Kultura i umetnost

Poezija

Književnost, film, TV, pozorišta, galerije...

Moderatori: Over the rainbow, Moderators

Postod jagodicaa » 23 Apr 2016, 14:04

Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate,
onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja
dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.

Dragana Konstantinovic, Prva ljubav
Korisnikov avatar
 
Postovi: 74
Pridružio se: 21.01.2016
Lokacija: Beograd

Postod jagodicaa » 23 Apr 2016, 14:11

Мика Антић: ДА ЛИ САМ СВУДА ГДЕ СУ ТРАГОВИ
Да ли сам свуда где су ми трагови,
Ко зна с чим сам се спајао,
А нисам ни такао?

Можда сам боравио и у свом животу,
Можда постоје извесни знаци,
Али као да је неко стран.

Али ипак уз мене се може, мада је необично.
Са мном је опасно ићи, ја се никад не умарам.

Ваљда сам једини сведок који сумња у себе
Све чешће ми се чини
Да нисам никакав облик
Већ да слободно једрим кроз сопствено
Пијанство – препуштен сунчевом ветру
Одливам се и доливам.

Али ипак уз мене се може, мада је необично,
Са мном је опасно хтети, ја никад не одустајем.

Неискварен искуством, посебан случај самоће.
Понекад измислим садашњост,
Да имам где да преноћим.
И сувише сам видео, да бих смео да тврдим,
Много тога сам сазнао, да бих имао иједан доказ.

Али ипак уз мене се може, мада је необично,
Са мном је опасно волети, ја никад не заборављам.

Покушавам да схватим учења која мене схватају.
Нејасна ми је вера, спремна у мене да верује.
Тешко је бити окован у моју врсту слободе.
Лако ми је с немиром, не могу да умирим мир.

Али ипак уз мене се може, мада је необично.
Са мном је чудно чак и умрети, јер ја се не завршавам.
Да ли сам свуда где су ми трагови?
Korisnikov avatar
 
Postovi: 74
Pridružio se: 21.01.2016
Lokacija: Beograd

Postod Speculum Columbae » 23 Apr 2016, 16:43

Evo meni jedna rođendanska soneta

Take all my loves, my love, yea, take them all;
What hast thou then more than thou hadst before?
No love, my love, that thou mayst true love call;
All mine was thine before thou hadst this more.

Then, if for my love thou my love receivest,
I cannot blame thee for my love thou usest;
But yet be blamed, if thou thyself deceivest
By wilful taste of what thyself refusest.

I do forgive thy robbery, gentle thief,
Although thou steal thee all my poverty:
And yet, love knows, it is a greater grief
To bear love’s wrong than hate’s known injury.

Lascivious grace, in whom all ill well shows,
Kill me with spites; yet we must not be foes.

Sonnet 40, Will Shakespeare
Korisnikov avatar
das Unheimliche
 
Postovi: 18093
Pridružio se: 05.09.2008

Postod Dark Walker » 01 Jul 2016, 00:15

Marilyn Monroe je pisala pesme koje nije objavljivala. Međutim, o nekima od njih su njene kolege iste profesije imale visoko mišljenje. Zahvaljujući slavnom američkom pesniku Carlu Sandburgu postali su poznati neki tekstovi njenih pesama. Objavljujemo Marilynine dve pesme koje su prvi put ugledale svetlost dana 1972, deset godina posle njene smrti.

NE PLAČI LUTKO MOJA
Ne plači lutko moja
Ne plači
Ja te držim i ljuljam te u sanak
Smiri se, smiri, ja znam da nisam
tvoja majka koja je umrla.

POMOĆ, POMOĆ

Pomoć, pomoć
Pomoć. Ja osećam kako
mi život prilazi bliže.
A sve što ja želim je smrt.

:cita:
Korisnikov avatar
 
Postovi: 8583
Pridružio se: 24.08.2012

Postod elizevin » 01 Jul 2016, 00:36

ono kad ti dragi bira pesmu :love:

U mojoj glavi stanuješ

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je
soba i mali balkon s kog puca
vidik na moje misli najtananije.
Ponekad slušaš kako mi zakuca
srce ko živi leptir iz kutije.
Ja ti odškrinem vrata: niz basamake
silaziš u vrt za kog niko ne zna.
Na povjetarcu lebdiš poput slamke.
(Dok za to vrijeme, možda: neoprezna
stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)
Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš
u morsku pjenu, ispod sunca, gola)
spazim te kako po kiši preskačeš
barice i sva u blatu do pola
žuriš na posao s licem ko da plačeš.
Prolazi dan za danom i sva svota
vremena tvog se po dva puta zbira:
pa pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvoga lica punog mira
da ne znaš kako živiš dva života.
U mojoj glavi stanuješ i dubiš
crne i bijele hodnike za
misli: kako mi bježiš il me ljubiš?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubiš…
Korisnikov avatar
 
Postovi: 1118
Pridružio se: 27.10.2013
Lokacija: Beograd

Postod tamanoir » 01 Jul 2016, 02:03

Slika
Korisnikov avatar
disillusionment
 
Postovi: 1040
Pridružio se: 10.03.2009

Postod Dark Walker » 04 Jul 2016, 10:36



Veris Leta Facies

The merry face of spring
turns to the world,
sharp winter
now flees, vanquished;
bedecked in various colours
Flora reigns,
the harmony of the woods
praises her in song.
Ah!

