Moja perspektiva
Sestre samo žele
da se zabavljaju
Pisala: Sindi Loper
Odrasla sam u italijansko-američkoj porodici u Kvinsu (Njujork),
u kojoj su svi uvek ispoljavali sve svoje emocije. Život je bio dramatičan
i ponekad stravično smešan. Nakon što se otac iselio, kada sam imala
5. godina, ostali smo naša majka i nas troje: ja, moja starija
sestra, Elen (deli nas godinu i po dana) i moj mladji brat
Buč. U radničkom kraju u kome smo živeli svi su fantazirali o filmskim
zvezdama. Moja tetka se trudila da izgleda kao Poli Bergen, a mama
kao Rita Hejvort. Ali Elen je volela da se oblači ili kao Petar Pan
ili Eni Oukli.
Kada sam napunila 15 godina moja drugarica je rekla da je lezbejka,
i shvatila je da je zaljubljena u mene. Iako sam se trudila da je
volim, jednostavno nisam to osećala. Ali to iskustvo me je pripremilo
za Elenin coming out.
Elen je tada imala 18 godina. Imala je aferu sa devojkom ali je onda
pokušala da ima vezu sa tipom. Kada se to pretvorilo u katastrofu
vremenom je napravila coming out i rekla nam: "Znate šta? Ja
sam lezbejka. Ja sam velika, stara dyke" (Dyke- lezbejka
u žargonu). Mama je rekla: "Ti si moja ćerka i volim te". Ja sam jednostavno
rekla: "Okej", zato što sam na sve odgovarala sa okej, čak i kad me
zaprepasti. Ona je i dalje bila moja sestra i nisam želela da je izgubim.
Porodična situacija nije bila laka za Elen. Sećam se kad se naša
rodjaka udavala, svi su mi prijatelji i rodjaci prilazi i govorili:
"Ah, da, tvoja sestra je...", a ja bih ih pogledala i rekla: "Fotografkinja".
Oni bi rekli: "Oh, da tako je, fotografkinja". Uvek sam se osećala
loše zbog svih tih besosećajnih ljudi, punih mržnje.
Elen je oduvek brinula o ljudima, o svetu, i to je uticalo na mene
i našeg brata. Ona je neko na koga mogu da računam, bez obzira na
sve. Od ‘80.-ih ja više nisam bila samo Elenina sestra.
Reportere je interesovala moja porodica. Pazila sam šta govorim sve
dok mi Elen nije rekla: "Sin(di), ja sam out, nemoj
da brineš".
Elen je pre radila kao vodoinstalaterka i stolarka, a sada se bavi
akupunkturom i travarstvom u L.A.-ju, gde živi sa svojom partnerkom,
Dianom. Sve što sam oduvek želela za nju je da bude srećna, i ona
jeste srećna.
Mislila sam na Elen kad sam pisala "Brimstone and Fire", a "Boy Blue"
i "Say a Prayer" sam napisala za gej prijatelje koji su imali AIDS.
Pevala sam "True Colors" kada mi je blizak prijatelj umro od AIDS-a.
"Ballad of Cleo and Joe" je o transsvestitima sa kojima sam putovala,
i koji su mi pomogli da obradim "Girls Just Wanna Have Fun".
Volim da nastupam u gej klubovima zato što znam da će me prihvatiti
bez obzira na sve. Tu je drugačija energija, više pažnje je posvećeno
vizualnim detaljima; atmosfera je razuzdana. I ja sam jedna velika
drag queen (transsvestita).
Tužno je što strejt (heteroseksualne) osobe misle da ceo svet pripada
njima. Dobila sam pisma od gej dece koja žele da izvrše samoubistvo
zato što su ih se roditelji odrekli. Čitanje takvih pisama me
je navelo da se priključim PFLAG organizaciji. (PFLAG- Parents,
Friends of Lesbians And Gays, tj. Roditelji i prijatelji lezbejki
i gejeva).
Svako sa kim sam pričala ima u familiji ili medju prijateljima gej
osobu. Mi, strejt ljudi moramo da kažemo homofobičarima: "Ovo nije
zajednica stranaca. Vi ne utičete samo na njih- već i na nas,
članove/ice njihovih porodica i njihove drage prijatelje/ice". Ako
smo stvarno napravljeni nalik Bogu, onda je i Bog gej.
Ja imam četvorogodišnjeg sina, Deklina, i ne zanima me da li je strejt
ili gej. Ono što je bitno to je da li je on dobra osoba. Naravno,
ako ste gej i ljudi vas diskriminušu, život je utoliko teži, ali ako
ste stvarno takvi, šta onda trebate da radite? Da se pravite da ste
neko drugi? Deklin ima dva gej kuma, i svoje tetke, Elen i
Dianu. Kada se bude raspitivao o tome ko su gej osobe u njegovom životu,
reći ću mu: "Oni su fini i dobri ljudi. Samo su drugačiji".
Prošle godine sam bila na njujorškoj Gej prajd paradi sa Elen i našom
mamom. Elen je nosila majicu, tregere i vatrogasnu kapu, a ja sam
se obukla kao Prisila, Kraljica pustinje. Bilo je smešno kad
smo se pogledale i rekle: "Okej, iste smo kao kad smo bile deca".
U početku ljudi nisu znali da sam to ja na platformi, nego su mislili
da je Lipsinka. A kada sam počela da pričam i pevam svi su se oduševili.
U isto vreme sam pevala na sav glas i plakala. Ponavljala sam publici:
"Ovo je moja mama, Katrin, i ovo je moja sestra, Elen. I mi smo ponosne
na Elen". To je bila velika stvar za nas kao porodicu.
Advocate.com, preuzeto iz The Advocate časopisa
Prevod: Nina Dj.F.
mart 2002
|