Ali, ako ste kolumnista Gej-Srbije, a treba da napravite izbor dešavanja, ljudi i pojava koji su obeležili život naše male gej-srbijanske "zajednice bez zajedništva", onda u parafrazi Ruth DeWitt Bukater iz "Titanika", of course life is not fair, a odluke ne samo da nisu lake, već je i izbor oskudniji i deprimantniji od subotnje mp3 playliste u "rupi". No, kako je Nova godina vreme sastavljanja spiskova lepih želja i još nerealnijih ambicija, čini se korisnim osvrnuti se unazad i rekapitulirati šta se (ili nije!) dogodilo, da bi bolje znali šta želimo da definitivno uradimo sledeće godine. Stagnacija možda jeste (neizgovorena) reč koja će mnogima zazvučati poznato i sasvim prikladno, ali samo na prvi pogled - promene koje su se desile na našoj sceni, a za nadati se je, i u našim umovima, možda nisu spektakularne ni revolucionarne, ali svakako jesu nagoveštaj stvari koje ce doći.

Ili jesi ili nisi - aut

U javnoj sferi, dobro poznati duh prećutkivanja, pretvaranja i skretanja pogleda na drugu stranu, tako mi o hipokriziji i provincijalizmu srpskog društva u tranziciji, svakako je i nadalje dominantni način gledanja na gej "stvar". Naši političari u izbornoj godini svakako nisu imali entuzijazma da se više pozabave gej pravima, ali zdravorazumskog političkog rezona svakako jesu. Uviđanje, važeće od ranije, da bi javno zalaganje za afirmaciju LGBT zajednice bilo jednako političkom samoubistvu, ostalo je konstanta delovanja i među onim političkim krugovima koji se tako rado šepure svojim "evropejskim" perjem i lepo krojenim plišanim sakoima. Zar treba zato da iznenadi da će najsrčanije zalaganje za "sve evropske vrednosti, standarde i norme" uzgred biti filovano o(t)pisivanjem gej prava kao ishodištem "anti-životnih politika", ili potpuno nezainteresovanim ćutanjem i ignorisanjem letos pokrenute, na mržnju i netoleranciju direktno upućene, O6pa3obe anti-kampanje, jer za kabinet predsednika vlade, somnabulno zagledanog u legalističku budućnost serbskog naciona, to pitanje očito nema "državotvorni značaj" niti uzvišenost. Od Koštunicine vlade u dubokoj hibernaciji, valjda od krkanja po svim tim zimskim slavama i preslavama, više se nije moglo ni očekivati. Ali, od nekih drugih svakako jeste.

Istina, mali pomaci su učinjeni. Na tragu već postojećeg Zakona o medijima, koji zabranjuje jezik mržnje, u pripremi je i Zakon o visokom obrazovanju koji će seksualnu orijentaciju eksplicitno pomenuti kao jedan od osnova po kojima je diskriminacija zabranjena. Od pravog antidiskriminacionog zakonodavstva smo još uvek daleko, a verovatno i sve dalje, ukoliko aktuelna vlada bude imala još jedan napad iskajavanja grehova prema SPC-u i četnickom pokretu.

Svet minus, pa plus

Kraj godine bio je i sezona javnih istupa prominentnih aktivista diljem državne zajednice SCG. Istina, počelo je nesrecnim podgoričkim debijem Atile Kovača, koji se na kraju lako mogao pretvoriti u reprizu beogradskog 30. juna 2001., da nije bilo odlučne akcije podgoričke policije i verovatno konsekvetno još goreg televizijskog nastupa pomenutog aktiviste, koji se potrudio da opovrgne ama baš sve stereotipe vezane za gej ljude, pogotovo one pozitivne. Kako ono sportski komentatori ala Milojko Pantić vole da kažu - poraz u gostima.

Mnogo više sreće imao je Boris Milićević svojim nastupom u jednoj od gledanijih emisija "Sveta Plus". Njegov napor da demantuje postojanje gej lobija na estradi praktično je po(t)kopan svesrdnom podrškom i superlativima koji su stizali naizmenično od Vesne Vukelić - Vendi, kao i članice grupe "Models", pa se postavlja pitanje nije li odličan PR koji je tom prilikom odrađen za gej zajednicu zapravo zasluga gej lobija kome ove dve eminentne estradne umetnice pripadaju? Ili je presudna bila anti-kampanja za tradicionalne vrednosti i heteroseksualnost, koju je brilijantno izvukao jedan od učesnika emisije, izvesni Toni Montano, za koga se nepouzdano tvrdi da je nekada imao muzičku karijeru?

