neki stereotipi usadjuju u glavu. Po tom sistemu vrednosti
muškarac je taj koji treba da ima porodicu, ženu i decu. Da bude nedodirjiv
i da ne pokazuje emocije itd. Taj model se kod nas potencira i uzdiže
na pijedestal kao jedini ispravan. Nije tu samo odnos prema gay zajednici
u pitanju, ovde se bilo kakva različitost ne podnosi. Samim tim ni ova.
Interesantno je da su mnoga istraživanja ponašanja pokazala da agresivnost
koja je usmerena prema osobama sa homoseksualnim sklonostima govori
o nekoj vrsti interne homofofobije koja dolazi od nerazrešenog seksualnog
identiteta. Muškarac koji se agresivno ponaša prema drugom muškarcu
za koga zna da je gay ima problem sa svojom seksualnošću, nije raščistio
potpuno sa sobom. Vrlo jednostavno pitanje je zašto bi neko ko je heteroseksualan
imao nešto protiv toga da dva druga muškarca imaju seks?
To je vrlo pozitivna pojava jer tako ostaje više slobodnih riba
za dokazane muškarčine!
Pa da naravno!
Vraćamo se na 31. juli prošle godine i krvava dešavanja oko pokušaja
da se u Beogradu paradom obeleži Dan ponosa. Zašto je taj dogadjaj koji
je postao uobičajen širom sveta kod nas bio toliko nabijen emocijama
i toliko pun nasilja?
Svi znamo šta se zadnjih deset godina dešavalo i pod kojim stresom
smo bili svo to vreme. U to su se umešale slučajnosti da je kao parada
namerno organizovana na Vidovdan pa je tih dana Sloba poslan u Hag i
onda se sve to skupa izmešalo. Napad na gay zajednicu se desio prvenstveno
jer su ovde ljudi neobrazovani. Njima je servirano da se radi o uvozu
nakaradnog ponašanja sa zapada, konkretno iz Amerike. To je direktno
posledica stvarane klime da se radi o produktu sile koja nas je deset
godina maltretirala, bombardovala i držala u getu. To je jednostavno
kao virus koji nam je Amerika poslala pa su se našli pozvani da se suprotstave
opasnosti po zemlju i naciju!
Interesantno je da tog dana ni jedno staklo na McDonalds-u nije
falilo!
McDonalds ovde postoji veše od decenije i ljudi su se navikli a ovo
je bilo prvo javno pojavljivanje gay zajednice i ljudi jednostavno nisu
želeli da prihvate da ovde postoje gay ljudi. Kako sad odjednom to kod
nas? A oduvek postoji na ovim kao i na svim drugim prostorima! Bitnu
ulogu u celoj priči odigrao je forum navijača koji su se preko Interneta
pozivali, okupljali, planirali akcije i nama pretili. Bitnu ulogu u
svim dešavanjima odigrala je i nacionalna desnica!
Internet u životu homeseksualacu
u zemlji Srbiji
Sad si pomenuo jednu strašno interesantnu stvar! COM je IT novina
i povod za ovaj razgovor je upravo sajt www.gay-serbia.com čiji jedan
deo uredjuješ. Imamo situaciju da sve što postoji u relanom svetu, navijači
i homoseksualci i nacionalna desnica, živi i na Interneti možda čak
mnogo izraženije nego u realnom životu.
To jeste, ali tvoja konstatacija vredi kad pričamo o navijačima ili
o desnici. Oni u stvarnosti postoje kao organizovana grupa čije članove
sa karakterističnim obeležjima možete sresti a gay ljudi ne smeju da
se javno izjasne. Ne postoji način na koji možete da razlikujete čoveka
drugačijeg seksualnog opredeljenja od običnih ljudi. Drugo oni su organizovani,
imaju svoja mesta koja su na neki način uderground ali se zna da su
njihova teritorija i tu se pronalaze. Za gay zajednicu sve je to nezamislivo
tako da je Internet i taj sajt bio mesto okupljanja. Najveće mesto okupljanja
homoseksualaca u Srbiji nalazi se u virtuelnom a ne u realnom prostoru!
To je jedino normalno mesto gde se gay ljudi okupljaju slobodno! Postojali
su klubovi ali to nisu bili gay klubovi u pravom smislu te reči. To
su bila mesta gde su ljudi dolazili. Gay-Serbia je jedino sveobuhvatno
mesto gde postoje vesti, edukacija, kultura, oglasi, forum, chat uopšte
sve što je potrebno za komunikaciju. Sem direktnog kontakta, na žalost.
Kako je cela priča oko sajta uopšte krenula?
