INTERVJU SA ISIDOROM BJELICOM

Isidoru Bjelicu, kako kaže novinarska fraza, nije potrebno posebno predstavljati. No, ipak, pokušajmo da kažemo opet nešto poznato o poznatoj (za one kojima je to nepoznato).

Ona je ekstravagantna spisateljica koja fenomenalno sprema bliskoistočne specijalitete (posebno sa plavim patlidžanom i belim lukom). Živi u paralelnoj dimenziji sopstvene metafizičke monarhije (u kojoj i jeste i nije princeza na zrnu graška), na teritoriji gde sreću se recentna zapadna tehnologija sa detaljima kao izašlim iz Šeherezadine hiljadu i jedne noći – parfemima u zlatnim vijugavim bočicama, raznobojnim draguljima iz Ali-babine pećine i originalnim apsintom, afrodizijakom duše, čiji je glavni sastojak pelin, nastao, kako legenda kaže, na zemljanim tragovima Zmije u vreme izgona iz Raja… Poznata je po mnogobrojnim skandalima i kultur-aferama, provokacijama javnosti od političkih ekscesa povezivanja sa fašizmom i nazi estetikom, pa do druženja sa turbo-folk divama, promociji gej-habitusa, hiper-dekadencije i „perverzije“, kao i demistifikaciji porođaja u Srbiji (uz nadasve korisne savete kako ga preživeti i preboleti). Uvek je donosila osvežavajući dah retro-glamura Holivuda četrdesetih u zemlju napaćenu sankcijama i modnom diktaturom „Sirogojno“ džemperčića i sapripadajuće konfekcije. Napisala je brdo romana, magistrirala na temi koja povezuje cyber-space sa Aristotelom, uredila nekolicinu stručnih časopisa, snimala filmove koji čekaju bolja vremena da budu adekvatno percipirani, okušala se u TV novinarstvu, donoseći kemp na male ekrane, ali i  prizore putovanja kroz raznolikost planete u zapostavljenoj formi putopisa…

Da li je dovoljno?

Jeste.

Pitanja za ovaj intervju napisao sam, po ugledu na Opasne veze, na leđima svog mlađahnog, bearly-legal ljubavnika, koristeći guščije pero i mastionicu, u slavu markiza de Sada, večitog putokaza i inspiracije. Poslao sam ih po golubu pismonoši. Odgovorila je, pišući na hartiji mirisa cimeta i nara, podno svojih zlatnih baldahina u spavaćoj sobi. Intervju je zatim do mene doturila – skriven od tajnih službi zbog provokativnih informacija koje sadrži, a koje mogu uzdrmati državni poredak u Srbiji – u kikicama savremene verzije partizanke Mare, unajmljenog devojčeta bujne kose i neporecivo nevine pojave. Zatim, sadržaj sam prekucao, pod okriljem noći, spuštenih roletni i navučenih zavesa, i obznanio širokom auditorijumu Gej Srbije, sajta čiji forum redovno posećuje i ona, Isidora. Verovali ili ne.

Uživajte.

I onanišite, ako želite. Nije zabranjeno, čak je i poželjno. Time činite plezir i meni i Isidori, a pre svega sebi, naravno.

Dušan Maljković, februara 2007.

palpatin@gmail.com

 

Dvadeset pitanja za Isidoru Bjelicu

1. Vi ste u političkom smislu anarho desni liberal. Možete li pojasniti ovu naoko paradoksalnu odrednicu?

Politika je potpuno paradoksalna i sasvim lažna zato je ovo određenje adekvatno paradoksalnoj ličnosti kakva je moja malenkost. U trenutku kada sam bila definitivno progresivna, kao glavni propagator osnovnih demokratsko-zapadnjačko-liberalnih ideja, prikačen mi je atribut desnice, nisam se branila i prestala sam da to demantujem. U međuvremenu sam se informisala o desnici i nasla tu puno seksipilnih stvari od Leni Rifenštal, Jingera, Kodreanua, oba Joneska, Siorana, De Mestra, Le Pleja, Marinetija i Dalija, do De Kulanža, Selina, Bernanosa ili Morasa. Balzaka, Ezru Paunda ili Knuta Hamsuna da ne pominjem. Međutim, ja sam uvek u duši ostala apsolutni anarhista i krajnji liberal i eto danas to tako funkcioniše kao jedna sasvim ekskluzivna transideološka i meta-politička odrednica. U suštini, ja sam retro-avangardna.

