Bootstrap Framework 3.3.6

[svejedno]

Vidi, ne znam.. sto se konkretnog pitanja tice....
..

Ali akcija je sledeca-

Prerano pokazivanje emocija zaista moze biti turn off - jer onda skapiram da osoba ili - nije dovoljno zrela, - dovoljno iskrena ili dovoljno skapirala svoje emocije - jer ih odma' pokazuje kao 'ultra mega - jake'. sto ja kapiram da ne moze da se desi posle kratkog poznanstva. Mislim, u odnosu na mene. (moze u odnosu na nju & njen zivot, i pisah vec o toj vrsti sebicnosti)

Dakle, to deluje, directly, kao 'budi mi zamena za sve sto mi smeta u ziotu' akcija.

Licno to ne zelim.

Niti uzimam u obzir...

...

Al' eto neke vrste objasnjenja, jel?

[Galadriel]

Originally posted by BellyButton
Ovo drugo (emotional involvement) ce sebi dopustiti samo ljudi koji su zaista zadovoljni sobom kao gay osobom...
Ponavljam, ovo shto napisah gore je nekakvo moje lichno razmishljanje i ne znam da li je potvrdjeno... Da li ima ljudi koji bi se eventualno slozili sa mnom oko ovoga???

skroz se slazem.. gay osobe u sustini pred obom imaju sledece:

1. prvo polomis noge da pronadjes nekoga ko je gay
2. onda taj neko treba da ti se svidi
3. ti takodje njoj/ njemu
4. da ste oboje solo ili da se ne oporavljate od predhodne veze
5. da ste u potpunosti zadovoljni time sto ste gay
6. rizikujes da izgubis podrsku najblizih
7. rizikujes da mozes da izgubis posao, rizikujes napredovanje
8. zivis sa etiketom pervernjaka
9. nemas slobodu pokazivanja emocija da se ljudi ne bi zgrazavali, gadili, ili nalozili i blenuli ko telad.. dobio batine
10. dostojanstvo je, gde je dostojanstvo i ponos u gay identifikovanju?
11. homo okruzenje nije nimalo tolerantno
12. cak i da stvoris okruzenje puno ljubavi i razumevanja sa voljenom osobom, takvo ce se smatrati za bolesno i nepodobno za podizanje dece, stvaranje porodice

i ko zna sta sve jos


hhmm, aj ti tu uglavi emotional involvement.. sigurno da ce vecina krenuti linijom manjeg otpora, samo jedan od mnogih primera da ce ljudi ici protiv sebe radi ususkanog zivota

pa cak i da se sve ovo stavi po strani onda dolaze problemi unutar same veze koje su teske i str8erima

jednostavno previse stvari mora da se uklopi ako si gay, tako da je potraga za osobom koja ti nije second choice ravna igranju na loto - u.. ljudi se dave u moru drugih ili cak trecih izbora..

i da se ne razumemo pogresno ja sam od optimista iako realnost nije ljubicasta

za zdravu vezu je potrebna jaka podloga, nijedna gay osoba nema tako nesto, sve je konstantna borba nazalost cesto i sa samim sobom ( i to ne u smislu da li zelis da zivis gay zivot ili ne, nego iskljuciti spoljne ugrozavajuce uticaje )



sto se teme konkretno tice, kad nadjes nekoga ko ti se zaista dopada, onda zna da se desi preteran izliv emocija prebrzo, a to stvarno zna da smori i uplasi drugu osobu.. emotivna veza je nesto sto ide postepeno, da raste, razvija se bla bla.. svi zele nesto sto misle da ne mogu da imaju, ako se otvoris pre vremena prosto prestane da bude to to.. ako mozes da imas nesto bez truda dobijes osecaj da nije toliko vredno

ali opet ako je obostrano, ne postoji prerano

[Lakiboy_ns]

Originally posted by BellyButton

Originally posted by Lakiboy_ns
Mada emotivnost ima vise nivoa...ja recimo volim ljude koji su emotivni u smislu da se vezu za voljenu osobu i ne boje se da njemu/njoj pokazu svoja osecanja-i sam sam takav

Ti chak, onda, dodjesh izuzetak...
Pa, upravo o takvoj emotivnosti ja u sushtini i govorim... A narochito o njenom pokazivanju!!!
Ali zashto je toliko rasprostranjena ona pojava da je ljudima turn-off kada im neko pokaze da ih voli ili da im je naklonjen???

