Slavimo 20 godina postojanja
Gej Srbija
kolumna
GAY-SERBIA u 2002 godini

dizajn za 2000. godinu
[+] uvećaj



dizajn za 2001. godinu
[+] uvećaj



just a
perfect
year

Ako je jutro bio januar 2002, po njemu se samo loše poznavalo. Sajt je bio zapao u duboki zimski depression, novog materijala gotovo da nije bilo, a posećenost je u odnosu na protekle mesece bila prepolovljena (so sad, so sad – što bi otpevala Marianne Faithfull). Februar je definitivno bio get up/stand up mesec, a u martu su vec i sami posetioci-diskutanti sajta organizovali humanitarno-prevodilačku-radnu akciju i sajt se vratio u fighting formu. Posećenost je bila dvostruko veća u odnosu na januar i tendencija rasta posećenosti sajta (i objavljivanja novog sadržaja) se nastavila sve dok, tamo negde u junu, nije upeklo. Deo čitalačke publike se razbežao, ali su u septembru već svi bili tu (back in black). U oktobru - novo obaranje rekorda po broju novih postavljenih priloga a novembar po broju posete. Tada je i oboren i rekord po broju posetilaca sajta u jednom danu kojeg je držao oko 17 meseci dan nakon uspele ili neuspele( as you like it) gej-parade u Beogradu. U decembru je to gotovo već bilo pravilo. U odnosu na početak godine, broj poseta na kraju godine je ubedljivo utrostručen.

Pa dobro, kolika je onda zapravo (bila) posećenost najposećenijeg lezbi-gej srpskog sajta?! Well, kod nas (gay-serbia.com) i Rusa (www.gay.ru) preko 30 000 ljudi dnevno! E sad ono, mislim ono, ono preko (u stvari, ono kao preko) je naše srpsko (-beogradsko). To “preko” nije velika cifra za čovečanstvo, ali za Srbijicu - svakodnevno više od 1 000 duša (unique visitors) na jednom sajtu je dovoljno da dospete na chart virtuelne Srbije, medju sto najposećenijih! Srpski cyber prostor je, dakle, jedini gde vam SRS (# 181), SPS (# 226) ili SPC (# 208) - ništa ne mogu. Je li podigao neko već spomenik internetu ?!

Sajt je imao posete iz ukupno 103 zemlje. Od Kuvajta i Kostarike, preko Angole do Japana odakle je bilo više posete nego iz susedne Bugarske. Od stranih zemalja statistika beleži najviše posete iz Hrvatske, iz zemalja nemačkog govornog područja i Amerike. Više desetina domaćih i stranih sajtova (uglavnom za LGBT community) je linkovalo gay-serbia.com. Od nedavno i vodeći srpski sajt B92 (doduše, na skrovitom mestu). Negde pored linka postoje i komentari. Bugarski sajt www.gay.bg je ovako prokomentarisao link: Our western neighbours did it. And dit it very well!! Dok je Slovenački sajt www.ljudmila.org bio još eksplilicitniji: I have to confess that I have discovered this site quite some time ago and that I was jelaous of it. Who would have thought that Serbia has such a great site. Go visit it.

Šta (ni)smo čitali protekle godine?

Ukoliko u Googleu ukucate Foucault, Deleuze, Derrida, Butler itd. + Serbia/Srbija, dobićete najpre Gay-Serbia.com. U pitanju su desetine imena i pojmova (pod uslovom da ih ukucate onako kako se ona originalno pišu. Fonetsku transkripciju primenjujemo uglavnom samo na grčka i ruska imena) iz sveta umetnosti, filozofije, književnosti, muzike... Ne znači da na drugim srpskim sajtovima ne možete ništa naći o poststrukturalizmu, antipsihijatriji, Proustu, Caravaggiu, Colette, Jarmanu itd. ali možda nigde tako lako i u velikom broju slučajeva – tako opširno, sa bibliografijama, fotkama itd. Ne znači da drugi nemaju za sve to interesovanja i potrebe, nego pre da su potrebe gej zajednice u Srbiji drugačije – one su prosto ogromne.

