|
|
|
|
Bez sumnje, Liza Minnelli je jedna od najfascinantnijih, najkonfuznijih,
najtalentovanijih, najduhovitijih, najkonfliktnijih, najekstravagantnijih,
najkonzervativnijih, najtoplijih, najhladnijih, najnežnijih,
najsrdačnijih, najneustrašivijih, najplašljivijih, najpažljivijih
i najnerealnijih ljudskih bića koje sam ikada upoznala. Još
uvek nisam sigurna da li je znala mnogo više nego što mi je
govorila u našem intervjuu, ili mnogo manje. Prelazeći sa poricanja
do tajni koje nije ni sanjala da će mi otkriti, Liza je, kako
mjuzikl kaže, "zagonetka". Ona je takođe i potpuno
sjajna, nenormalna, srceparajuća, i veoma zabavna.
Devet časova koje sam provela sama sa Lizom, zaključana u apartmanu
Plaza hotela u New Yorku sredinom devedesetih, skoro su neopisivi.
Ne samo zato što je prolazila kroz ogromnu krizu u tom trenutku,
od koje je veliki deo ''ispucala'' i u ovaj intervju, već zato
što mi se toliko dopada i zato što se njenoj borbi divim do
te mere da me brine koliko ću se drznuti da otkrijem. Kako sam
bila nasukana na više lokacija dok se mesto našeg sastanka menjalo,
intervju se završio u pet ujutro kada je dete Judy Garland i
Vincentea Minnellija odbilo da me pusti da odem, dok joj se
ne pridružim u gledanju jednog od starih filmova svojih roditelja.
Nedeljama kasnije, kada smo se srele ponovo na snimanju fotografija
za naslovnu stranu u Las Vegasu, gde je nastupala u hotelu Bally's,
Liza je delovala obuzdanije. Iza bine sam gledala kako ''vlada''
svojim obožavaocima, uključujući i jednog problematičnog coveka
koji je uspeo da se ušunja, praveći se da je novinar. Znala
je da on tu ne pripada, mnogo pre svog obezbeđenja. Preuzevši
kontrolu, odgovorila je na par njegovih ''vajnih'' pitanja,
ukazala mu traženu pažnju, a onda su ga izveli. Tek nakon toga
nam je nagovestila koliko je bila potresena. Ko je mogao da
zna? Ovakve situacije su proganjale karijeru ove super-zvezde
još od njenog detinjstva, a ona je profesionalka. Takođe je
i presrdačan domaćin. Zabrinuta da će ljudima Vegas biti dosadan,
spremila je sto koji je nazvala šou "sisa i guza".
Ne postoje reči koje bi mogle opisati kako je bilo toj grupici
Lizinih gej prijatelja i prijateljica dok su sedeli kraj dobitnice
Oskara i Tonyja i gledali polugole ljude koji igraju i pevaju
uz pesme iz starih mjuzikla. Suština ovog neverovatnog iskustva
stigla je kada je pušten stari snimak Judy Garland koja peva
"Over the Rainbow". Sto se ukočio dok se Liza okretala
prema nama, širom otvorenih očiju i nevina, izustivši u čudu:
"O, pa to je moja mama!"
Rođena i odgajana da ugađa, društvena ali krhka, bilo bi je
teško kriviti što je pokušala sve što je mogla da izbegne ovaj
intervju. Tema - iako sam to pokušala da prikrijem - bile su
glasine. Glasine u vezi sa njom, njenom porodicom i njenim ljubavnicima.
Kontekst ovih glasina bio je dvostruki: homoseksualnost i droga.
U vreme intervjua Liza je ponovo bila meta tabloida. Pojavljivanje
u britanskoj TV seriji - gde je izgledala jako mršavo i bila
u čudnim odnosima sa jednom od svojih drugarica - počelo je
celu stvar. Da li je Liza gej? Da li ima sidu? Da li se drogira?
A šta je sa seksualnom orijentacijom njenog oca, nekoliko mladića
njene majke, sopstvenog pokojnog supruga, Petera Allena, i par
njenih mladića koji su usledili? Imajući u vidu njen razumljiv
otpor prema takvim pitanjima, ipak je bila predusretljiva. Ponekad
bi rekla istinu, hrabro i sa lakoćom. A ponekad bi odlepršala
u "Lizalend", zapanjujuće sulude priče bez ikakvog
smisla pored skretanja sa teme - što je upravo i želela da postigne.