Sada cu biti smeo i iznecu svoju teoriju... Kittrie (a i ostali), shta mislite vi o sledecoj hipotezi?:
U patrijahalnoj zemlji Srbiji vecina ljudi ipak nije nachisto sa sobom po pitanju sexualne orjentacije. Ljudi znaju da su gay, ali im se ta chinjenica ne dopada... I zato im je lakshe da se prepuste telesnim zadovoljstvima (ona obichno traju oko 15 minuta), nego da se upushtaju u pravu razmenu emocija (koja ima tendencija da preraste u neshto shto traje mnogo duze od 15 minuta, jelte?)... Moj nekakav lichni zakljuchak je da je sexualni chin gay ljudima mnogo manja potvrda njihove homosexualnosti nego shto je to "emotional involvement" tj. razmena iskrenih emocija. Ljudi ce uvek ici linijom manjeg otpora. Ovo drugo (emotional involvement) ce sebi dopustiti samo ljudi koji su zaista zadovoljni sobom kao gay osobom...
Ponavljam, ovo shto napisah gore je nekakvo moje lichno razmishljanje i ne znam da li je potvrdjeno... Da li ima ljudi koji bi se eventualno slozili sa mnom oko ovoga???

Hmmm....ne slazem se u potpunosti sa tim.
Tacno je da neki ljudi nisu nacisto sa svojom sexualnoscu i da zbog toga nisu u stanju da se emotivno vezu za osobu istog pola.
Ali postoji dosta gay ljudi koji vrlo dobro znau sta su, ko su, i sta zele i traze.Promiskuitetnost je kao pojava inace rasprostranjenija medju muskarcima pa se to odrazava naravno i na gay ljude...znas onu izreku boys will be boys
Mislim da ljudi koji su bili cesto puta povredjeni u predjasnim vezama posle nekog vremena prestaju da traze emotivnu vezu i traze iskjucivo i samo sex dok naravno postoje i oni koji su po meni emocionalno disfunkcionalni i koji nikada nisu bili u vezi niti je zele vec traze samo i iskljucivo fuck partnere.

Ipak mislim da je najbrojnija ona kategorija koji svoje emocije sakrivaju kao zmija noge bojeci se da ce ukoliko ih pokazu biti ocenjeni kao slabi ili nesto slicno.
To su oni koji placu samo kada su sami u mraku i kada ih niko ne vidi ali ipak placu ponekad i osecaju jake emocije kao i svi ostali.

[Paranoid Androgynoid]

emotivnost nije urodjena.. emotivnost se gradi, rano i dugo i uz pomoc mnogobrojnih faktora. koliko je samo ljudi iz naseg mladjanog okruzenja zaduzeno za to verovatno niko od nas toga nece biti svestan, ever.
neko izraste u coveculjka koji normalno i odmereno (mada, sta je to normalno?!) reaguje na situacije i zbivanja u zivotu, odnose sa drugim ljudima.. sangvinicno, racionalno.. paaa, ja bih tu rekla "suvise plasticno". i nekome je to ok, nekome nije. oni su uglavno zadovoljni i prezadovoljni sobom.. i blago njima.
neko izraste u emotivca (sirim narodnim masama poznatijeg kao "pateticara") koji je u stanju da, sto Colorado dear rece, zaboravi kako se uspravno stoji na nogama od preterane osetljivosti i sposobnosti da potpuno utone u to stanje. to je preterivanje i skodi svima, kako njemu tako i drugima.. ne volem. mada smatram da svi nekada u zivotu dodju u makar slicno stanje ovome.