2. Nastavljamo sa politikom. Iako je Isidora oduvek bila politična, nikada nije uzimala direktnog učešća u stranačkom zivotu. Zašto Obren Joksimović i zašto mesto port-parola?

Pa, u međuvremenu sam potpuno ostavila taj politički angazman, ali eto htela sam i to da probam. Priznajem, moja politička avantura trajala je kraće od bilo koje moje ljubavne afere, svega tri meseca, vrlo brzo sam shvatila da niti sam ja za politiku niti je ona za mene. Sve je to posledica moje strašne ranjivosti, ugroženosti i usamljenosti, tačnije nezaštićenosti, koju sam osećala posle kidnapovanja koje su mi organizovali urednik i direktor Kurira kada sam pod paravanom skrivene kamere na najbrutalniji način psiho-fizički šikanirana. Pomislila sam da moram da se privolim nekom carstvu da mi se ne bi dešavalo da me svakih pet godina psiho-fizički terorišu. Obren je jedina osoba iz političkog establišmenta koji je tih dana, potresen onim što sam preživela, dosao da me poseti dok sam ležala u stanju potpunog očaja. Priznajem da je taj ljudski čin bio presudan za moju odluku da se bacim u tu avanturu,  bar na kratko.

3. Isidora je Srbima, ali i drugim ex-YU narodima i narodnostima otkrila KEMP, opet u političkom kontekstu. Nazi žur, kojim ste proslavili osamnaesti rođendan, poznat je po kukastim krstovima od majoneza na sendvičima, ali i Vašem privođenju i političkom skandalu. Kako je taj događaj izgledao (otkrijmo sladokuscima pojedine detalje!) i da li je Vaša kemp intervencija – identifikacija sa fašizmom ili pre sa parodijom fašizma – bila uperena protiv onoga sto označavate kao „socijalistička ideologija“, koliko i danas protiv „civilnog sektora“?

Još uvek mi je teško da pišem o tome, sve sam detaljno opisala u mojoj knjizi Moj život moj skandal. Sto se tiče mene ja sam tako verovala da je taj performans bunt protiv jednoumlja, podrška slovenačkoj omladini. Na zidovima mog stana te večeri bile su parole: više demokratije, dole član 133, dozvolite civilno služenje vojnog roka i sloboda za gej parove. Ne znam šta da vam kažem, ali svih dvadeset dve osobe su tad bile čvrsti pobornici ovih ideja, naša zajebancija sa kukićima nije izvodjena prvi put, ja sam napravila do tada više od pedeset žur performansa, ono šta ja tada nisam znala je da ja nisam glavni organizator tog žura već služba državne bezbednosti koja je imala potpuno drugačije namere i intencije. Ono što se često prećutkuje u štampi je da je potpuna laž da je policija upala to veče. Nije, ja sam izbacila sve  ljude već u deset jer sam imala grip i jer je bila potpuna anarhija i kakofonija i bilo mi je beskrajno dosadno. Tek posle sam saznala da je policija trebalo da upadne u jedanaest i da majonez i kukiće izvadi iz konteksta. Pošto im je to propalo oni devet dana nisu ništa radili, a ja sam privedena na informativni razgovor zbog dojave da spremam demonstracije protiv štafete mladosti. Zbog toga sam isleđivana osamnaest sati, psihofizički šikanirana, ponižavana, stan mi je pretresan, a pasoš uzet... Kada sam se vratila rano ujutru kući rekla sam majci i ocu da neću da živim više u gradu u kome sam doživela takvu stvar. Uprkos zabrani i preporuci da ne idemo seli smo u kola i otišli i Beograd kod moje tetke. Potom idu moji veoma teški meseci života. Progon i linč kroz štampu, spavanje na podu, suočavanje sa izdajom prijatelja, sjebani bubrezi, zabrana studiranja na Filološkom...

4. Rekli ste da ste anti-anti-fasista, ali sebe zovete i dučesom. Pojasnite!

Pa dučesa je prevod titule Vojvotkinje, ja tu titulu imam i po krvi, nasledno, budući da sam potomak velikog broja Vojvoda s Crne Gore i Brda, a i dobila sam sama tu titulu ‘95. tako da me povremeno zabavlja da je rabim, na primer, na telefonskom displeju.