Jednom, kada sam joj postavila pitanje u vezi sa sidom, i ponovo,
kada sam je pitala u vezi sa glasinama o njenoj navodnoj vezi
sa kabare pevačicom Lanom Cantrell, Liza je bacila kašiku punu
sladoleda na drugi kraj svog otmenog apartmana u Plazi, i umalo
pogodila jedan od onih čuvenih Eloise crteža.
Svideo mi se njen duh. Još uvek mi se dopada. A shvatila sam
i njenu poruku u vezi sa pitanjima.
***
|
|
|
|
Megatalentovana dobitnica Oskara, Tonyja i Emija sedi ispred
poslužavnika sa sladoledom i čajem u ekstravagantnom kompletu,
u svom luksuznom apartmanu u hotelu Plaza u New Yorku. Bolno
nervozna, ali krajnje odlučna da otvori vrata, držana pod ključem
praktično od svog rođenja pre pedeset godina, potomak plemstva
šoubiznisa čokoladnih očiju okreće se od svoje poslastice i
uzdiše: "Naučila sam da kada pokušavate nešto da ispravite,
to se pretvori u igru, jer morate opet da iznosite te glasine.
I eto svega toga opet."
Kao onaj kod održava plamen svoje čuvene porodice, Minnellijeva
je u prošlosti imala posla sa tračevima u vezi sa homoseksualnošću,
koje je odbijala da prizna - bilo da se radilo o njenoj majci,
Judy Garland, njenom ocu, reditelju Vincenteu Minnelliju, ili
njenom pokojnom bivšem suprugu, kantautoru Peteru Allneu, dok
joj u ušima još uvek odzvanjaju povici puni entuzijazma sa privatne
zabave biznismena, koji su platili šestocifrenu sumu da bi gledali
njen nastup u svečanoj sali hotela Plaza - Minnellijeva je spremna
za razgovor.
A imajući u vidu skorašnje naslove u National Enquireru poput
"Liza još uvek 'party animal'" i "Prijatelji
se plaše da srlja u ranu smrt kao njena majka", to je verovatno
dobra ideja. "Znam kako da se nosim sa svim ovim",
kaže Minnellijeva, odmahujući nad najnovijim glasinama vezanim
za drogu i njeno loše zdravlje. "Ja samo odradim svoj posao
i čekam. Ona se nosi sa ostalim, ne ja."
Ona o kojoj Minnellijeva govori jeste zvezda koju svi znaju
kao Lizu. Stvorena pre četrdeset tri godine kada je sedmogodišnja
Liza igrala na bini pozorišta Palace u New Yorku, dok je njena
majka pevala "Swanee", Liza - modna, glumačka i plesna
diva nije prava osoba Minnelli. Ta osoba, koja voli sebe da
naziva Liza Maz, borila se većim delom svog života da se odvoji
od Lize Sa Z i sveg tog džeza. Možete to nazvati odbrambenim
mehanizmom, ili kako god želite, Minnellijevu nije briga. Ta
emotivna devojčica koju Francuzi identifikuju kao "malu
američku Piaf" zna samo jednu stvar: to je održava stabilnom.
|
|
|
|
Tokom godina, kako su se njeni uspesi nagomilavali a njena
slava pretila da zakorači u ogromnu senku u kojoj su ostavili
roditelji, i mnoge tipične zamke su se isprečile. Uz njene tri
Toni nagrade za ostvarenja "Flora, the Red Menace",
"Liza ate the Winter Garden" i "The Act",
i oskarsku nominaciju za "The Sterile Cuckoo" i nagradu
za glavnu žensku ulogu u filmu "Cabaret", Minnellijeva
se našla usred borbe sa bolom propalih brakova (Allen, Jack
Halez Jr, Mark Gero) i ovisnosti. Izgleda da je pritisak njenog
života bio prevelik. "Bila sam dete Judy Garland. Tada
nisam još shvatala da je to bolest", rekla je, a u vezi
sa svojom zavisnošću. "ali kada sam shvatila, podigla sam
ruku. Tražila sam pomoć. Uradila sam isto što uvek radim kada
se izgubim. Ubila sam se od rada, učila i informisala se o tome."
"Liza je sjajna, jer je spremna na sve", kaže Neil
Tennant (Pet Shop Boys), producent njenog albuma iz 1989. godine,
"Results". "Kada je ona za mikrofonom, priređuje
čitav šou samo za vas. Mislim da je album "Results"
najverovatnije najbolji album koji smo ikada napravili."