na kraju krajeva.. iskustvo, pogotovo u uslovima u kakvim mi zivimo, govori to da ogromnom vecinom ljudi upravljaju odbrambeni mehanizmi. tvrdim!
naucena reakcija negiranja, sublimiranja, potiskivanja ili neki drugi vid transformacije i racionalizacije prirodnih emocija je nesto sto je postalo toliko "in" i toliko rasprostranjeno da je to prosto tesko poverovati, no dobro.. neko je skockan takav od detinjstva - traume, neposvecivanje paznje u nekim prvim godinama zivota, zivot u nenormalnim socijalnim i egzistencijalnim uslovima su sve cinjenice koje dovode do skrnavljenja razvoja jedne (opet relativno) normalne licnosti. i to je donekle opravdano, jbg, ne mazi zivot sve ljude na ovoj planeti.
..neko kasnije bude povredjen, pa shvati da je bolje postati ah-taj-tako-in "ice queen" (jos se i rimuje ) da bi se zastitio od daljeg povredjivanja i daljeg emotional involvement-a, nego da opet prolazi kroz isti "pakao" zivota i ljubavi. ali da li zauvek moze ostati takav!? i dont think so.. verujem samo u natural born bitches, koji jednostavno zrace time, osetis ih bre kako disu, kako gledaju tj. ne gledaju. ovi koji tralalaishu okolo na sav glas kako su ovakvi, onakvi, hladni, neemotivni, asexualni, nesavesni, kucke i ostalo.. heh ..pas koji laje ne ujeda. pure pretending i vladavina odbrambenih mehanizama.. dok ne dodje ono pravo. a onda se sve zidine lome i icequeen postaje potencijalno depresivni alko-wannabe-involved (uh, sto to volim da vidim.. a onda shut!)

ne smatram da je pogresno biti emotivan.
ne smatram ni da je pogresno biti neemotivan.
ali sve to treba ici do neke odredjene granice i u skladu sa trenutkom ili zivotnom situacijom.
ta granica je medjutim i po svemu sudeci subjektivna. i malo ju je tesko kontrolisati uglavnom.

i tebi, Belly, ma ko i ma kakav argument dao ovde nece te moci ubediti da je to sto si ti (pre)emotivan lose jer je to jednostavno tvoje "normalno", tvoj pattern, nacin na koji ti egzistiras i kakav je tebi jedini i jedino normalan i prirodan. sklopljen si malo drugacije nego drugi ljudi, jbg, ne mogu svi biti isti..
ali smatram da je lose, pre svega po same te ljude, biti preosetljiv.. sto se veoma razlikuje od emotivnog. skakanje iz traume u traumu, iz pada u neki sledeci pad, tripa u neki novi trip koji obicno takvi ljudi sami sebi namecu tj. stvaraju u glavi i onda sitnica otkaci "klik" a onda krene to neko crno stanje ispunjeno i prepunjeno samosazaljenjem ili vapajem za sazaljenjem aka. kukumavcenjem. thats not okay.. ubijas i sebe i ljude oko sebe na taj nacin, umesto da istu tu energiju, cak i manje energije nego sto je za samosazaljevanje potrebno, ulozis u prevazilazenje svog stanja i pravljenjem koraka napred.. a svi to mogu.. i sve je u glavi! niko me ne moze ubediti da sami ne mozemo prevazici i najgora stanja i da su nekakvi lekovi neophodni. (osim za teze slucajeve, a tu onda dolaze parice ljudima drage mi profesije )

uh.. mrzi me vise da pisem, spetljah se i sama od neispavanosti
all in all is all we are!
svi smo razliciti i ne postoji normalno i nenormalno.
postoji samo normalna i nenormalna reakcija na nesto sto je drugacije od nas.. a svi smo drugaciji medjusobno.
srecom, uvek (bar ja zivim u tom ubedjenju) postoji negde tamo neki soulmate.. i probaj da se radujes tome, neko ce te vec nekada u zivotu shvatiti i voleti kao takvog.



(i definately have to sleep! )

[ljiki]

A shto je toliko loshe biti emotivan?

niko nije rekao da je lose , mada obicno ti emotivni prvi naj.....

pa posle:doh:

[V25]

Danas se ne prašta emotivnost, bitno je da imaš principe, makar oni bili silom izazvani. Zahvalan sam što nisam osoba koja se u vezi vodi principima već ljubavlju.

[bigirl]

Originally posted by BellyButton
Po mojoj (vrlo slobodnoj) proceni - nekih 95 % forumasha reaguje negativno na chinjenicu da je neko emotivan. Ja ovu osobinu uopshte ne smatram loshom, naprotiv... Cenim je kod drugih ljudi... Rekao bih chak da je pozeljna...
Ono shto mene zanima (poshto ja zaista ne razumem) je: zashto je toliko loshe biti emotivan? Zashto je loshe to pokazivati? Hocu najdirektnije moguce odgovore... Koga ne mrzi da mi da svoje mishljenje i objashnjenje?
(Nemojte samo postovati odgovore tipa "pa ne znam, meni se to ne svidja", vec mi dajte RAZLOGE zashto vam se to ne svidja...) Ubedite me argumentima i svojim iskustvima (ili chime vec) da je loshe biti emotivan kada vec toliko kritikujete tu moju osobinu...
(Izjasnite se, naravno, i vi koji delite MOJE mishljenje da je ok biti emotivan i to pokazati, ali ne i isticati)...
Hvala svima unapred...