To je sve krenulo na inicijativu Dušana pa su mene pozvali oko sadržaja,
Nikola je programirao i tako je krenulo. U početku su tu bile zastupljene
neke osnovne stvari, chat, oglasi i neke informacije pa se postepeno
širilo tako da sad imamo razvijen i kulturni deo i edukativno-informativni
deo i ostale servise. Najveći broj poseta sajtu izazvan je željom da
se neko upozna mada sajt nema više samo tu ulogu, da bude mesto susreta,
već se na osnovu njega posetilac može potpuno upoznati sa gay kulturom
u Srbiji. Tu možete da nadjete stvari koje inače ne možete da pročitate
ili vidite bilo na našem Internetu bilo u papirnom obliku.
Govoriš o gay populaciji u Srbiji. Možeš li da nam malo približiš
to okruženje, brojnost, klubove, udruženja?
Zvanični klub ne postoji. Postoji klub koji funkcioniše kao gay klub.
Nije tako registrovan ali tako funkcioniše. To je taj jedan jedini u
Beogradu i mislim da ima jedan novootvoreni u Novom Sadu. Druga mesta
za okupljanje su ona standardna kao u Evropi i Americi, znači parkovi
i javni WC. To su standardna mesta gde jedan manji deo gay populacije
nastoji da nadje istomišljenike. Mesto gde se najviše ljudi sreće je
sajt! Mi imamo oko 800 poseta dnevno. Ne možemo naravno na osnovu toga
da odredimo koliko gay ljudi postoji u Srbiji ali 800 poseta dnevno
nije malo. Chat soba prima 50 posetilaca i uvek ima neko ko čeka ispred.
Mada nas ima dosta na Serbian Caffe-u. Pokušavamo gde možemo da prodjemo.
To su načini da se malo raširimo i na druge oblasti.
Pratio sam forum na vašem sajtu. Ima povremeno pretećih poruka,
psovki i sličnih stvari. Da li to sankcionišete ili puštate da žive
neki svoj život?
Ne sankcionišemo. Forum je mesto za komunikaciju makar to bile i pretnje
i psovke. Poruku može svako da ostavi, ne mora čak ni da se registruje.
Mi ne sankcionišemo poruke koje su u negativnom kontekstu. Pored toga
što smatramo da je pravo govora na Internetu svakom zagarantovano to
radimo i iz preventivnih razloga, da se gay ekipa ne opusti i možda
ima problema. Moramo na žalost stalno da imamo na umu opasnosti kojima
smo izloženi u realnom svetu.
Kakva su iskustva sa agresivcima koji posećuju forum? Da li se smore
posle izvesnog vremena ili su redovno tu?
Negativna strana otvorenosti foruma je što su saznali gomilu stvari
o nama pre Pride-a na našem sajtu. Učestvovali su u forumima, pretili,
itd. Bili su užasno dosadni i agresivni. Cak i posle parade, to je trajalo
mesecima! Medjutim u poslednje vreme ih skoro uopšte nema. U stvari
bila je neka dezinformacija da se kao parada organizuje početkom marta.
Ne znam otkud im uopšte ta priča, čak su se neki ljudi pojavili na Trgu
jedne subote. To je bilo potpuno besmisleno! Neko se ružno našalio.
Pokazna vežba?!
Ma da onako malo da se izdrmaju pa da se istroše pre parade! Mada ove
godine neće biti parade u onom obliku koji je bio planiran i koji smo
pokušali da ostvarimo prošle godine.
Ne smete da rizikujete? Mislite da nije sazrelo vreme za tako nešto?
Naravno! Zašto praviti paradu kao ne možemo ljudima da obezbedimo potrebnu
bezbednost? Zašto bi nekome bila polupana glava? Ili nešto još gore
da se desi. Zašto bi to radili? Ja mislim da će naredne godine biti
uslova da se organizuje prava parada.
Obično je osnova za mržnju prema drugačijem nepoznavanje. Rekao
si da je u početku sajt imao funkciju da spaja ljude i bude komunikacioni
kanal. Sajt danas ima veoma bogate sadržaje koji služe informisanju
i obrazovanju posetilaca. Ne bih rekao da je ovaj deo sajta prvenstveno
okrenut ka gay populaciji nego više ka streight posetiocima.
Interesantna je na primer priča o galeriji na sajtu. Da odete na bilo
koji gay sajt u Evropi ili svetu pod tim imenom naći ćete slike golih
mladića ili devojaka. Mi smo izbacili tu koncepciju. Od starta smo išli
na kulturne sadržaje ne ostavljajući prostor za pornografiju. Nemamo
naravno ništa protiv pornografije, ali jednostavno mislili smo da je
mnogo korisnije i efektnije da imamo galeriju sa izborom umetničkih
dela. Napravio sam izbor iz istorije umetnosti koji bi mogao da udje
pod okvir nečega što se smatra gay estetikom. Drugo nismo nikad hteli
getoizaciju. Zašto bi to radili kad se mi ne osećamo tako i protiv toga
se borimo. Svako od nas se bavi stvarima koje su šire od onoga što se
zove gay kultura. Jedan od načina kojim smo pokušali da senzibilišemo
ljude koji su hetero orijentacije a koji posete sajt su priče o ljudima
koji su poznati, naučnici, umetnici ili šta god a manje je poznato da
su gay opredeljeni. Svi su verovatno čitali "Malog princa" ili "Alisu
u zemlji čuda" a nisu znali sa su njihovi autori bili homoseksualci.