Pevač Johnny Mathis, koji se pridružio Minnellijevoj u duetu
"Chances Are" na njenom poslednjem albumu "Gently",
takode je uživao u saradnji s njom. "Imao sam više prilika
da radim sa njenom mamom i bio sam potpuno opčinjen njenom magijom",
seća se Mathis. "Saradnja sa Lizom May predstavlja veliku
radost." Sam album, sa sigurnošću se može tvrditi, predstavlja
prekretnicu za Minnellijevu. Kako ona sama kaže: "Nema
sjaja ni raskoša u mojim vokalima. To sam jednostavno - sirova
ja, pevajući najslađe i najiskrenije što umem."
Zapevaj, Liza!
ADVOCATE: Liza, ponovo si u tabloidima.
MINNELLI: Da, obožavaju me. Ja im prodajem
novine.
ADVOCATE: Šta tebi znači činjenica da njihove priče o tebi uvek
žele da...
MINNELLI: Umrem?
ADVOCATE: Da, ali tako što ćeš ponoviti tragediju svoje majke
sa drogom.
MINNELLI: Dosadno im je. Dobar publicitet je
dosadan. Da li znate da su uzeli onu užasnu sliku objavljenu
u Enquireru i kompjuterski je obradili? Znate kako mogu da vas
ulepšaju? Mogu da urade i potpuno suprotno. Kada ne radim, nikada
ne nosim šminku. Nije dobro za kožu. Nema trepavica... (zaustavlja
se na minut, pa nastavlja) Takođe, nekoliko ljudi bi trebalo
da provere značenje reči "menopauza".
ADVOCATE: Menopauza?
MINNELLI: Da, ona uzrokuje značajne promene
u raspoloženju, koje mi niko nije pomenuo. Počnete rečenicu
s ljubavlju, a završite govoreći "Ti, komunistički kučkin
sime!" (smeh) Stvarno ne znate šta vam se dešava!
ADVOCATE: Većina ljudi je upoznata sa tvojim borbama
sa opijatima. Kako izgleda oporavak od toga?
MINNELLI: Bilo je isto meni kao i bilo kome
drugom. Neko ko se oporavlja od zavisnosti u malom mestu i ulazi
u crkvu na prvu službu od kako se ''vratila'' je kao moj prvi
nastup po povratku. Samo je malo veće, to je sve. Moji roditelji
bili su moji roditelji - samo je sve veće.
ADVOCATE: Kako su te roditelji vaspitali?
|
|
|
|
MINNELLI: Moji roditelji su bili divni. Moj
otac bi govorio: "Uradi ono što ti misliš da je ispravno",
a moja majka: "Uradi pravu stvar."
ADVOCATE: Da, ali to je veliki pritisak.
MINNELLI: To je istina. Moja majka bi govorila
stvari poput - a to jeste bio pritisak - "Ti si dokaz da
sam dobra žena." To je bilo preteško za mene.
ADVOCATE: Koliko davno je tvoja majka to rekla?
MINNELLI: Rekla mi je to dok sam još bila tinejdžerka
i njen prijatelj. Skoro sve je delila sa mnom. To je bilo najteže.
Zato sam i završila u (centru za rehabilitaciju) Betty Ford,
u to sam sigurna, sve te godine.
ADVOCATE: Zbog pritiska koje je stvorila
obaveza da budeš najbolje dete?
MINNELLI: Da, jer sam morala da dokažem da
je bila dobra žena. "Nikad neću uzimati tablete",
rekoh ja, koja sam jednog dana otkrila da uzimam tablete za
leđa (jer imam skoliozu), tablete za spavanje i "užasno
bezazlenu dijet tabletu na koju se nikako ne bih mogla navući".
Konačno sam rekla: "Bože, pa ja uzimam ta-a-ablete!"
Nikada u životu nisam uzela halucinogen. Koku sam uzimala samo
vikendom, jer u suprotnom ne možeš lepo da pevaš, ona ti zamrzne
glasne žice. Tada sam otišla na lečenje. Prvo što mi je stvarno
zasmetalo jeste osećaj da sam izneverila majku - dok nisam saznala
da nije moja odgovornost da dokazujem da je ona bila dobra žena.
ADVOCATE: Zašto misliš da ste ti i tvoja majka imale
jake veze sa gej muškarcima? Pozadinska priča "Stonewall
pobune" '69. jeste da se to sve dogodilo jer su transvestiti
bili u žalosti nad sahranom Judy Garland.
MINNELLI: Znam, to sam upravo saznala i tako
sam ponosna!
ADVOCATE: Šta? To su za tebe novosti?
MINNELLI: Da, niko mi to nije rekao. Toliko
ljudi mi je govorilo: "Pa zašto misliš da imaš toliko veliku
gej publiku?" A ja uradim ovo (Minnellijeva je zaćutala).