Emotivnost se doživljava kao slaba tačka. I ismeva. Doživeh to na sopstvenoj koži mnogo puta.

[V25]

Originally posted by bigirl

Originally posted by BellyButton
Po mojoj (vrlo slobodnoj) proceni - nekih 95 % forumasha reaguje negativno na chinjenicu da je neko emotivan. Ja ovu osobinu uopshte ne smatram loshom, naprotiv... Cenim je kod drugih ljudi... Rekao bih chak da je pozeljna...
Ono shto mene zanima (poshto ja zaista ne razumem) je: zashto je toliko loshe biti emotivan? Zashto je loshe to pokazivati? Hocu najdirektnije moguce odgovore... Koga ne mrzi da mi da svoje mishljenje i objashnjenje?
(Nemojte samo postovati odgovore tipa "pa ne znam, meni se to ne svidja", vec mi dajte RAZLOGE zashto vam se to ne svidja...) Ubedite me argumentima i svojim iskustvima (ili chime vec) da je loshe biti emotivan kada vec toliko kritikujete tu moju osobinu...
(Izjasnite se, naravno, i vi koji delite MOJE mishljenje da je ok biti emotivan i to pokazati, ali ne i isticati)...
Hvala svima unapred...

Emotivnost se doživljava kao slaba tačka. I ismeva. Doživeh to na sopstvenoj koži mnogo puta.

Takođe. A da ne kažem da neki stvore i averziju prema emotivnim osobama. Danas još ispadosmo krivi mi koji iskazujemo emocije i volimo.

[bigirl]

Originally posted by Beogradjanin18
Takođe. A da ne kažem da neki stvore i averziju prema emotivnim osobama. Danas još ispadosmo krivi mi koji iskazujemo emocije i volimo.

Baš to!

Najgore je što kad neko emotivan priča kako ga je neko ne-emotivan šutnuo, komentari ne budu "ma pusti, zar ne vidiš da je debil" nego "jbt, ugušio si ga".

Mislim, wtf?!

[Lucky_thumble]

zato sto oni svi da je to zenska osobina,jer se kao emotivni predstavljaju uglavnom feminizirani.al to nije tacno.
nema coveka koji nije emotivan.samo je pitanje ko ce koliko da pokaze,a kad se zaljube svi su podjednako (odnosno mnogo) emotivni.
ljudi u stvari mrze kad neko to otvoreno pokazuje,i u pravu su.
glupo je kad nekom odma pokazes kolko si slab(emotivan)

[Ulix]

a) Emotivan ne mora biti isto sto i patetican. (Ne razumem kako neko ko nije emotivan moze da voli; ali razumem i kako bilo ko ne zeli da trpi pateticara pored sebe - to opterecuje.)

b) Licno ne volim stene, ali ne volim ni one koji svakih pet minuta ushiceno izjavljuju svoju vecnu ljubav i nekakav enormni intenzitet osecanja. Nisam osoba kojoj trebaju takvi potresi - ja volim, ali moja ljubav tesko da moze biti toliko eksplozivna, jer da jeste, potrosila bi se. Ljubav je nesto drugo.

c) Amerikanci imaju jednu glupu izreku, koja je savim primenljiva u ovoj situaciji - show, don't tell. Vise volim da svoju ljubav pokazem nekim diskretnijim, sitnijim gestovima, nego da urlicem na sav glas da nekog volim. I obrnuto vazi: pokazi mi da me volis nekom sitnicom, mani se mitoloskog intenziteta tvojih osecanja prema meni.

d) Dakle - nije lose biti emotivan, lose je biti sumanuto emotivan, i lose je preterivati u tome. Ako ne zbog sebe, a ono bar iz obzira prema partneru. Ako nekog volis toliko histericno, najmanje sto mozes da ucinis je da ga ne gusis.

e) Sve ovo ne znaci da ne treba nekom pokazati svoja osecanja, vec da to treba uciniti na jedan artikulisan nacin.

[vremecuda]

Ne,ne smatram da je lose biti emotivan...
Zasto bi bilo,to je vrlina po meni....


Ali....