To je jedan posredan način da se razbije strah od osoba homoseksualnog
opredeljenja.
Pomenuo si aktivizam. Koliko koristite Internet za kampanje, lobiranje
itd.
Naravno, sajt je posvećen gay zajednici u mislu aktivizma i bitan segment
sajta je upravo posvećen kampanjama kojima mobilišemo ljude i obaveštavamo
ih šta se dešava u gay zajednici. Dokle se stiglo na polju inoviranja
pravnih rešenja, koji je projekat u toku itd. Bitan deo sajta je "Kampanja
protiv homofobije" koja traje već godinama i u čijem je sklopu i ovaj
sajt.
Koliko uopšte ljudi radi na sajtu, kako je organizovan rad na njemu?
Covek koji je glavno tehničko lice sajta je Nikola, on živi u Americu
i radi kao programer u jednoj velikoj kompjuterskoj firmi. Sajt mu je
hobi. Ovde smo još Dušan, koji je jedna vrsta urednika i ja. Dušan se
više bavi sadržajem sajta a ja dajem mali doprinos u izradi, apdejtujem
delove sajta odavde i držim sve što je u vezi umetnosti. Pored nas tu
je još do deset ljudi koji šalju tekstove za pojedine delove sajta.
Pink televizija i gay aktivizam
Nemate banere, niste komercijalizovali sajt što bi mogli obzirom
na posetu i profilisanu grupu posetilaca. Da li imate ponude?
Glavno sponzor sajta je "Fond za otvoreno društvo", i holandska fondacija
"X-Why". Kad imate projekat kao što je ovaj sajt vi jednostavno nemate
dozvolu da postavite baner ili bilo koju drugu vrstu reklame, zato što
je to non cemmercial project. Naravno da smo imali svakakvih ponuda,
medju njima i vrlo smešnih od nekih erotskih šopova i sličnih web lokacija!
Neke Escourt agencije su stavljale svoju ponudu u oglase što smo mi
odmah brisali.
Ja nisam ostavljao oglas i bio na chat-u ali sam dok sam pripremao
ovaj razgovor dobro pročešljao forum. Dosta je živo tamo. Prilično su
žučne diskusije, ali ne toliko izmedju gay populacije i likova koji
sa strane upadnu već izmedju samih domaćina. Otkud takav naboj?
Postoji dosta sukoba unutar gay zajednice na net-u. Ima mnogo ljudi
koji pljuju tu vrstu aktivizma. To je ono klasično srpsko, želja da
komšiji crkne krava, i postoji mnogo osoba koje samo popuju i prozivaju
kako se u Srbiji na ovom polju ništa ne radi a sami nisu spremni da
pokrenu nešto. Njima je super da dodju i iznesu svoje mišljenje na forumu
ali apsolutno neće ništa uraditi da poboljšaju svoja prava ili daju
neki konkretan doprinos ali im je super da pljuju. Klasično srpsko.
Jedna interesantna rasprava se vodi na sajtu. Borba za tron gay
heroine. Krajem prošle godine je bilo dosta zategnuto izmedju dve najznačajnije
zvezde domaće estrade.
Postoji dosta sukoba zato što mi podržavamo Pink televiziju, koju većina
ljudi na Internetu osudjuje. U Srbiji moraš da pripadaš nekom klanu.
Ako pripadaš elitističkom klanu kulture, tipa B92 i slično, ona po definiciji
osudjuješ Pink i kulturu koju ova televizija donosi. A svima je jasno
da je Pink jedina televizija koja je donela gay kulturu na prostore
Jugoslavije. Sva ta estetika koja se tamo propagira je u stvari gay
estetika samo što je ljudi zbog svoje neinformisanosti ne prepoznaju
kao takvu! Ali Pink je više učinio na polju aktivizma gay zajednici
nego mnogi nazovi borci za prava gay ljudi.
Željko Mitrović kao gay ikona!?
Možda ćemo mu jednog dana dodeliti neku plaketu za gay aktivizam.
Ovo je lep završetak intervjua. Da rezimiramo na kraju da li trenutno
u Srbiji www.gay-serbia.com jedino mesto gde gay populacija može da
bude opuštena, bez straha i ponosna na ono što je?
Gay ljudi u Srbiji su sigurni samo na dva mesta . U svojim sobama
i na Internetu. U tom smislu sajt ima veliki značaj za nas. Jedna od
super stvari u vezi sa njim je da će teško neko odavde uspeti da ga
ukine. Hostovan je u Americi.
COM Magazin
|