Lying in Flora's lap
Phoebus once more
smiles, now covered
in multi-coloured flowers,
Zephyr breathes nectar-
scented breezes.
Let us rush to compete
for love's prize.
Ah!

In harp-like tones sings
the sweet nightingale,
with many flowers
the joyous meadows are laughing,
a flock of birds rises up
through the pleasant forests,
the chorus of maidens
already promises a thousand joys.
Ah!

:mag:
Korisnikov avatar
 
Postovi: 8583
Pridružio se: 24.08.2012

Postod Dark Walker » 04 Jul 2016, 18:52



Also known as Norma Jeane Baker. :D
Korisnikov avatar
 
Postovi: 8583
Pridružio se: 24.08.2012

Postod Dark Walker » 05 Jul 2016, 20:57

Jovan Jovanović Dragon :maljkovic:

Pesma jednog najlojalnijeg građanina

Sve sam želje iščup'o,
pa čuvam zahvalnost;
crkva mi je dinastija,
molitva lojalnost.
Udrite me na muke,
stav'te me na probu,
spustite mi najcrnji
komadić u torbu;
metnite me gladnoga
da čuvam kordone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Učiću se ćutanju,
da mi bude dika,
slobodu ću izbrisat
iz moga rečnika.
Vladaću se k'o da sam
u kom prošlom veku,
namignite, spaliću
svu biblioteku;
pogoreću Šilere,
Milje i Bajrone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Ako j' dužnost građanska,
hraniću se travom,
naučiću klimati
prepokornom glavom,
i kurjuk ću oplesti,
k'o u mandarina,
i srkaću samo slast
zvaničnih novina.
Pobeći ću kad mi ko
spomene Prudone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Za šampanjac veli se:
rđav primer daje,
kako lufta dobije,
stegu ne priznaje.
Kloniću se brižljivo
te francuske mode,
neću piti šampanjca,
pa ni same sode,
neću sesti ni za sto,
gde spazim sifone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Nećete me videti
da se na što durim,
kad opazim nepravdu,
ja ću da zažmurim.
Od boga su zvanija,
od boga su vlasti,
pa baš da me oglobe,
neću nikom kaz'ti.
Kad bog hoće, i pravo j',
ber'te milione, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

Kad ministri namignu,
leći ću da spavam,
a u snu ću šaptati:
"Ja se pokoravam!"
Dok ne reknu: "Ustani!"
donde ustat neću,
zapovede l' da umrem,
dobro, i umreću.
Ako falim, nemojte
davat mi pardone, -
al' dopust'te jedino
- da mrzim špione!

(1871)

Horrific!!! :uplasen:

Slika
Korisnikov avatar
 
Postovi: 8583
Pridružio se: 24.08.2012

Postod Dianna » 12 Avg 2016, 15:32

Bukovski -Znaci, ti bi da budes pisac?

Ako ne navire iz tebe
bez obzira na sve…
i ne pokušavaj.
Ako se ne pojavi iz čista mira
iz tvoga srca, tvog uma, tvojih usta
iz tvog stomaka…
i ne pokušavaj.
Ako moraš da sjediš satima
buljeći u monitor
ili pogrbljen nad
pisaćom mašinom,
tražeći riječi…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš zbog novca
ili slave…
i ne pokušavaj.
Ako to radiš samo zato
da bi odveo žene u krevet…
i ne pokušavaj.
Ako moraš samo da sjediš
i pišeš sve to iznova i iznova…
i ne pokušavaj.
Ako ti je teško pri samoj pomisli da to moraš raditi…
i ne pokušavaj.
Ako pokušavaš da pišeš kao neko
drugi…
zaboravi.
Ako moraš čekati da izbije iz
tebe,
onda čekaj strpljivo.
A ako nikada ne izbije,
nadi nešto drugo da radiš.
Ako moraš prvo da to pročitaš svojoj ženi,
djevojci,
svojim roditeljima
ili bilo kome drugom…
nisi spreman.
Ne budi kao većina drugih pisaca,
ne budi kao hiljade drugih
koji sebe zovu piscima.
Nemoj biti tup i dosadan
i pretenciozan,
nemoj biti izlizan egoizmom.
Sve biblioteke ovog svijeta
zijevaju od dosade
nad takvima kao što si ti.
Ne dozvoli im to.
Budi svoj.
Ako ne izlijeće iz tvoje duše
kao raketa,
ili ako te tvoja tišina
ne dovodi do ludila,
samoubistva ili ubistva…
i ne pokušavaj.
Ako te to sunce unutar tebe
ne prži do bola…
i ne pokušavaj.
Ali zato kad dode vrijeme
i kad dode “tvoj red”,
TO će se desiti samo od sebe
i nastaviće tako da se dešava
sve dok ne umreš TI
ili dok ne umre TO u tebi.
Korisnikov avatar
 
Postovi: 24
Pridružio se: 12.08.2016

Postod Over the rainbow » 28 Avg 2016, 20:56

"If You Forget Me"
Pablo Neruda

I want you to know
one thing.