Tokom gotovo čitavog 20. veka u Srbiji se nisu stekli uslovi za iole ozbiljniju periodiku ili publikacije o bilo kakvim aspektim vezanim za homoseksualnost. O radu Hirschfelda i njegovog kruga koji su organizovali prvu homofilni naučni časopis u Nemačkoj krajem 19. veka, na «srpsko-hrvatskom» se moglo opširnije čitati tek krajem 20. veka (!) zahvaljujući pre svega studiji Marijana Košičeka «U okviru vlastitog spola» (Zagreb, 1986). (Dr Košičeku će gej zajednice ex-Jugoslavije biti uvek zahvalne za jednu korektnu, homofilnu studiju, mada je i ona u vreme objavljivanja već bila zastarela u globalnim okvirima). U srpskim knjižarama ni danas ne možete naći gotovo ništa relevantno, recimo, o homoseksualnosti i homoseksualcima u istoriji, neku savremenu psihijatrijsku studiju, naučne studije o etiologijama homoseksusalnosti, knjige sa temom religije (hrišćanstva) i homoseksualnosti, nema opsežnih i raznorodnih socioloških istraživanja (alkoholizam i droge, samoubistva, nasilje nad homoseksualcima itd.), nema seksoloških istraživanja o gej i lezbejskim seksualnim navikama u srpskoj sredini, skoro ništa ne možete naći o gej ljudima na filmu, rok muzici, umetnosti i gej estetici, u staroj Grčkoj ili srednjem veku, o tome zašto je postmodernizam bitan za gej populaciju... da pomenemo samo delić onoga što postoji na zapadnoevropskim jezicima, knjižarama, bibliotekama, institutima, fakultetima i, srećom, glavama mnogih. Sajt, nažalost, ne može zakrpiti i začepiti sve te rupe, ali može da ukaže na njihovu realnost i potrebu da se ozbiljno počne da nadoknađuje višedecenijski zaostatak, da istakne potrebu za sadržajnijim pristupom borbi za LGBT prava i društvenu prihvaćenost.

Nije, naravno, sve na sajtu bilo teorija i biografije. Bilo je kolumni od kojih je ona Vladina o Beogradskom sindikatu jedna od najčitanijih priloga na sajtu (a nije oglas!). Bilo je i programa za unterhaltovanje. Ili za nerviranje. U bočici Poisona, gay-serbia je dobila svoju Queer as a folk seriju. Ništa nije tako napravilo pometnju (na sajtu i iza sajta) kao Poisonove priče, kritikovane, kao i ta britanska serija (od strane mnogih gej aktivista), za jednostrano i banalno prikazivanje gej ljudi kao seksualnih neurotika. Ali, Poisonove priče se čitaju. Da li u nedostatku drugih priča ili u nedostatku poppersa, to već sama čitalačka publika zna.

Šta (ne)ćemo čitati

Nabrajanje i komentarisanje raznorodnog sadržaja u protekloj godini bi nas daleko odvelo. Radije bi pomenuli da su nam ambicije da na sajtu sledeće godine bude više priloga o modernoj kulturi – filmu, savremenom slikarstu i muzici. Biti gej, Kinez ili Španac ne garantuje vam poznavanje gej, kineske ili španske kulture. Mora biti malo i filozofije (u stvari, malo više). Zapravo, tematski okvir sajta bi gotovo mogao biti neograničen i sajt će biti i dalje otvoren za svaki oblik saradnje, za nove ideje, priloge, rubrike, saradnike (broj volontera koji učestvuju u produkciji sajta je nažalost mali).

Svim posetiocima našeg i vašeg sajta

Gay-Serbia Team najsrdačnije želi sve najlepše u novoj 2003. godini.

svet srbija region scena sport kolumna art & s-he-istory coming out zdravlje queeropedia queer filmovi muzika priče teorija prikazi i recenzije religija porno antibiotik intervju istorija sociologija psihijatrija & psihologija putovanja linkovi