HRONIKA TOKA
JEDNOG VOJNOG ROKA

Ciiin. Cin ciiiiin!

Može li se išta mrzeti više od jutarnjeg zvuka telefona, ako ste se s žurke tu noć vratili u pet?

Ciin ciiiin!

Ne. Ništa se ne može mrzeti tako. Sad shvatam pravu svrhu jastuka. Pokriti glavu uši, i nastaviti sa spavanj…

Ciiin! Ciiiiiiiiiin!

Prokletstvo! Zvonjavina ne prestaje dobrih pola sata. Ko je, da je, videće on svoga…

- 'Alo!
- Halo. Mogu li dobiti mladoga gospodina…
- Ja sam.
- Zdravo. Ovde Nikica.
- Mikica?
- A-a. Nikica. Sa N.

Ma i da si Žikica Jovanović Španac, prokleto ti u životu svako jutro bilo, mislim se u sebi. I ko li bi uopšte mogao biti sad taj Nikica? Po mapi memorije prebir'o sam, zalud. Šatiran u plavo s jučerašnjeg partija je Jovica. Onaj smeđi? Stevica? Ne, Tomica. Ko je onda Nikica? Tj, opet sam pijan u nečiji zadnji džepić pridodao svoj broj, onako šarmantno? Ma biće da ga drugi dele! Ti pederi. Definitivno ne znaju za bonton. Bez saglasja dati tud broj, hajde'. Al' zvati pre 9?

- Nikice, dečko, izvini hoćeš li mi reći otkud se mi znamo?
- Iz vojnog odseka Palilula!

Glasio je više nego odsečan odgovor Nikice.

- Nismo vam stigli javiti na vreme, al' ne mari, jer vas podsećamo sada. Gospodine, otadžbina zove. Za tačno deset dana, blago meni, steupicete u redove…
- Molim?!!!

...

- Sine, potegli bismo vezu, al' treb'o si nam reći malko ranije.

...

- Žao mi je. Taj psihijatar kog ti znaš, trenutno je na Istočnom Timoru. Vraća se za nekih dvadesetak ...
- Šit!

...

Slomiti ruku samoinicijativno? Tj. Baš mi se neda. Ma, čekaj malo. Devet meseci boravka u okruženju mladih muškaraca u punoj snazi iz cele države?
Hm. Možda mi se ipak i probudi taj patriotizam?

...

- Ako ne očistiš govna, koja su se usled teške havarije, od ovih iznad nas, mesto u kanalizaciju izlila na pločice našeg mokrog čvora, ove srede tuširanja nema, je li jasno?!''
- Ok.
- Š'a? Okej? Kaže se razumem!
- Da,da,da, razumem druže vodniče!
- Šta? Druže?! Kaže se gospodine. Pobogu je l ovo '41.?
- Izvinite.
- Nema ni izvinite! Nego govna! Da se cakle, mislim, da se čiste! A pločice i wc školjke da se cakle, jasno?

...

Sreda. S još četrdesetak nagih vojnika ulazim u tušionicu. Čišćenje izmeta ipak se isplatilo.

- Brate, gde li stade baš do nas? Treba nas trojica 'se guramo pod jedan tuš, a tamo ti slobodan jedan,e ?

Upita me plavooki desetar atletske građe pored koga na tuširanju stadoh sasvim ''slučajno'' .

- Ali…

Šta da smislim da mu odgovorim.

- Pa…iz tog tamo slobodnog tuša, voda kao da dovoljno ne curka. Ja sam znaš, navikao na mlazove, onako jače.
- A?
- U stvari stao sam baš do vas da pozajmim sapun?

Na veštački osmeh uzvrati mi istim.

- Drž!
- Ne bacaj ga! Oh. Pade.

...

- Vojnici, u kamion! Logorovanje u planini trajaće do nedelje.
- Ali gospodine Kapetane, ne možemo nas 20 vojnika stati svi u…
- Ne lupetaj! U taj kamion sam i po njih 30 trp'o!

Behu reči iskusnog starešine.

...

- A kako osam vojnika smestiti u inprovizovan ležaj za četvoricu? U kamenoj zemunici na sred šume planinske?
- Lako. Svako ce noge do nečije glave. A jedan budan pazi plamen da se ne ugasi.

...

Završi se i logorovanje, stotinak tuširanja. Prode i kazna zbog metle kojom je gadan nezvani gost Kasarne - šišmiš a pogoden pukovnik koji se upravo šetao niz hodnik, ali što se tiče gej fazona, na vidiku ništa.
Ček', kakvi su to zvuci? Potiču iz sobe ona dva stražara, i to baš noćas, kada ja hodnikom dežuram?

- Ah, ah. Tooo.

Čuli su se uzdasi iz stražarske sobe.

- Neverovatan si. Jao, jaoj. Samo tako. Toooo. Aaaah.

Mmm. Konačno. Na tragu sam onog što toliko čekam. Pederlook in army. Znao sam, znao da ga biti mora. Ne čekam ni trena. Otvoriću naglo vrata, pa šta bude. Sigurno ću ih zateći tokom… hi hi hi hi hi.

- Moje pridruživanje ili vas prijavljujem?!

Skoro da ih ne učenih glasno.

Šit! Bila je to obična masaža ukočenih stražarskih leda. Bezze.

...

O, već sam u devetom mesecu. Jasno mi je posle svega, samo jedno - od potrage ''sabrata'' ruke da se dignu! Lepo su mi govorili, pravi pederi u vojsku i ne idu. Šta mi i bi da zanosim se tim traganjem toliko? A na kraju krajeva i zašto? Super je baš družiti se s strejterima koji će te mesto mesa gledati kao na pravog druga. Ličnost. Uz piće, bilijar i muziku, s njima dočekujem i poslednji dan.

...

Stigla je. Konačno sloboda. Već prvog vikenda idem u gej klub. Kako se i ne uželeti noćnih provoda posle tol'ko vremena? Ha?! Ko se tamo uvija kod šipke? Nije li taj iz moje vojne spavaone. Biće da mi se pričinjava.

- Ćao.

Priđe mi, pa mi se i nasmeši.

- Zar i ti? Neverovatno.

Pa poče i besediti:

- Ja tamo navat'o čak trojicu plus jednog starešinu, hihi hi hi hi, i još bih da je bilo vremena. Sve onako fino, divno, spontano. Čudo da se i ti s nama nisi 'sprovaljiv'o?

- Ovaj. Baš se radujem zbog toga.

A kada mi nabroja vojnike koje on otkri i u časovima svestrane nužde iskoristi, a ispostavi se da to behu baš oni koji se sve vreme predstavljahu k'o surove balkanske mačo muškarčine, preostade mi samo jedno da ga zamolim:

- Mali, ajde molim te ud'ri ovu glavu! Udri me il' da lupim o zid?

TRAS & THE END

P.S. Budućim regrutima više sreće i veselja!