U svakom slučaju, dotična emisija pomogla je da se barem jedna predrasuda - ona o gej ljudima kao bojažljivim, osetljivim svilenim bubama - dobrano načne i dovede u pitanje, a druga potvrdi - da je najbolja reklama za homoseksualnost pustiti pobenavele homofobe da trtljaju svašta u programu. Čvrsto sam ubeđen da jedan javni nastup dotičnog T.M. više uradi za popravljanje slike o gej populaciji nego dve namenske afirmativne medijske kampanje.

"Because we can Can-Can!"

Na stranu politika, da vidimo od čega se živi. Naravno, živi se od žurki i zabava, a 2004. godina je uglavnom bila u znaku tuluma u gore pomenutom beogradskom klubu, s promenljivim uspehom i još promenljivijim sastavom publike. Da je nešto svežeg vazduha ušlo u ustajali svet ''gej clubbinga metropole'' - nije više sporno, a solidan start koncepcije koju Loud&Queer Inc. zastupaju zaslužuje dalju razradu i svakako našu podršku. Da se svim ukusima ne može udovoljiti, jasno je, a da su slavni dani "rupe" odavno prošli, znali smo i od ranije. Sve u svemu, bilo je dobrih zabava, bilo je i onih na koje je svakako trebalo doći, a srećom, na olimpijadu modnog kiča i neukusa nije se moralo čekati nekoliko godina, već samo par nedelja, između dva partija u KK, kao in vivo lekcija o modnoj o(ne)svešćenosti lokalnog fashion establišmenta. Tolika koncentracija fake i nearly-fake brendova severnije od Novog Pazara (kao i nadiletantskije glume posle "Jelene") teško da će biti dostignuta u skorije vreme, ili barem do sledećeg Fashion Week(tim!)-a. A vi ste se pitali gde nestaju one odvratne kvazi-dizajnerski-inspirisane monstruoznosti iz izloga fensi šaneraja? Reinkarniraju se u KK-u, na beogradskim (a tek novosadskim!) tetkama, žrtvama nesrećnog modnog inženjeringa i sirotinjskog šika! Victims, that we know so well.

Van ovog glavnog programa, lepo smo se zabavili i na drugim tačkama u gradu, pa makar te lokacije zvali gay friendly ili gay permissive. Truckali smo uz pomodne pravce plesne muzike, tik pored veselih i ambivalentnih klinaca, neopterećenih svojom seksualnošću, baš kao ni bilo čim na ovom svetu, razmišljajući o nekom drugom Beogradu, nestalom pre čitavu deceniju. Veselo je početkom godine bilo u Bassmentu, još veselije u Plasticu krajem godine, a šta nas dalje čeka, videćemo...

Forum GS - Dnevnik uvreda 2004.

U domaćem nam dvorištu sajta Gay-Serbia.com ništa novo - forumski ratovi su besneli i jenjavali, mnogi su patetično zauvek odlazili, da bi se još pet puta vraćali, diskusije su dobile novo ruho i postale autoreferencijalne, toliko, da je bilo potrebno otvoriti potforum "Diskusije o diskusijama". There can be only one, što važi za Gorštake, važi i za domaće net-forume, jer Forum Gay-Srbija je, ipak, samo jedan.

Nesluteći (zaista?), shvatili smo da osim edukativne, forum može imati i terapeutsku funkciju, a da pri tome ne mora biti i on-line psihijatra. Shvatili smo takođe da je forum od vitalne važnosti za društveni život mnogih naših korisnika, koji dokazuju da, u post-modernoj dimenziji egzistencije, cyber manifestacije ličnosti postaju i važnije od onih fizičkih. Sve dakle, o tuđem prljavom vešu i mašti, o Ctatycy nacionale, o vidovnjačkoj dijaspori, o stepskim bespućima tranzicije, o vilovnjačkoj porodici & inima, o naj(ne)omiljenjem forumašu/ici godine, zaista sve o Ceci, kao i još mnogo više - više, nego što smo ikada želeli da znamo - saznali smo na neverovatno dinamitnom terenu on-line diskusija. Moderatori su pisali, brisali, davali opomene i poneku ostavku, korisnici kudili, pretili i uvek se iznova vraćali starom dobrom zlu, Forum je uvek bio tu, a biće s nama i u, nadamo se, ne toliko do-you-recycle nadolazećoj godini. Ipak, želja od srca za mnoge korisnike i korisnice: get a life, tj. love life u godini koja je pred nama.

Na kraju, šta god (ni)ste uradili u prošloj godini, znajte da možete u ovoj, ako na vreme počnete. Recimo, pročitajte neke od naših tekstova u rubrikama Istorija, Teorija ili Queeropedia. Bićete pametniji i bolji, što nije loše za početak. Konačno, O.W. je rekao: "It's better to be beautiful, than good. But, it's better to be good than ugly". Tačno!