 

5. Metafizička monarhija Bjelica-Pajkić nastala je kao otpor vulgarnom sekularizmu Republike. Da li Vas je zaštitila od politikanstva višestranačja i obezbedila unutrašnji mir i harmoniju, posebno uzevši u obzir Vašeg princa Lava Grigorija i princezu Vilu Evanđelinu?

Iskreno jeste, i sasvim smo sigurni da je Metafizička država Monarhija Srbska najstabilnija i najslobodnija srbska država u kojoj vlada potpuna eutimija. To je sasvim mala teritorija na mansardi od sedamdeset kvadrata, ali tu vladaju antinomije, sloboda duha, sinkretizam i apsolutni esteticizam...

  

6. U jednom TV duelu sa Marjanom Rističevićem rekli ste da gejeva ima i na selu (on je tvrdio obratno), no da ih niko ne vidi jer se jebu u kukuruzima.  Mislite li da to čine i na plastovima sena u štalama ili samo u kukuruzištima?

Nedavno sam se malo više informisala o toj stvari i došla sam do novih saznanja. Rade to i u traktorima, ali i na svežim plastovima sena. Uz potočić, ali i po fensi štalama...

7. Održali ste lekciju iz političke korektnosti tom prilikom i Borisu Tadiću. Kako tumačite da predsednik DS-a i sadašnji predsednik Srbije sebi dozvoljava homofobične stavove?

Otkriću Vam nešto što niko normalan ne bi, ali posle te emisije Boris, koji je tad bio puno pristupačniji, rekao mi je da on deli moje stavove i oko marihuane i oko homoseksualaca, ali da on to ne može da kaže budući da je političar. Bila sam konsternirana i rekla sam mu da on to mora da kaže baš zato što je političar. On je u tom trenutku procenio da je homofobični stav politički profitabilan i društveno prihvatljiv, i da mu je to važnije od političke korektnosti i njegovih iskrenih stavova. Ja sam bila poražena otkrićem da je on zapravo okej, ali da to što mu je važniji politički poen od istine i osećanja čini da zapravo nije... Eto, tako je izgledala ta priča posle našeg duela... Ali, možda je on zato uspešan političar, a ja samo pisac... Čovek zna kad se šta sme reći, a ja sve govorim u nevreme i u lice... Jebi ga...

8. Iako Vas civilna scena percipira kao nacionalistkinju, čini mi se da niko nije više od Vas učinio na parodiji „vaskolikog srpstva“. Npr, za patrijarha Pavla ste rekli da je više naklonjen budzimu nego pravoslavlju, jer ne jede meso pa ne može ni da posti. Kako objašnjavate ovu antinomiju? 

Samo imbecili i civilni kmeri iz civilnog sektora me tretirarju kao nacionalistikinju. Nije moje da objašnjavam ni pojašnjavam dogmatama bilo koje boje šta sam i zašto mislila i pisala, ali, podsetiću Vas da dok je devedeset posto njih bilo u Komunističkoj partiji, da sam se ja već kao devojčica borila protiv verbalnog delikta i  proganjanja homosekualaca. Da sam na importu zapadne kulture zajedno sa mužem uradila puno više nego svi oni koji su primali za to i dnevnice i honorare... Ja sam protiv svake gluposti pa dolazila ona sa leva ili desna, što se tiče klerikalizma na tu stvar sve teže gledam i eto kad god mogu napadnem je. Bilo da je to moj pomenuti tekst ili izjava da u SANU volim samo Milorada Pavića jer jedino on ne onaniše na Kosovku devojku ili moje otvoreno pismo radiodifuznom Porfiriju. Ja za razliku od Ljiljane Habjanović ili Biljane Srbljanović nikada neću biti dovoljno podobna ni za jednu ideološku koteriju da bi me nagradila i to smatram svojim ogromnim uspehom. Sa druge strane moj položaj je nazahvalan jer ne dozvoljavam da me stavljaju u ideološke rafove. Znate,  muka mi je od te podeljenosti u Srbiji. I Nebojša i ja smo se uvek deklarisali kao nacional-kosmopoliti sa ekstremno transideološkim stavovima. Možda je to nekome društveno neprihvatljivo, ali ja sam toliko dekadentna i slobodna da mogu da kažem da su obe Srbije i prva i druga podjednako od mene daleko i da nemam problem da povremeno stajem na stranu Aleksandra Vučića, a povremeno Čede Jovanovića i Čanka. Istina je u valerima, a moji kućni prijatelji su i jedni i drugi i homoseksualci i transvestiti i striptizete i pevačice i akademici i rok ikone i slikari i svinjogojci...