A onda bi rekli: "A zašto misliš da je tvoja majka imala
isto?" (opet tišina).
ADVOCATE: Uvek je postojala veza između tvoje porodice
i homoseksualnosti. Da li se sećaš kakav je bio odnos prema
toj temi u tvom detinjstvu?
MINNELLI: Odrasla sam bez apsolutno ikakvih
predrasuda. Naučili su me da ne sudim. A onda me je neko jako
izneverio.
ADVOCATE: Na šta misliš?
MINNELLI: Udala sam se za Petera Allena, a
on mi nije rekao da je gej.
ADVOCATE: Nisi imala pojma da je Peter gej kada si se udala
za njega?
MINNELLI: Ne! Ne!
ADVOCATE: Da li je on znao?
MINNELLI: Da! Svi su znali osim mene! A ja
nisam saznala dok nisam saznala. A saznala sam... rećiću to
ovako: nikada više neću nikoga da iznenadim povratkom kući.
Sad prvo zovem. Ne verujem u iznenađenja.
ADVOCATE: Ali, Liza, to je sasvim drugo pitanje. Peter nije
bio iskren prema tebi.
MINNELLI: Nije hteo da me osramoti niti povredi.
Očajnički me je voleo.
ADVOCATE: Da li te je to mnogo naljutilo?
MINNELLI: U tom trenutku nisam znala šta osećam.
Izdaja je bila tako velika. Peter je bio moj prvi muž. On se
borio za mene; borio se protiv moje mame u moje ime. Venčali
smo se i samo se izgubili odatle. Pobegli smo jer smo morali
da izgradimo sopstvene živote.
ADVOCATE: Kada si saznala za Petera?
MINNELLI: Tri nedelje pošto smo se uzeli.
ADVOCATE: Znaci, ti si bila usred oslobađanja od svoje majke?
MINNELLI: O da. Peter je bio moj junak. Bili
smo veliki prijatelji, obožavali smo se međusobno, a imali smo
i divan seksualni život. Kada sam saznala... to je onaj užasan
momenat prve laži koja vodi drugim lažima, kao "To je bio
prvi put" ili "Neću više nikada" ili "Samo
sam bio radoznao" ili "Bio sam pijan". Trebalo
mi je više vremena da shvatim da ništa od toga nije bila istina.
Jednostavno nisam znala u šta da verujem. Prvo sam se borila
jer nisam želela razvod. Ali onda, u svojoj glavi, otišla sam
u Detroit. I počela sam da tražim nekoga u koga bih mogla da
se zaljubim i pobegnem odatle.
ADVOCATE: Kako si napustila Petera?
|
|
|
|
MINNELLI: Rekla sam: "Pa-pa, odlazim."
Pokupila sam psa i otišla.
ADVOCATE: Da li je tvoja majka znala da je Peter bio gej?
MINNELLI: Ne znam. Da jeste znala, da li bi
me pustila da se udam za njega? (deluje mučno) Ma neee!
ADVOCATE: Kad si se razvela od Petera?
MINNELLI: Prvo sam živela sa njim dve godine,
pa smo onda bili u braku dve godine, a živeli smo zajedno dve
godine jer sam ja morala da znam za koga se udajem. (gromoglasan
smeh) Otkačeno, zar ne? Znate kako sam se glupo osećala? Bili
smo u braku, pa sam ja ostala s njim još dve godine jer sam
htela da verujem da će se to promeniti!
ADVOCATE: Da li ti se Peter obratio kada je oboleo
od side?
MINNELLI: Ne, nije mi rekao. Sama sam se uverila
da se to dešava. Došao je da me vidi u Radio City areni, i bilo
je nečega baš tu (pokazje na lice), i znala sam. Rekla sam:
"Zdravo." Moje čitavo telo je htelo da vrisne. Onda
sam rekla: "Aaa, zavese gore!" i otrčala u drugu prostoriju
i briznula u plač.
ADVOCATE: Jer si znala šta se događa?
MINNELLI: Naravno. Onda sam čula da dolazi
u New York i da ima rak grla. Znala sam da je došao na lečenje.
I tako sam ga nazvala i tražila mu da izađe negde sa mnom. Otišli
smo mojoj kući i ja sam ga zagrlila. Samo smo se ljuljali. On
je uporno govorio: "Žao mi je. Žao mi je." A ja sam
rekla: "Ti uopšte ne plačeš zbog 'raka grla', zar ne?"
Rekao je ne. I ja sam konačno rekla: "Imam dve stvari da
ti kažem: jedan - volim te, a druga - znaš da nikada nisam nikome
rekla za tebe, i neću ni sada." Odgovorio je: "Znam."
