---

	Francis Galton (1822-1911)

Komunizam kao bolest

Piše: James Hamilton-Paterson

Kao i mnogi njegovi savremenici, Galton je takođe bio pod utiskom svega onoga što je implicirala evolucionistička teorija njegovog rođaka Darvina. Odmah se posvetio pitanjima nasleđa. Da li je genijalnost nasleđena ili je samo rezultat pravilnog porodičnog okruženja? Izložio je suprostavljeni par ''nature-nurture'', koji i danas figurira kao ''priroda-kultura'', ''nasledni faktor i faktor okruženja'' i sl. Ubrzo se o idejama ove vrste raspravljalo širom sveta. U saglasnosti sa predubeđenjima svog vremena, Galton je našao da su beli ljudi po prirodi kvalifikovani za to da stoje na vrhu uspešnog, dinamičkog i moralnog društva. Žene imaju doduše svakojake vrline vredne divljenja, ali manje mozgove i manje su inteligentne. Crnci su vedre duše, ali beznadežno primitivni, kao što se vidi po njihovim majmunolikom izgledu.

Ovakvi stavovi su bili medu evro-američkom inteligencijom posve uobičajeni - s jedne strane zbog toga što još nije bilo mogućnosti da se ljudske osobine naučno kvantifikuju. S druge strane, nije se još uvek ništa znalo o genu kao osnovnoj jedinici nasleđa. Galton je izvršio prodor u antropometriji, koju je opet trebalo da prisvoje društvene nauke. To je učinio tako što je statističke metode primenio na telesne i čak psihološke osobine, čega se niko pre njega nije dosetio. Najednom bilo je moguće videti tendencije. Prvi put je mogao da posmatra prosečnu visinu različitih društvenih slojeva i da ih prestavi jednim dijagramom. Na osnovu rezultata njegovog veštog upitnika, utvrdio je da to isto može da učini i sa ljudskim ponašanjem ili stavovima.

Nije prošlo mnogo i Galton je mogao da kvantifikuje telesne i duševne osobine koje su spadale u njegovu predstavu o genijalnosti. Na osnovu toga naučnici u SAD i Evropi uskoro su učinili isto sa ljudima koje je društvo videlo kao nepoželjne: alkoholičarima, bogaljima, kriminalcima itd. Ukorenjuje se ideja o ''tipu'' kriminalca, i sledeći korak u argumentaciji bio je očigledan: ako se domaće životinje mogu poboljšati ciljnim uzgajanjem, zašto onda to ne bi mogli i ljudi i njihova društva? Već i za pojam ''eugenike'' uzeta je grčka reč u značenju ''blagorodan, plemenitog porekla''. Zaključak je bio logičan kad se ima u vidu tadašnje stanje nauke; međutim, već tada se pojavljuju glasovi koji su upozoravali na posledice, ukoliko ovaj plan bude ostvarivan zakonom.

	Premeravanje homoseksualaca u nacističkom logoru

Ova upozorenja nisu bila dovoljno ubedljiva da bi sprečila jedan užasan deo istorije 20. veka. Ovde međutim treba da podsetim da prva zemlja koja je praktikovala eugeniku nije bila nacistička Nemačka - to su bile SAD i to sa skoro trideset godina prednosti. Galton je umro 1911. god. i u to vreme je država Indijana već četiri godine sterilizovala ''manje vredne tipove''. Duševno bolesni, kriminalci i drugi ''društveno izopačeni'' bili su kastrirani. Uskoro se pridružuje 30 drugih američkih država i kriterijumi se proširiju na homoseksualce i komuniste. Do 1940. godine bilo je 35 000 američkih građanki i građana nasilno sterilizovanih, do 1963. još 22 000 ljudi. Do 1963!

Danas naučnici ''nature-nurture'' ne vide više kao prosto ili-ili u izgrađivanju karaktera, ponašanja ili čak inteligencije. Genetsko nasleđe i društveno okruženje međusobno se prepliću na najsloženiji način. A da se ne bi uljuljkali u verovanju kako su vremena takvih radikanih društveno-tehničkih zahvata odavno prošla, podsetio bih da je čak i 1993. god. navodno otkrivanje ''gej gena'' punilo naslovne stranice širom sveta. Londonski Daily Mail ovo je radosno naslovio: ''Gej gen otkriven: od sada više abortusa?''.

Iz: Die Weltwoche, br. 14, 2005.

James Hamilton-Paterson je britanski pisac i kolumnista švajcarskog nedeljnika Die Weltwoche >>>

Prevod: Nicodemus

Linkovi:

• O medotama lečenja homoseksualaca na našem sajtu >>>

Fašizam i homoseksualnost:

• Homoseksualci i Treći Rajh >>
• Zašto gej istorija?