9. Nedavno Vas je na blogu sajta b92.net izvesni aktivista proglasio gej ikonom, implicirajuci vezu između nas dvoje, ali i Vašu navodnu pripadnost gej lobiju. Da li biste obznanili širokom auditorijum prirodu našeg odnosa, Vašeg odnosa prema ovdašnjoj gej populaciji i dali odgovor na pitanje – šta Isidoru tako blisko povezuje sa gej univerzumom?

Pa, nas dvoje smo kućni prijatelji, ja Vas neizmerno volim i uvrštavam u retko inteligentne ljude bez predrasuda sa ogromnim otklonom prema opštim mestima. Taj odnos je, dakle,  potpuno strasan, sasvim iskren i ontološki seksualan kao i svako intelektualno prijateljstvo. Što se tiče gej univerzuma, ja kao i moj suprug duboko verujem da je svako biće biseksualno. Sa druge strane, od rane mladosti moji najbolji prijatelji su bili gej jer su ti ljudi bili najinteligentniji i najslobodumniji i ako baš hoćete i imali su najviše stila, tako da sam veoma rano počela da lobiram za gej slobode. Moj prvi novinski tekst koji sam napisala sa osamnaset godina bio je u jednom omladinskom listu i bio je moj pamflet protiv proganjanja gej osoba u eks-Jugi. Naprosto gej osobe su uvek bile bliže mom veltanšaungu, to su bili najbolji i najveći umetnici i eto odatle moje otvoreno zalaganje za gej stvar. Ono što me užasava jeste da povremeno kada uđem na neki gej sajt vidim da i tu ima mačo manijaka i ekstremista i uskoumnih seljačina. Nekada nije bilo tako. Biti gej je značilo pre svega aristokratičnost duha i otovrenost za razne ideje. Ali, eto i tu se zapatio paorski mentalitet.

10. Gej kultura. Vajld, Zid, Prust... i ostali velikani pisane reči, umetnosti uopšte. Sa nekima ste se družili kada ste napisali „Ljubav u Tunisu“. Šta ta imena za vas danas znače – inspiraciju, putokaz? –  i na koji način –  za one koji nisu čitali – njih obrađujte u Vašoj književnosti?

Ljubav u Tunisu je prvi  bestseler gej roman objavljen na srpskom jeziku, znam da je nekim neprijatno da sam ga eto napisala ja, a ne Vladimir Arsenijević, ali eto tako se desilo... Tamo je do detalja opisana ta strast između Vajlda i Žida... Vajld je moja opsesija, moj putokaz i za mene je moj život najveće umetničko delo... Sa druge strane, Žid je moj duhovni otac i ja zaista pohodim svake godine Sidi Busaid kao najvažniji topos erotike i kulture...

	Egipat, jun 2006.

11. Ko su Vaše gej ikone, danas u Srbiji – Jeca, Ceca ili neko treći?

Ja sam ikonoklast po svojoj mentalnoj strukturi....

12. Vaš odnos sa Svetlanom Ražnatović predmet je polemike, ogovaranja, ali i ohrabrivanja. Šta ex-pankerka traži sa neo-folk zvezdom i gde se dve značajne javne ličnosti u Srba susreću? Možete li nam demistifikovati Cecu – ko je zapravo "srpska majka" koja oštro deli Srbiju na dvoje?

Ja sam i dalje pankerka, jednom pankerka uvek pankerka. Što se tiče mog odnosa sa Cecom, koja izvodi postmoderni turbo-kantri, on je bio još jedna demonstracija mog gnušanja prema simplifikovanoj priči o dve Srbije,  o podelama i nepremostivim svetovima. Znate, kada ljudi zbog različitih muzičkih ukusa ne mogu zajedno da sednu onda se na kraju zbog različitih religijskih i seksualnih preferencija poubijaju... Mene to užasava, ja verujem u sklad suprotnosti, u dijalog različitosti, ako baš hoćete uvek sam imala i naročitu privlačnost prema ozloglašenim i proskribovanim, do te bliskosti nije došlo u trenutku njenog trijumfa i opšte omiljenosti nego kada je bila u zatvoru ostavljena od svih i pljuvana. I Nebojša i ja imamo strašnu naklonost prema gubitnicima, poniženim, izgubljenim, linčovanim i odbačenim. Tada ljudi postaju najbolji.