I ja sam ga pitala: "Da li je u pitanju nešto više od raka
grla?". Rekao je: "Da, draga." Ja sam odgovorila:
"OK. To je sve što sam htela da znam."
I to je bilo to. Tri dana kasnije je umro. Kao da je mogao da
umre jer je nekome rekao!
ADVOCATE: Liza, da li znaš da sam ja zapravo čula od
dvoje ljudi da i ti boluješ od side?
MINNELLI: Štaaaa? (Minnellijeva baca svoju
kašičicu punu sladoleda na drugi kraj sobe i smeje se glasno)
ADVOCATE: O bože, tako mi je žao.
MINNELLI: O! Samo sam zagrcnula nad svojim
sladoledom.
ADVOCATE: Mislim da su to rekli zbog onih fotografija
iz tabloida na kojima izgledaš onako mršavo.
MINNELLI: Znate li koliko je bilo teško smršati
toliko? Da li znate da moram da održim tu težinu da bi mogli
da mi zamene kuk? Da li znate da sad prvi put posle petnaest
godina opet mogu da stanem u svoje kostime? To nije anoreksija,
dušo. Nije ni bulimija, a to je previše prljavo za mene. Ali,
stvarno, zašto? Pitam se da li je trač u vezi sa sidom potekao
od trača o drogama. Ili možda to govore jer sam bila udata za
gej čoveka koji je umro od side?
ADVOCATE: Ko zna? Da li si svesna da ljudi govore da
su i drugi mušarci sa kojima si bila (pored Petera) gej?
MINNELLI: Mislim da većina ljudi pretpostavlja
da sam ja znala da su oni gej. Nadam se da nisu razočarani što
nisam.
ADVOCATE: Misliš da si razočarala ljude?
MINNELLI: Da. Mislim da bi ljudi želeli da
misle da sam ja znala - nadali su se da nisam glupa. Jednostavno
se glupo osećam zbog toga.
ADVOCATE: A jesi se opet zaljubila u gej muškarca?
MINNELLI: (duga pauza) Dogodilo se opet, da.
ADVOCATE: Da li je to iskustvo bilo drugaćije od onog
sa Peterom?
MINNELLI: (još jedna duga pauza) Bilo je drugaćije
jer to nije bila neka velika tajna, a svakako je bio i sa muškarcima
i sa ženama.
|
|
|
|
ADVOCATE: Šta se desilo ovog puta?
MINNELLI: Trebalo je da budem pametnija, jer
sam već kroz to sve prošla. Rekao je: "Slušaj, spavao sam
sa mnogo žena, ali i sa mnogo muškaraca." Pomislila sam,
Pa dobro, onda imam jednaku šansu, zar ne? Onda sam kasnije
saznala da je bio uplašen i da to nije stvarno bila istina.
Bio je sa daleko manje žena nego muškaraca. Konačno sam mu rekla:
"Osećam se kao da sam pretrpela poraz u ime svih žena."
ADVOCATE: Šta si uradila?
MINNELLI: Onda sam počela da žitam o homoseksualnosti.
Imala sam osećaj da je to biološka pojava, mada je, pretpostavljam,
to bilo nagađanje. Otkrila sam da su vršili ispitivanja na muškarcima
u komi. Stimulisali su ih, dok su spavali, seksualnim slikama
žena i muškaraca. Ako su bili homoseksualci, dobili bi erekciju
na muške slike. E, to već nije izbor! To je najdublji deo mozga.
Ne možeš da slažeš u vezi s tim. Ne možeš da slažeš jer nemaš
mozak kojim bi mogao da slažeš. To nije "izborni"
deo tvog mozga. To nije deo mozga kojim odlučuješ koliko ti
je komada nameštaja potrebno za sobu. To je tvoja duša.
ADVOCATE: Jedini izbor koji imaš je da lažeš o tome ko si.
MINNELLI: (smeje se) Ne ako si u komi.
ADVOCATE: Da li se bolje osećaš bolje jer znaš da nije izbor?
MINNELLI: Da. Ne osećam se odbijenom. Nisu
me nikada naučili da se suočim sa tim.
ADVOCATE: Posle svog iskustva sa Peterom, da li si se zapitala
da nisi i ti gej?
MINNELLI: Nikada.
ADVOCATE: Znala si da si heteroseksualna?
MINNELLI: Uvek. Romantično heteroseksualna.
Takva sam budala! Oh!
ADVOCATE: Da li se ikada zapitaš zbog sve te homoseksualnosti
u svom životu, da li si i ti gej?
