Nikako ne želim da kažem 100%, ali prilično verujem da mnogi
zamišljaju svet oko sebe stojeći ispred glatke, ravne površine,
smeškajući se zadovoljno onim što u toj predstavi vide, nadmudreni
savršenstvom odraza Ja-Ogledalo-Ja međuljudskog
auto-odnosa.
Sad, nema u tom konceptu ničega pogrešnog, lošeg (mada, tvrdim,
objektivno savršenstvo ne postoji - ono što je savrš. za mene,
ne mora biti savrš. i za tebe), sem, naravno, samog koncepta
i očekivanja da gledajući sebe - vidiš druge. A zašto? ...Pa,
kvaka je negde u toj parainformaciji o uspostavljanju nametnutih
vrednosti i standarda koji se očekuju od svih, pa i TEBE.
''Vidi onog kako hoda, mora da voli dečake'', ili, ''E, sestro,
osećam da si strejt na kilometar, baš si ženstvena''... miiiiiisssliiiiimmmmm....
To ti je kao sukob interesa na ličnom planu. Kao da npr. imaš
i političku partiju i držiš neki uticajan elektronski medij(!?)
Kasting je sledeći: stranka si ti, a ogledalo tvoj medij u kome
se stalno pojavljuješ postavljajući norme i očekujući da gooooomila
out of here deli tvoje vizije i trepće kako i ti to
već činiš. Kopija Kopijine Kopije (vidiš kako na ovom mestu
3 velika K ne stoje baš sasvim slučajno jedno blizu drugog i
trećeg tako opasno ista u svojoj dosadnosti).
|
|
ALARM,
dEIVAN, 2004. |
... STOP STOP STOP!!! DELETE DELETE DELETE!!! CREATE A NEW
DOCUMENT... EDIT...BUT DO NOT COPY!!!
... Ko sam ja? Ono Što biram da budem! Ko si ti? Baš me briga,
budi Ko i Šta god želiš, to je tvoja Lična Varijanta i sjajna
je dok god ne ugrožava varijantu drugog/druge, njegovu, moju,
njenu. A... znači, ne moramo svi da izgledamo isto, ponašamo
se, volimo iste stvari, osećamo pripadnost istim identitetima?
NEEEEEEEEEE, naravno da N E ! ! ! Štos je u Različitosti.
Različitost je super, ona je in, dobar fazon i sjajna žvaka.
Kao kada uzmeš telefon u šaku i okrećeš ili tipkaš (vidiš, i
tu postoji Izbor) numerički kod koji si odabrao/la...
Heeejjj, toliko je mogućih varijanti i iza svake stoji, sedi,
leži neka Osoba. Svake Kombinacija je različita
od ostalih i zajedno čine telefonski imenik. A ti pazi koga
i kada zoveš - granica tvoje Slobode je moja Sloboda! Ako ti
se broj ne dopada, nemoj da ga zoveš, šta ima da se petljaš!?
Ima ko će. Ima kome se dopada i taj/ta neka zove. Ti sebi nadi
neki Odgovarajući Kod i rabi ga do mile volje,
i nema šta kome da se pravdaš.
|
|
CUR
CUR , dEIVAN, 2002. |
A ima tu još zanimljivih stvarčica... Gotivno je kada skapiraš
da ništa ne mora biti (i nije) fiksirano, zabetonirano, ukopano.
Samo Sebi Jedino Dovoljno i Nepromenjivo. Pa kakvo je to samo
ushićenje i poplava adrenalina kada se sam/sama sebi otvoriš
i kažeš - neću više, čoveče, da nosim onu košulju koju mi kupila
keva tamo negde...i ne samo da neću tom košuljom da prekrivam
svoje Telo Kakvo God Ono Bilo, nego neću košulje
uopšte više da noooosiim! Eto, tako mi dunulo, tako se sada
osećam i zbogom košulje (ili doviđenja). Nosim ih, jebote, ceo
život, osobito one koje mi kupiše članovi/ce uže zajednice (kako
neki Koji Se Ne Briju kažu - porodice, nukleusa - ah ta hemija,
nekako često od nje zaboli stomak, pa i glava). Sada bih malko
da menjam. Eto, baš mi se nešto hoće. Pa šta ako sam pre gotivio
kanarince? Sada su mi baš zabavni hrčci. Ceo život jurim neke
dečake, onako tanke, malko pogrbljene koji seku nokte...šta
ja znam...E, sad mi Nešto Došlo da potrčim za devojčicama, kao
plavim, punijim. Koje se ne depiliraju. Ma da. I to je u redu.
Neću više da jedem mrtve životinje, postajem vegetarijanac/ka
i šta onda ako sam ceo život jeo to što sam jela, sad bi malo
da menjam. Hej... ali jedna od prekrasnih činjenica je i ta
da To Što Menjam i To u Što Se Menjam
ne moram da nazivam Nikakvim Imenom! Ne treba ništa tu sad nešto
da DEFINIŠEM. To Sam Što Sam,
sve to zajedno i ništa od toga. Mlad - stara, jaka - slab, lezbejka
- bi - strejt - gej, nervčik - kulerka, glavni glumac - dublerka...
Sve to jednako vredi i jednako se važi. Samo nek sam srećan,
zadovoljna, voljen i ravnopravna u mogućnostima.
Napaljeni na QUEER? Znam neke slobodne koji
to jesu!