13. Vaša ljubimica je, kada je u pitanju turbo-folk, ipak Vesna Vukelić Vendi. Igraće Dragu Mašin u Vašem novom filmu. Lično držim da je to sjajan izbor – obe su progresivne, neshvaćene žene koje okolina osuđuje. Da li je ta paralela razlog poveravanja ove role Vesni, i kako na to reaguju srpski nacionalisti – iako ne vole Dragu, sigurno smatraju da je to degradacija njenog lika i dela?

 

Mislim da naša sasvim iskrena izjava da su nam upali u stan i da su nam ukradene kasete ovog filma nije ozbiljno shvaćena. Ja ne znam ko je ukrao ili izbrisao najprovokativnije četiri scene ovog filma, ali je sigurno u pitanju neko ko je strašno zabrinut kako će ova nacija podneti da gleda sasvim provokativne seksualne scene našeg kraljevskog para. Još u toku snimanja Ljušić i još neki istoričari su rekli da se ta blasfemija mora sprečiti, da ne sme da se prikaže takva verzija naše istorije, da je Draga imala lezbijske scene sa Natalijom kao ni to kakav su seks upražnjavali zaljubljeni supružnici. Dakle, mi smo napadnuti još u toku snimanja i to nije bilo dovoljno nego su nam najprovokativnije scene  ukradene ili izbrisane... Bila sam očajna i shvatila sam da je ova sredina potpuno seksualno inhibirana i nespremna za Dragu... I dalje me dementni kvazi-intelektualci pitaju kako sam se usudila da Vendi uzmem da igra Dragu pored toliko maestralnih glumica. Ja sam tim  kastingom htela da pokažem da se Srbija nije ni malo pomakla od onog vremena i da je i dalje spremna da linčuje zbog dubokog dekoltea i krivih štikli. Vendi je Draga! Mislim da ćemo film pustiti na di-viu, a da će premijera biti za sasvim uzak krug.

14. „Dorćol-Menhetn“ spada u treš ostvarenja (Voters bi bio ponosan, siguran sam), beskrajno zabavan, ali opet neshvaćen. Da li ste se i kod njega sreli sa zabranama, kao i kod drugih umetničkih projekata koje ste imali („Mark Satana“ npr.)?

Da, na žalost snimljen je pre Seks i grada tako da je bio manje shvaćen nego što bi trebalo, mislim kod široke publike, inače taj film je imao kod filmske kritike hvalospeve. Nedavno je Joca Jovanović javno rekao da je to najbolji savremeni srpski film koji je gledao. Imali smo strašnih problema, film  je de fakto opstruisan u svakoj fazi. Prvo nam je prekinuto snimanje, potom nam je pokvaren tonski zapis, zatim je sprečeno prebacivanje na filmsku traku, a niko nije hteo da nam pokrije troškove za festivale na koje smo pozvani tako da smo bili na samo dva festivala. U Kanu su nam rekli da ih ne interesuje urbani film iz Srbije i da očekuju neku adekvatnu ruralnu politički oportunu priču. Intimno, Nebojša i ja smo jako ponosni na taj film to je prvi nezavisan film snimljen u Srbiji i svi ozbiljni poznavaoci filma su ga pozdravili. On nije bio samo udar na malogradjansku estetiku naših recentnih ostvarenja, on je bio udar i na filmsku mafiju i zato smo zaista imali ozbiljnih problema.

15. Napisali ste više romana nego što imate godina. Da li ste Vi srpska Barbara Kartland ili Džeklin Sjuzen? Ili ništa od toga?

Mada Tirke misli da sam ja srpska Agata Kristi, ja sam zapravo srpska Tea fon Harbou. 

17. Kritikovali ste Biljanu Srbljanović zbog mnogih njenih stavova. Kako vidite njen neosporan dramski uspeh, a kako njen politički angažman? Da li biste pristali da sa njom zajedno ruku pod ruku prošetate na celu gej parade u Beogradu 2007?