MINNELLI: Pretpostavljam da sam nasledila nešto
od toga. Uvek je bilo glasina u vezi s mojom majkom, mojim ocem
- za sve u mojoj porodici se u nekom trenutku mislilo da su
gej.
ADVOCATE: Vito Russo, koji je napisao "Celuloidni
Plakar", takođe je pisao i za naš časopis. Godine 1975.
napisao je kritiku knjige "Judy" Gerolda Franka. Russo
je rekao da je Frank trebalo da zađe u homoseksualnost tvog
dede, ali da nije jer je obećao da neće, da bi dobio tvoju saradnju.
MINNELLI: To je potpuna budalaština! Ja sam
čitala da su svi u mojoj porodici gej. Zato što ima ljudi koji
žele da budemo kao oni. Nije me briga. (pokazuje na stolicu
na drugom kraju sobe i pretvara se da je to "čuvena Liza
Minnelli") To je ona tamo sa šljokicama. Ona sve to podnosi.
Pomalo je i zanimljivo gledati kroz šta ta sirota riba tamo
mora da prolazi, jer to nisam ja. Postoji razdvajanje. Liza
sa Z je osoba koju smo izmislili. Fred (Ebb, njen dugogodišnji
tekstopisac) stvarno govorimo o njoj u trećem licu. To mi daje
divno osećanje slobode.
ADVOCATE: Kada si pocela da razdvajaš sebe od Lize,
zvezde?
MINNELLI: Tome me je naučila mama. Govorila
je: "Sve što bilo ko ima da kaže za ovu zvezdu ovde, ne
možeš ih zaustaviti. Rećiće sve što žele jer mogu. Sviđa im
se to što čitaju; ne žele da čuju istinu. Ja znam sve o tome.
Ljudi ne žele da znaju da na kraju mog nastupa kada peva 'Why
oh why can't I?' i spusti se zavesa, ti dotrčavaš na binu iza
zavese sa mojom vodom."
Izlazila bih sa poslužavnikom za nju, a ona bi izgledala slomljeno
i pitala: "Kinesku ili italijansku hranu za večeru",
ja bih rekla: "Uh..." i onda bi ona uzvratila: "Skloni
se, diže se zavesa", i vratila bi se u onu istu pozu u
kojoj se nalazila kad se zavesa spustila. Oni ne žele da znaju
ništa o pravoj ženi. Ne žele da znaju koliko je zaista duhovita
bila, duhovita u vezi sa sobom samom.
ADVOCATE: Mora da je bio mnogo komplikovan odnos između
tebe i tvoje majke.
MINNELLI: O da. Moja majka je želela da napravi
veliki povratak i rekla je: "Želim da to uradiš sa mnom."
Ja sam je pitala: "Zašto ja? Nisam ništa uradila!"
Kažem vam, u toku dvočasovnog nastupa, prošla sam kroz stvari
kroz koje mnoge žene prolaze sa svojim majkama u toku dvadesetpet
godina: kroz nadmetanje. U jednom trenutku bila sam na pozornici
sa svojom mamom, a već sledećeg sa Judy Garland.
ADVOCATE: Stvarno?
MINNELLI: Da. Jedno od obećanja koje sam dala
mami jeste da neću nikada pevati njene pesme. I održala sam
ga. Mislim da se brinula da bih mogla - ako sama ne budem dovoljno
dobra - da pokušam da uradim nešto njeno da bih radila. To me
je toliko zapanjilo. Rekla je: "Pevaćeš moje pesme, znam."
A ja sam rekla: "Ne, neću. Želim da budem prvoklasna verzija
sebe, a ne drugorazredna verzija tebe." Ona me je pitala:
"Obećavaš li?", i ja sam odgovorila: "Da, mama.
Obećavam." Onda je zaplakala.
ADVOCATE: Možemo li da pricamo o tvom ocu i glasinama
da je on bio gej?
MINNELLI: Mislim da je to imalo veze sa činjenicom
da je moj otac toliko obraćao pažnju na izgled. Bio je umetnik.
Ljudi se često zbune oko toga. Ali u poslednje vreme sam upoznala
mnogo njegovih devojaka. Grupa njih je došla u pozorište u kojem
sam nastupala. Imao je mnogo devojaka između brakova.
ADVOCATE: Sigurna sam da ti nedostaje tvoj bliski prijatelj,
modni kreator Halston, koji je umro od komplikacija sa sidom,
1990.
