Izgleda da mi ovaj susret večeras nije bio neophodan, čim već 2 sata ne mogu da zaspim. Ne mogu da odredim šta mi je to tačno bilo neprijatno. Rade je strejt. Blago njemu. A zašto se onda javlja pederu kao što sam ja? Šta hoće od mene? Zar ne zna da je opasno zajebavati me u ovom nestabilnom emotivnom momentu (koji traje dve i po godine od kada sam prekinuo sa Urošem)?

Upoznao sam ga u Marmarisu. Fokusirao sam ga dok sam plivao do splava. Dešavalo mi se da sa daljine istripujem dobrog frajera , pa da se (dodao bih "naravno") ispalim izbliza. Ovog puta je moja procena bila ne samo tačna, nego bleda, jer je izgledao mnogo bolje nego što sam mogao da isprojektujem.

Da sam pravio foto - robota, izgledao bi lošije. Kratka crna kosa, slatka faca - baby face kategorija, telo plivača (upravo je demonstrirao delfina), zlatan lančić i tetovaža na levom bicepsu tipa George Clooney "From dusk 'till dawn".(...i nadasve , zgodan si.)

Nisam baš mogao da priđem i kažem:
"Tucaj me ovde", pa sam samo legao na tri i po milimetra od njega. Nehajno se sunčam, gledam okolinu i povremeno ga okrznem pogledom.

Jao! Panika!! šta sad?! Pogledao me je i nasmešio se! ("Da me sad vidi moja učiteljica"...)

Pošto sam se 3 puta zaredom onesvestio u sebi , hrabro sam ga iskulirao i nastavio da se sunčam. Zatvorio sam oči, za svaki slučaj.
Pa neću valjda opet da rizikujem da me pogleda?!

"Koliko je sati?" - pa on je i originalan! Mače, ja nemam sat, a mislim da to i vidiš. Ipak nisam mogao da ponesem turski voter pruf original Adidas i da ti dam opravdanje da me startuješ. Ali za tebe nema prepreka...

"Oko 11", odgovorio sam gledajući u nepostojeći sat na ruci. Nasmešio se. Ponovo. Da, divan si. i mlađi. Tri godine. "Bar je legalan u svim zemljama", komentarisala je moja Caren - Sandra, "umeš ti i bolje".

Videli smo se to popodne ponovo na splavu. Odlično smo se razumeli i teme nam nisu nedostajale. Jeste on pominjao neke devojke, ali pošto sam ja kreten, mene sve to nije omelo da maštam. Potajno sam sebi navodio argumente da se on meni prvi obratio, da smo odlično komunicirali, da se po dogovoru pojavio na splavu i da je došao sam - dakle bez devojke. Još više sam se primio kada je došao to veče u naš hotel i iskulirao svoju grupu da bi proveo veče sa mnom i moje dve drugarice.

Ja da se nerviram i ovde dobijam infarkte - nema potrebe!
"Mali je pozvao Sandru u sobu", drala se Mica kroz muziku u klubu. "Whenever, wherever we R ment 2 B together"... Shakira, idi kući i lepo ofarbaj tu kosu, vidiš da ti je izrasla.

Opet sam se naložio na nekog ko je strejt. Trebalo bi u ovim situacijama bar da imam plan B za preživljavanje. Ako ništa drugo, već sam vežbao ovakva sranja.

Sandra mu je rekla nešto u stilu "it's past your bedtime, anyway", pa je uzeo moj broj i poslao nam poruku sutradan (u 2. licu množine). Pozvao nas je u hotel ako nemamo gde da budemo do polaska autobusa, to nam je bio poslednji dan.

Otišao sam samo ja "da ne iskuliramo dečka bez veze kad se lepo ponudio". Tog momenta se vrlo rado sećam, jer mi je otvorio vrata sa peškirom oko struka, sanjiv - znaci sexy, nasmejan i ljubazan - znači ubiću se od muke. Pokazuje mi kako je pocrveneo na ramenima i insistira da ja to pipnem. Tu se sve i završava u realnosti, ali ne i u mojim redovnim fantazijama (dođi da te namažem, zauvek).

Kasnije je slao poruke dok smo bili na aerodromu, pa sam mu ja odgovorio kad sam stigao kući ("da ne iskuliramo decka bez veze"...). Dopisivali smo se još nekoliko dana, nije propustio da pomene "lepe novosađanke" koje je upoznao i tu je sve stalo. Ma, još bolje. Kao da ja već nemam strejt tipove na koje se ložim.

Moja "šok - upiškiću se od sreće" agonija se nastavlja, jer stiže njegova poruka pošto je stigao kući, 2 nedelje kasnije. Aman, čoveče! Ne loži me više!... (Nema potrebe, imam već taj model i boju, hvala vam)

I... sinoć smo se videli. Javio mi se pošto je bio još dve nedelje u Budvi. Sedeli smo sa 2 njegove drugarice, OK smo pričali, dovezao me je kući iako mu nije blizu, jer "voli da vozi". Pozvao sam ga da uđe, toliko sam morao zbog sebe.

I sad ne mogu da zaspim. Zašto je tako ljubazan i zašto se ja tako glupo primam? Šta ja hoću od tih strejt tipova? Kada ću se već jednom posvetiti nekom normalnom pederu?

Ma, samo me pusti da zaspim već jednom, ne mogu toliko da razmišljam.

ivan_co2002@yahoo.com