Znate, u meni su se desile strašne promene posle desetog decembra ove godine. Napunila sam trideset devet godina i shvatila sam da je svako prijateljstvo koje je pretvoreno u neprijateljstvo moj poraz. Ne znam da li je to neka inicijacija ili blizina smrti, ali imam jaku želju da zakopam sve ratne sekire sa svojim bivšim prijateljima. Nedavno je moja mama iskopala jedan Biljanin tekst iz Pogleda u kome ona piše o meni i naziva me srpskom Meri Šeli i buni se što ni jedan izdavač neće da objavi jedan moj stari roman. Raznežila sam se i setila Biljane koju sam volela i nad kojom smo i ja i Nebojša bdeli. Ona je uvek bila talentovan pisac. Što se tiče uspeha, njeni neprijatelji ga uvek vezuju za profitabilnost njenih političkih ideja. I u njenom i u Kusturičinom slučaju stvar je mnogo kompleksnija. Ona je uvek sa ogromnom strašću zastupala ideje u koje je verovala, ideje su se menjale, ali je strast ostala. Ja sam u fazi kad ponovo ne verujem ama baš ni u šta osim u bliskost dvoje ljudi. Dakle, što se mene tiče ja ne bih imala nikakav problem da je uzmem pod ruku i prošetam na čelu te gej parade 2007...

  

18. Konačno – budućnost! Šta skandal-majstorica sprema u 2007, a do sada nije viđeno?

Ha, ha,  spremam se da pevam. Snimila sam pesmu Globtroterka sa Peđom d' Bojem, a spremam još nekoliko dueta. Spremam se i da napravim veliki performans, put oko sveta za dvadeset pet dana, sa ocem i mužem. Sa Viktorijom spremam jednu prilično šokantnu pozorišnu predstavu po mojoj knjizi Kraljice Serbske. Pišem nekoliko knjiga: sa Kobrom jednu storiju o tajnama beogradskog paparaca, ali i prvi svingerski roman pod nazivom Tamjan i hašiš... Možda napišem i roman o Milici Stojadinović i samoubistvu, po ezoterijskom ključu Anice Savić Rebac pošto me kao i nekad nju, sa Hasanom, jedino interesuje kako da sa Nebojšom budem zajedno i u sledećoj dimenziji, a da oko tog transfera ne izgubim puno vremena. 

19. Vas suprug je na pitanje sta bi zeleo da se uradi sa njegovim posmrtnim ostacim rekao (parafraziram) „Želeo bih da me kremiraju i moj pepeo stave u pozlaćeni vibrator kako bih svojoj supruzi ostao u najlepšem sećanju“. Uz sve želje za njegovo dobro zdravlje i dug život, kako „prosečan srpski bračni par“ shvata ovu sentnecu – kao vulgarnost, parodiju ili kao savet?

Iskreno, jebe mi se kako prosečan srbski bračni par to shvata, ja sam bila dirnuta tom izjavom. Ona je, inače, glasila malo drugačije, Nebojša je rekao da bi želeo da njegovi zemni ostaci budu u falusoidnoj urni koja će biti ostavljena meni na raspolaganje i samozadovoljavanje. Pozlata koju ja ne podnosim nije pomenuta pa ću se potruditi da taj falusoidni objekat bude platinast jer me to najviše uzbuđuje. Znate, ne želim da moja deca plaćaju ovoj državi za naša grobna mesta. Moja želja je da jednog dana budem kremirana i da se moj pepeo prospe po pustinjama Magreba. A inače, izjava mog muža, koju mi je uputio preko NIN-ovog upitnika, njegov je najveći izraz ljubavi i iskaz odluke da i u smrti, kao i u životu, budemo sasvim daleko od srpskog folklora...

20. Koliko sešira na današnji dan poseduje Isidora Bjelica?

154.

DILEME:

1. Holivud ili Bolivud?

Definitivno ne ili, nego i Holivud i Bolivud.

2. Kusturica ili Dragojevic?

Ni jedan ni drugi, daleko im mokra gora koja lepo gori.

3. Svetlana Velmar-Jankovic ili Jasmina tesanovic?

Jasmina Livada i Vladimir Velmar-Janković.

4. Luna Lu ili Ruška Jakić?

Obe volim.

  

5. Marko Vidojković ili Vladimir Arsenijević?

Među njima dvojicom, ja samo za onog koji je gej.

  

DA/NE PITALICE:

1. „Nije dovoljno da uspete. Svi drugi moraju da propadnu“ – Gor Vidal.

NE.

2. „Jedina gora stvar od toga da vas ogovaraju je da vas ne ogovaraju“ – Oskar Vajld.

APSOLUTNO.

3. „Skromnost je vrlina onih koji nemaju ni jednu drugu" – Dušan Maljković.

Lažno skromno bi bilo reći ne.