Kad si suvise emotivan (ko' sto sam ja budala) na*ebo si ... (ljudi to iskoriste,nazalost)...tako da je verovatno lose po samog sebe,kad si emotivan...

[Galadriel]

Originally posted by Ulix
ljubav tesko da moze biti toliko eksplozivna, jer da jeste, potrosila bi se. Ljubav je nesto drugo.

eksplozivnost vezujem za strast, kojoj ce kad tad intenzitet opasti

[Tungi]

Pa lose je zapravo,jer zivimo u hladnom i bezosecajnom svetu,ne trebamo se pak ni stideti svoje emotivnosti,a ni ponositi.Voleo bih da nisam ovoliki emotivac.

[Galateja]

Originally posted by Hys.

Volim emotivnost.
Ali.
Volim ljude koji su istinski emotivni, znaci NE OSETLJIVI vec OSECAJNI. Osetljive dozivljavam kao ljude koje pogadjaju stvari samo kada su oni u pitanju, a osecajne kao ljude koji su sposobni za empatiju, koje istinski pogadja patnja drugih ljudi.

Upravo!
A nekako često se desi da ljudi prave inverziju ta dva pojma i otud nesporazum.
Volim ljude sklone emocijama, ali koje emocije motivišu da daju sebe, da budu bolji, da razumeju, a ne da drže slovo o tome koliko su emotivni.

Mnogi se odnose prema emotivnosti samo kroz reči bez pokrića, kao Bata u Raljama života.

''

[Sunce]

Potrebno je biti:

mizantrop

egoista, teziti i voleti samo sopstveni uspeh

sale svesti samo na politicke teme

obozavati Japan

levicu

nikada ne pricati o osecanjima jer je to patetika

biti gospodar ili rob

i tada si in.

[acid drop]

pizduljica sam i time se ponosim.

[Sunce]

Originally posted by svejedno

Prerano pokazivanje emocija zaista moze biti turn off - jer onda skapiram da osoba ili - nije dovoljno zrela, - dovoljno iskrena ili dovoljno skapirala svoje emocije - jer ih odma' pokazuje kao 'ultra mega - jake'. sto ja kapiram da ne moze da se desi posle kratkog poznanstva. Mislim, u odnosu na mene. (moze u odnosu na nju & njen zivot, i pisah vec o toj vrsti sebicnosti)

I meni smeta to prerano izlivanje. Medjutim, te osobe nisu pogresne, nama to ne prija i onda je na nama da se ogradimo i prekinemo.

[Sunce]

Originally posted by Ulix

b) Licno ne volim stene, ali ne volim ni one koji svakih pet minuta ushiceno izjavljuju svoju vecnu ljubav i nekakav enormni intenzitet osecanja. Nisam osoba kojoj trebaju takvi potresi - ja volim, ali moja ljubav tesko da moze biti toliko eksplozivna, jer da jeste, potrosila bi se. Ljubav je nesto drugo.

Onda ne budes sa takvim osobama, ne vidim problem.

Originally posted by Ulix

c) Amerikanci imaju jednu glupu izreku, koja je savim primenljiva u ovoj situaciji - show, don't tell. Vise volim da svoju ljubav pokazem nekim diskretnijim, sitnijim gestovima, nego da urlicem na sav glas da nekog volim. I obrnuto vazi: pokazi mi da me volis nekom sitnicom, mani se mitoloskog intenziteta tvojih osecanja prema meni.

Ali to sto ti volis i kako volis, ne znaci da je apsolutno ispravno. Mozda ne urlicu, to su oni. Mozda njima ne odgovaraju tvoji diskretni gestovi. Ako ti neko urlice, ako ti smeta - opet ono: ne budes sa takvom osobom.


A reci jesu dela.

Mislim da ljudi koji se gade patetike zapravo imaju problem da pricaju sta osecaju ili da na neki nediskretan nacin pokazu svoja osecanja. Pa kad neko pokazuje na takav nacin, to izaziva frustraciju i zigosanje "On je patetican". Svako ima pravo na svoj nacin.

Originally posted by Ulix

d) Dakle - nije lose biti emotivan, lose je biti sumanuto emotivan, i lose je preterivati u tome. Ako ne zbog sebe, a ono bar iz obzira prema partneru. Ako nekog volis toliko histericno, najmanje sto mozes da ucinis je da ga ne gusis.

e) Sve ovo ne znaci da ne treba nekom pokazati svoja osecanja, vec da to treba uciniti na jedan artikulisan nacin.

