ROMEO MUST DIE

Ličnost godine ili poželjni muškarci u Srbiji

Piše: Žana Poliakov

Recimo da je Marko Kraljević primer arhetipskog srpskog junaka, u neku ruku i srpski Robin Hud, ima konja, dakle, prevozno sredstvo, ratnik je u duši, on otima od bogatih i pomaže siromašnima, pomaže svojima, nacionalno je opredeljen, patriota, voli kavgu, pijanke i terevenke, i čak kad je u krvi do balčaka... Lepotice ga ne zaobilaze već mu se bacaju u zagrljaj.

Arhetipska slika srpskog junaka se nije promenila ni u ovoj iskrivljenoj stvarnosti koju mi živimo iako Dinkić poručuje sa tribina: Jadan je onaj ko pomisli da će osvojiti devojku novcem, ... kolima i pištoljem može da se doda. Jadan jeste. Ali da li to tako izgleda u stvarnosti?

Arkan je bio zaštitno lice proteklog režima, nije ni Slobodan, ni Radovan, niti Ratko, svi su oni tirani na svoj način, ali Arkan sublimilra sve što se očekuje od srpskog junaka. Ratnik, ima paravojne formacije, ne samo vojnik jer to je dužnost, on je ratnik - krvolok primalnih instikata, ali da ume da bude i političar, pokazao je nakon osnivanja političke partije i sopstvene kandidature, da bi sveto trojstvo bilo potpuno on ima i fudbalski klub.

Sve se vrti oko novca i moći, u prilog tome govore i tri stereotipa najpoželjnijih muškaraca:

-prvi je političar, poželjnost bazirana na moći, medijskom pojavljivanju, eventualno popularnosti, novac kao posledica dobrog odrađenog posla.

-drugi je vojnik, poželjnost bazirana na autodisciplini i disciplinovanju drugih, znači moć, kao posledica ratova stiže i ratni plen, znači novac i sve što je ostalo na zgarištima odbeglih nakit, bunde, tehnika da se pospremi u stan veličine pola hektara, pa gde će to da stane sve...

-treći stereotip poželjnog muškarca u Srbiji je sportista, zdrav duh u zdravom telu malo sutra, nego gomila novca sa kojim ne zna šta će, medijsko pojavljivanje a kako godine prolaze kao posledica truda i rada dolazi i vlasništvo nad nečim ili upravljanje nečim, znači moć.

A da bi se krug zaokružio, sport nije daleko od političkog života govore i razbijeni izlozi, stolice, saobraćajni znači i tek ponečija ambasada nakon naših fantastičnih sportskih uspeha, u ime nacije.

Šta je imao Arkan: političku partiju, paravojne formacije i fudbalski klub.

Političar, vojnik i sportista. Sveto trojstvo osveštano by čuveni manastir Ostrog. Najednom je u slavu ko-zna-čiju i spasenja ko-zna čijeg pravoslavlje počelo da liči na katoličanstvo... Jer katolici su ti koji otkupljuju svoje grehe. No, čudni su putevi gospodnji.

Šlag na torticu uvek predstavlja izbor životne saputnice, Arkan je oženio veliku zvezdu i od nje napravio još veću - Ceca Nacionale.

Za razliku od svih njih Milorad Luković Legija ima biografiju kao iz holivudskih filmova. specijalne jedinice, legija stranaca, čudak, ludak i tetovirani freak po mišljenju šankera i konobara koji su imali susrete sa njim, čovek u senci, vojnik po sopstvenom izboru, kobre, tigrovi, crvene beretke, zemunski klan, otmice ali kakve - otima bogate da bi njihovom milionskom otkupninom izdržavao, navodno, porodice poginulih vojnika, narkodileri, duvanska mafija, sve za Srbiju, majku, trofejno oružje, blajhana kosa i tetovaže po telu ga svrstavaju u tribalističke nomade novog doba, on je jednostavno pop klon sa MTV-ja, sve ono što bi Henri Rolins želeo da bude. Search and Destroy stoji kako tatoo na nečijim ledjima. No možda se za stajling pobrinula Arkanova udovica. Legija je bio dostojna zamena jednog Arkana da bi se saga o lepotici koja kroti zver nastavila. Međutim on nije samo to, prema tumačenju nekih medija, on je i dvostruki špijun, CIA agent koji je ubačen u samo osovinu balkanske mafije da bi je raskrinkao. Trenutno je neuhvatljiv, prerušava se, sve je organizovao, sve je bilo u njegovim rukama, saveznik i pokorni sluga svakoj političkoj opciji koja je na vlasti, hladnokrvni planer otmica i ubistava prema potrebi klijenata ili političara ili nekoga iz klana. I sad ga nema nigde, u zemlju je propao. A filmski scenario bi se završio ovako, Srbija nastavlja svoj put ka evropskim integracijama, zemunski klan kao i svi drugi raskrinkani, ubice sve pronađene, osudjene i doživotno u zatvoru, a Legija pije margarite na rajskom ostrvu gde se odmaraju skriveni od svih Džimi Hendriks, Kurt Kobejn i Tupak Šakur, a možda i Arkan...

Kako bilo ko da parira ovakvoj biografiji, ne znam ko bi bio bolji u ulozi Legije, Bred Pit, Džordž Kluni, ili Val Kilmer a možda posebno za ovu priliku da ga igra Vin Diesel. Da li je njegova popularnost ugrožena bilo cime, možda politicarima koji mašu demokratijom, ulaskom u Evropsku Uniju, neki kompjuteraši sa novim softverom, naučnici sa nekim izumom, novinari svojim novinarskim podvigom, koji pozitivni junak a da je među živima može da parira dvostrukom agentu koji raskrinkava balkansku mafiju, čoveku iz senke koji razbija državu i netragom nestaje sa gomilom novca. Možda jedino neko sa nekim biznisom možda, od jaja do šecera preko asfaltiranih puteva, privatizacije i igre sa procentima. Ali to nije za Holivud.

Muškarci danas i dalje misle da bez novca, auta i pištolja, ne mogu ni da pridju devojci, znači slažu se sa zadatim arhetipom i trenutnim idealom, devojke i dalje vole mladiće sa samopouzdanjem i koji sklapaju jednostavne rečenice. Ti u kola. Kupiću ti novu garderobu. Parfem ako budeš dobra. Popij sad tu koka-kolu i briši kuci. Šta se u Srbiji zaista promenilo?

Ma koliko mi želeli promene ne samo na političkom planu, nego i u mentalnom sklopu naših stanovnika, to je bolan i dugotrajan proces, jer u Srbiji je sisa, seka persa i peder Svako kaže izvinite, molim lepo, pogrešio sam, hvala. Arhetip je postao stereotip poželjnog muškarca, a prototip se kreira na osnovu svega prethodnog, bojim se da u filmu cyber Karađorđe može da izgleda kao Boško Jakovljević ali mu građani cyber Srbije nikad ne bi oprostili ne što je vodio emisiju na Pinku, to je pozitivno već to što je homoseksualac. Stoga ako je Holivud fabrika snova i bajki, prošle godine je ličnost godine bio Miki Maus, koji se od najsimpatičnijeg mišica pretvorio u omraženog štakora piskutavog glasa, a ove možda da napravimo suprotni izbor, čisto protivu uroka. I da nam se volšebni srpski heroji i junaci konačno dematerijalizuju pred očima. Baš bih volela da vidim predsednika Srbije Tomu Nikolića kako izlazi na konferenciju za štampu nakon fantastične akcije hvatanja dotičnog heroja u kanalizaciji zajedno sa Nindža-kornjačama, sa izjavom: We got Him.