MINNELLI: znala sam da će moji roditelji umreti;
to te uče čitavog života. Ali Halston? Kada sam izgubila Halstona,
to je bio kraj za mene. Kao Peter, i on je rekao: "Imam
problema sa rakom." Tako da nisam nikada uspela da se oprostim
kako dolikuje sa njim. Halston - kažem vam - - kad je umro,
pomislila sam: ''Šta ću ja bez ove osobe?'' On je bio moja porodica.
Bio je moj brat. Štitio me je. Držao me je dalje od svega. Držao
me je dalje od...
ADVOCATE: Droge?
MINNELLI: (smeh) Da, protivno onome u šta svi
vole da veruju.
ADVOCATE: Pročitala sam u jednoj od onih jeftinih tvojih
biografija da ste ti i Halston često zajedno uzimali droge.
MINNELLI: Rećiću ti kako je to sve počelo.
Pošto sam pristala da uradim Brayshnikovljev TV specijal, Misha
i ja smo pokušavali da smislimo šta bismo mogli da uradimo zajedno.
Vežbali smo u Halstonovom studiju. Jednog dana, pitala sam Mishu
da li ume da pleše čarlston. On je rekao: "Je l' to kao
zečji skok?" A ja sam rekla (plešući čarlston), "Ne,
napraviš korak, pa zabaciš nogu, korak, pa zabaciš nogom, korak,
pa zabaciš..."
ADVOCATE: Ucila si Baryshnikova da igra čarlston?
MINNELLI: Da. Jednom njegovom stopalu išlo
je sjajno, a drugo je igralo "Labudovo jezero"! Odjednom
je stigao Andy Warhol. Gledao nas je neko vreme. Onda je rekao:
"Zdravo" i "Wow!" To je sve što sam ga ikada
čula da je rekao, uzgred. Halston mu je rekao: "Rade TV
šou zajedno i ovde ga pišu." "Wow", rece Andy
opet. I sledeća stvar koju sam čula jeste njega kako razgovara
telefonom. Čula sam kako je rekao: "Moraš da dođeš! Baryshnikov
i Liza se jebu na stolu!" I Halston mu je rekao: "Pobogu,
Andy, skidaj se sa telefona i prestani da lažeš! S kim razgovaraš?"
Ali on je nastavio sa svojim razgovorom, lažuci o onome što
smo radili. I, naravno, ko god da je bio u pitanju, napisao
je knjigu koju si pročitala.
ADVOCATE: Pa, ako je verovati knjizi, imala si seks sa svima.
MINNELLI: Stvarno? S kim? Super! Reci mi, hoću
da znam.
ADVOCATE: Pa, tu je svakako bio Brayshnikov.
MINNELLI: Da, imali smo aferu, tako da je to
u redu.
|
|
|
|
ADVOCATE: Martin Scorsese?
MINNELLI: Da, oko toga su me tužili.
ADVOCATE: Peter Sellers?
MINNELLI: Da, ali to je dug vremenski period.
Ja sam pročitala da sam bila sa toliko ljudi koje nisam ni upoznala.
ADVOCATE: Jedina žena sa kojom sam čula da si bila jeste
kabare pevačica iz New Yorka, Lana Cantrell.
MINNELLI: (vrišti, baca kašiku opet) Lana Canterll!
O bože! Lana Cantrell? O, dušo. Wow, wow, wow! (kikoće se) Svašta.
Ina je predivna žena ali ne, ne, ne.
ADVOCATE: Da li si ikada prošla kroz fazu eksperimentisanja
sa homoseksualnošću?
MINNELLI: Naravno.
ADVOCATE: Misliš lli da vežina to radi?
MINNELLI: Da, naravno, i ja svakako jesam kao
tinejdžer. Moja najbolja drugarica, Janet, učila me je da se
ljubim. Rekla mi je da kažem reč "prunes" (suve šljive),
jer to pući usne. Vežbale smo dok nije rekla "To je dobro."
Mislim da je želela da ide i dalje, a ja sam pomislila: O,
to je zaista dobar osecaj, ali... (kikot) definitivno, ali
definitivno sam mogla da se saživim sa tim osećajem, fizičkim
osećajem. Ali ono što me je teralo na smeh jeste činjenica da
je to bila... Janet! (smeh) Pitala sam: "Da li radimo nešto
nastrano ovde?" Ona je rekla: "Ne, ne, ne, ne."
I pomislila sam, O, da! Mislim da je u tome lepota dve žene
koje vode ljubav. To mi se oduvek činilo kao nešto potpuno prirodno,
a kod mene to ima veze sa lagodnošću i razumevanjem. Plus, većina
tipova koji nisu gej pale dve žene zajedno, što mislim da je
baš homoseksualno sa njihove strane.
ADVOCATE: Zašto kažeš "mi" kada pricaš o gej
ljudima ili gej pokretu?
MINNELLI: Kažem "mi" zato što se
osećam kao deo tog pokreta zbog pitanja privatnosti. Odrasla
sam ne znajući šta je privatnost jer je moja porodica bila poznata.
Nije bilo intime, a želela sam je. Još uvek se borim za to svakog
dana. Znam da čuvam tajne. Zato što postoje porodicne tajne,
i ne želim da pričam o njima. Obećala sam to svojoj mami. Moram
i da stanem iza toga.
ADVOCATE: Kakve to veze ima sa homoseksualnošću?
MINNELLI: Naš pokret je prešao sa jednog kraja
spektra na drugi. Sada se radi o slavljenju (svog identiteta),
što je sjajno, ali to slavljenje ne bi smelo da se pretvori
u situaciju u kojoj primoravamo gej ljude da pričaju o svojim
privatnim životima ako to ne žele. Možda baka neke gej osobe
umire, a on ne želi da ona sazna za njega. To je njegova stvar.
ADVOCATE: Šta misliš o autovanju svog dobrog prijatelja
Michaela Feinsteina u našem listu pre par godina?
MINNELLI: (deluje uznemireno) Mislim da Michael
Feinstein nije želeo sebe da obeleži - i to je jasno izložio
u štampi. Rekao je: "Možete da kažete šta želite u vezi
sa mnom. Jednostavno to neću da kažem, jer će to onda da ide
ispred mog imena, kao gej pijanista, gej izvođač. Biću obeležen."
To je kao da nekoga nazivate izvođačem koji ne puši do kraja
njegovog života. Ograničavajuće je i odvlači pažnju. Mislim
da bi trebalo da se vratimo par koraka unatrag i sagledamo iz
nove perspektive mesto na kojem se sada nalazimo.
ADVOCATE: I šta ćemo da vidimo?
MINNELLI: Da nam je potreban vođa. Imamo toliko
različitih partija, treba nam i voda. Moramo se okupiti oko
jedne stvari.
ADVOCATE: Ali gej ljudi su ipak samo ljudi, a ljudi
su svi veoma različiti.
MINNELLI: Ne znam kako ovo da objasnim, pa
da pokušam metaforom. U dobroj završnoj tački svi nose isto.
I hodaju unapred - Bob Fosse je to najbolje radio - u jedinstvu.
Takva koreografija će dići publiku sa sedišta. Publika poludi
jer se igrači kreću ka njima kao jedinica, zajedno, sjedinjeni.
Fosse bi obično obukao igrače sasvim normalno da bi publika
mogla da se identifikuje sa njima. Ponekad bacim pogled na publiku
i na njih nikad nema efekat i ne shvataju ozbiljno kada ljudi
na bini skaču na sve strane drugačijim stilovima. Deluje kao
da trupa nije usklađena. Ali jeste. Oni su svi u istoj ekipi.
ADVOCATE: Pa šta bi trebalo da bude njihov cilj?
MINNELLI: Cilj treba da bude uključivanje ljudi
koji ne shvataju. Kada je gej parada u pitanju, mediji samo
prikazuju one tipove koji oblače haljine. Da bismo postigli
efekat, moramo prvo da uđemo na vrata. A da bismo to postigli,
moramo da izgledamo kao neko ko se nalazi s druge strane tih
vrata. Da želim da posetim - recimo da je još uvek živa - Mae
West, ne bih obukla farmerke i majicu. Obukla bih najbolju haljinu
sa šljokicama, stavila karmina najviše što mogu, i devet hiljada
pari trepavica. Uspela bih da uđem jer bih nosila ono što ona
razume.
ADVOCATE: Ali gej parada je prvenstveno namenjena gejevima
i lezbejkama.
MINNELLI: Da, to je proslava. Mi slavimo, pa
hajde onda da uzmemo i ostatak onoga što nam je potrebno. Jednaka
prava, lekove, i izlečenje.
ADVOCATE: Da li želiš da kažeš nešto o svom buducem
prihvatilištu za obolele od side?
MINNELLI: Da, želim da sagradim prihvatilište koje
je u skladu sa alternativnom medicinom. Zato odvajam novac od
svakog svog nastupa. Već potpisujem po prihvatilištima. To je
sjajno jer tako vidiš moć muzike i moć dodira. To me čini zahvalnom
i podseća na to što radim. A isto tako me i vezuje za ljude
koje sam izgubila. To ih čini ne toliko posebnim. Podseća me
da imam ogromno društvo u svojoj žalosti.
Prevod: R&B_Freak