A ko ce to izmeriti - koliko je neko emotivan ili sumanuto emotivan? Mozda neko tvrdi da si ti hladan, zatvoren i emotivni bogalj. Niko nema pravo da sudi o tudjoj emotivnosti. Moje misljenje je da covek moze da kaze - meni se to dopada ili ne, meni to prija ili ne.
Ono sto je meni preterano, drugome nije, ili mu je mlako....
Ne verujem u gusenje. Ako te neko gusi, onda to znaci da ti se ne dopada.

Artikulisanost je vec nesto drugo.

[dukkehjem]

Originally posted by acid drop

pizduljica sam i time se ponosim.

same here.

s tim sto, naravno, nemojmo preterivati. realan sam u smislu da, ako nekoga volim - volim, ako ne osecam ljubav, necu pricati da ga volim.
I, na kraju, bas iz ljubavi nikad ne bih davio nekoga, osobe koje dave druge, a da ih je abs briga i da to ne primecuju su egoisti i sposobni da samo sebe i svoje projekcije vole. Ne druge.

[badu]

Nije. I luv it.

[elektron84]

Originally posted by acid drop

pizduljica sam i time se ponosim.

Ja nisam i time se ponosim

Lose je jer rizikujes da, kao kad zimi ides bosonog, navuces neku boljku.

To realno i jeste ljudska slabost, jer ce se kad tad naci neko ko ce to iskoristiti.
Neko je presrecan sto je emotivac i pokazuje to i cesto su mi iznosili argumente tipa bolje da otvoreno pokazujem svoje emocije pa neka me i povrede umesto da budem hladan i zatvoren za ceo svet.

Meni je draza opcija bez emocija
To sto neko nije bas emotivac, pa nije operisan od emocija.

A kad vidim da je neko od mojih prijatelja onaj iskreni, naivni emotivac, i kad vidim koliko puta samo lose prodje u zivotu, poludim. Trudim se svim silama da ocvrsnu i da malo stave emocije pod kljuc.

Nadam se da sam odgovorila na temu.
Znaci, rizikujes da budes povredjen. I mnogo su vece sanse da se to desi tebi nego onima koji "igraju opreznije".

[Casino]

Kad god bih emotivan n a j e b a h

[VANGEL]

Originally posted by Casino

Kad god bih emotivan n a j e b a h

Slazem se

[Heartkiller]

Nije lose biti emotivan, lose moze da bude samo ako svoje emocije ne umes nazivati pravim imenom i ukoliko ne znas da se iskontrolises u situacijama gde se to mora...

[VANGEL]

Pa dobro to da.
Mada neko ima vise neko manje emocija

[Sunce]

Jebala vas kontrola. Nije to matematika da sve ide po formuli.

[Sanja Steppenwolfin]

nije probem biti emotivna osoba sve dok pored sebe imas jakog partnera koji to moze da izbalansira i pokazes voju "snagu", a ako su oba partnera emotivna dolazi do prebacivalja tipa "ne, ti ne uvidjas moje probleme, i kako ja patim, i kako mi je tesko", a ovaj/ova "ma sta je bre tebi tesko pogledaj mene!"

ja sam jako emotivna, i kada partnerka to ne moze da izbalansira onda poludim i to se pretvara u nervozu i stanje placem i vicem istovremano i ona je jako emtivna, ali dosta toga moze da podnese i trudi se da ne pokazuje tu svoju emotivnost, zato sto i ona na to gleda kao slabost.

[Sanja Steppenwolfin]

Originally posted by Sunce

Jebala vas kontrola. Nije to matematika da sve ide po formuli.

tako je. osoba koja krije svoje emocije je po meni fake, i kako cu ja biti sigurna da ako uspeva da sakrije svoju emotivnost to nije osoba koja ce mi i glumiti pri izrazavanju ljubavi?

[VANGEL]

Originally posted by Sanja Steppenwolfin

Originally posted by Sunce

Jebala vas kontrola. Nije to matematika da sve ide po formuli.

tako je. osoba koja krije svoje emocije je po meni fake, i kako cu ja biti sigurna da ako uspeva da sakrije svoju emotivnost to nije osoba koja ce mi i glumiti pri izrazavanju ljubavi?

Pa nema tu glume nikakve ustvari mozda i ima - ja licno ih ima mislim na emocije ali nisu toliko izrazene vise sam hladan ...