Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
Scena

Monitoring kršenja ljudskih prava i zločina iz mržnje nad LGBTIQ osobama

transserbia.com  ·  beograd  ·  Odabrao: m  ·  Dodato: 09. MAR 2015

Pozivamo vas da učestvujete u istraživanju čiji je cilj prikupljanje podataka o zločinima iz mržnje nad LGBTIQ osobama, sa posebnim naglaskom na osobama trans* identiteta, kao i slučajevima diskriminacije i kršenja ljudskih prava LGBTIQ osoba.

Incident možete prijaviti popunjavanjem upitnika koji se nalazi na sledećem linku, kao i pozivom na
naš telefon + 381 11 292 00 67 i slanjem mejla na adresu transgayten@gmail.com

Ukoliko vam je potrebna besplatna psihološka pomoć, pozivamo vas da nas kontaktirate putem telefona ili mejla kako bismo se dogovorili oko termina.

Zločin iz mržnje

Zločin iz mržnje predstavlja krivično delo čiji je motiv mržnja prema nekome ko je drugačiji. Da bi se neko delo okarakterisalo kao zločin iz mržnje, neophodno je da budu ispunjena dva uslova:

  • reč je o krivičnom delu, nezavisno od motivacije počinioca;

  • osnovu, odnosno motivaciju počinioca za činjenje zločina predstavljaju predrasude prema određenoj grupi.

Krivični zakonik Srbije prepoznaje institut zločina iz mržnje ukoliko je krivično delo učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rasi i veroispovesti, zbog nacionalne ili etničke propadnosti, pola, seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Ovaj zločin nema veze sa ponašanjem osobe, već sa njenim pretpostavljenim osobinama, odnosno osobinama koje se pripisuju grupi kojoj pripada.

Šta sve može biti zločin iz mržnje?

  • verbalni napad na pojedinca/grupu - pretnje i psihičko nasilje

  • oštećenje imovine

  • fizički napad

  • ekstremno fizičko nasilje

  • pokušaj ubistva

  • ubistvo.

Indikatori predrasuda pomoću kojih se prepoznaje zločin iz mržnje:

  • opažanje žrtve - žrtva ima utisak da je napadnuta zbog svoje seksualne orijentacije, rodnog identiteta i rodnog izražavanja;
  • opažanje svedoka - svedoci smatraju da je zločin motivisan predrasudama;

  • razlika između počinioca i žrtve kada je reč o seksualnoj orijentaciji, rodnom identitetu, rodnom izražavanju itd;

  • mesto i vreme kad se zločin desio - da li je žrtva napadnuta u blizini mesta koje se povezuje sa LGBTIQ osobama ili pre/tokom/nakon nekog događaja važnog za LGBTIQ zajednicu;

  • upotrebljene reči (usmene i pismene uvrede i pretnje), gestovi, grafiti, vidljivi znaci pripadnosti određenoj ekstremističkoj grupi kod počinioca;

  • organizovane ekstremističke grupe;

  • postojanje prethodnih zločina iz mržnje i incidenata;

  • karakteristike počinilaca;

  • stepen nasilja.

Istraživanje sprovodi organizacija Gayten-LGBT uz podršku ILGA Europe i Transgender Europe. Dobijeni podaci koristiće se za zagovaranje unapređenja položaja LGBTIQ osoba u Srbiji, usvajanje Zakona o rodnom identitetu, a putem krovnih organizacija ILGA-Europe i Transgender Europe za zagovaranje unapređenje položaja LGBTIQ osoba u celoj Evropi.

 

Vaši Komentari
Individualno osobe mogu mrzeti koliko i sta hoce, zadatak drzave je da legalno definise i postavi granice toj mrznji.
Dedinje, Srbija · 10.03.2015, 12:01
Индивидуалне мржње не можете да регулишете никаквим законом, него су ствар васпитања.
А ту где је уништено грађанско друштво, остало вам је комунистичко васпитање.
USA · 10.03.2015, 4:21
svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi