DO YOU NOMI?
Jedinstveni
glas učinio je Berlinca Klausa Nomija kultnom zvezdom New Wave-a.
Dokumentarni film ''The Nomi Song'', nagrađen 2004. na Berlinaleu
''Teddyjem'' kao najbolji dokumentarni film, sledi tragove neobičnog
pevača, preminulog 1983. godine od AIDS-a.
Postoji
li gradacija reči ''androgin''? Klaus Nomi je bio između ostalog
androgin, ali je sjedinjavao u sebi više nego suprotnost muškarac-žena.
On je bio i čovek i robot. Prolaznici koji bi ga videli na ulici
nisu se pitali: ko je ovo? Nego: šta je ovo? Američki režiser
Andrew Horn, koji od 1989. godine živi i radi u Berlinu, počinje
i završava svoj dokumentarac o američko-nemačkoj novotalasnoj
kultnoj figuri poznih sedamdesetih i ranih osamdesetih sa isečcima
iz SF klasika iz 1953. godine: ''It came outer Space''.
Sve
na Nomiju je delovalo nestvarno (wirkte unwirklich) i tajnovito
- čak i njegova smrt. Umro je 6. avgusta 1983. godine u 39 godine
u New Yorku kao prva prominentna ličnost koja je umrla od AIDS-a.
U to vreme je ''gej bolest'' bila pojam shvatljiv samo posvećenenima
i trebalo je sačekati još dve godine dok Rock Hudson nije javno
obznanio svoju bolest, kada je AIDS postao tema u medijima.
Klaus
Nomi je došao niotkud, i u tome se izgubio. On nije imao nikakve
preteče, niti sledbenike. Samo dva albuma je ostavio za sobom
(i jednu kompilaciju). Njegova izuzetna karakteristika bio je
nezamenjivi kontra-tenor, kojeg mu je njegov profesor pevanja
želeo da izagna, jer za njega nije bilo nikakve publike. Nomi,
koji je kao dete sakupljao ploče Marie Callas i Elvisa Presleya,
mogao je da oponaša savršeno obe glasovne dispozicije - tako
zapanjujuće i tako ubedljivo da su organizatori koncerata morali
da uveraju publiku da njegove kombinacije roka, popa i operskih
arija nisu nikakav plejbek.
| |
 |
| |
|
Nomi
je svoj munjeviti uspeh započeo na andergraund sceni New Yorka,
gde je nekoliko godina morao da se zadovoljava sitnim poslovima
po restoranima i sl. Bio je suvonjav, stalno je šminkao lice
na smrt belim i nosio bizarne kombinacije faraonskih i austronautskih
odela. Neponovljiva je bila ozbiljost sa kojom je završao svoje
nastupe. Sami bučni pankeri New Yorka bi zanemeli kada bi Klaus
Nomi (pravo prezime Sperber) sa teškim nemačkim akcentom zapevao
o apokalipsi. Može biti da je on takođe bio deo trash
i kemp kulture, po bini se nikada nije izmotavao.
Šta
se to zbivalo u njemu koji je od školovanog operskog pevača,
koji je potom cepao karte na ulazu u berlinsku operu, započeo
svetsku pop/rok karijeru i stigao potom čak i na sofu Thomasa
Gottschalka?* Niko to ne zna sa sigurnošću. Posao i privatni
život je britko odvajao, seks je imao očigledno samo sa nepoznatim
i pod otkriljem potkulture.
Andrew
Horn osvetljava u svom filmu ''Nomi Song'' i nekoliko Nomijevih
karakternih slabosti: na putu ka gore, izneveravao je prijatelje,
odnosno neke je, kako u filmu tvrde, finansijski iskoristio.
Sasvim moguće da je samo bio vosak u rukama njegovog menadžera
i uopšte nije shvatao šta se oko njega zapravo događalo. Takođe,
nekolicina prijatelja koje je Horn intervjuisao, nisu mogli
da prozru u njegovu tajnu. Konačno, Hornu je uspelo samo delimično
da osvetli onoga, koji je marljivo radio na svojoj tajnovitosti.
| |
 |
| |
|
Ali,
čemu sve to? Nomijevo pevanje stoji samo za sebe. Njegov hit
''Total Eclipse'' izaziva i dvadeset godina nakon njegove smrti
jezu. A onome ko ga je pred sobom video, podilazio mu je strah.
''The Nomi Song'' koji je odlikovan na Berlinaleu 2004. god.
jednim ''Teddyjem'' kao najbolji dokumentarni film, za poznavaoce
je pod ''moranje'', a za sve ostale otkrivenje. Možete se i
istinski iznervirati kada saznate da notorni američki desničar,
radio-voditelj Rush Limbaugh, Nomijevu muziku danas zloupotrebljava
kao prepoznatljivi džingl za svoj mesečni ''Anti-Gay Report''.
Franck
Noack
* Thomas Gottschalk - popularni voditelj jedne od najgledanijih
nemačkih TV emisija ''Wetten dass..'' (''Kladim se da...'').
Prim. prev.
Iz:
Männer Aktuell, April, 2005.
Prevod:
Nicodemus
Linkovi:
|