You know how this is:
if I look
at the crystal moon, at the red branch
of the slow autumn at my window,
if I touch
near the fire
the impalpable ash
or the wrinkled body of the log,
everything carries me to you,
as if everything that exists,
aromas, light, metals,
were little boats
that sail
toward those isles of yours that wait for me.

Well, now,
if little by little you stop loving me
I shall stop loving you little by little.

If suddenly
you forget me
do not look for me,
for I shall already have forgotten you.

If you think it long and mad,
the wind of banners
that passes through my life,
and you decide
to leave me at the shore
of the heart where I have roots,
remember
that on that day,
at that hour,
I shall lift my arms
and my roots will set off
to seek another land.

But
if each day,
each hour,
you feel that you are destined for me
with implacable sweetness,
if each day a flower
climbs up to your lips to seek me,
ah my love, ah my own,
in me all that fire is repeated,
in me nothing is extinguished or forgotten,
my love feeds on your love, beloved,
and as long as you live it will be in your arms
without leaving mine.
Korisnikov avatar
Care killed the cat.
 
Postovi: 10440
Pridružio se: 06.06.2012

Postod Dark Walker » 09 Sep 2016, 11:11

Korisnikov avatar
 
Postovi: 8583
Pridružio se: 24.08.2012

Postod Speculum Columbae » 26 Okt 2016, 15:52

Io mi senti’ svegliar dentro a lo core
un spirito amoroso che dormia:
e poi vidi venir da lungi Amore
allegro sì, che appena il conoscia,

dicendo: "Or pensa pur di farmi onore";
e ’n ciascuna parola sua ridia.
E poco stando meco il mio segnore,
guardando in quella parte onde venia,

io vidi monna Vanna e monna Bice
venire inver lo loco là ’v’io era,
l’una appresso de l’altra maraviglia;

e sì come la mente mi ridice,
Amor mi disse: "Quell’è Primavera,
e quell’ha nome Amor, sì mi somiglia"
Korisnikov avatar
das Unheimliche
 
Postovi: 18093
Pridružio se: 05.09.2008

Postod Speculum Columbae » 15 Nov 2016, 20:33

Korisnikov avatar
das Unheimliche
 
Postovi: 18093
Pridružio se: 05.09.2008

Postod .:Q:. » 18 Nov 2016, 03:48

Korisnikov avatar
 
Postovi: 450
Pridružio se: 12.01.2014

Postod Speculum Columbae » 22 Dec 2016, 01:07

evo u čast najduže noći u godini drevna orfička himna boginji Noći, zapisana u III v. p.n.e. ali verovatno daleko starija od toga:

Opjevat ću Noć, majku bogova i ljudi.
Ona je izvor svega. I mi je još zovemo Kipridom.
Čuj me, zvjezdana i sjajnocrna božice sveta
što se veseliš tišini i spokojnom snu!
Ti si nam sreća, ti si puna čarolija,
ti si prijatelj bdjelaca
i majka snova.
O tješiteljice, ti si melem naše bijede.
O uspavačice, o majko svega
ko i putnika što jezde, -
o sjajna,
o beskrajna što pripadaš nebu i zemlji!
U te tonu svi vremenski krugovi, -
ti se igraš zanosima tajnim.
O ti što iz carstva mrtvih donosiš svjetlo
i opet silaziš u krilo tamnog Hada!
Jao, strašna Sudba nad svim vlada i caruje.
O blažena Noći,
o usrećiteljice, o blaga,
o ti svega živog utješiteljice,
sad kad čuješ glase i molbe ponizne,
rastjeraj utvare noćne
čije se sablasno oči svijetle u tami,
te blaga s blagošću nam dođi,
nama ljudima koji smo sami!
Korisnikov avatar
das Unheimliche
 
Postovi: 18093
Pridružio se: 05.09.2008

Postod alexandermagic » 07 Jan 2017, 18:11

Vicious thirsty hunting winds,
Chasing always down,
Emotion's infinite unchained vortex,
Thought claws raking bloody trails,
The wild silent scream disappears,
Upon leaving your speechless mouth.

Walls of cyclical caged fire,
Slippery mouth of Venus,
Slavering fangs hungry,
Ready to swallow the fly,
All else lost in moment's loss,
Sense confusion,
arrogance of intellect, curiosity;
The silent killers.

Falling deeper,
Hollow chasms of despair,
Black walls,
Ceiling and floor;
All greased with missed perception.

To late within forgotten prisons,
Bitter thought of the key;
You left outside the hole,
By the open doors of sanity,
Teasing jealous memory.

Material brooding led you here,
With grim abstraction of purpose,
To show you opaque headstones;
Of what was once visceral thought,
In the graveyard of your mind.
Korisnikov avatar
 
Postovi: 26421
Pridružio se: 23.09.2008

Postod Speculum Columbae » 21 Jan 2017, 03:44

Korisnikov avatar
das Unheimliche
 
Postovi: 18093
Pridružio se: 05.09.2008

Postod Speculum Columbae » 05 Feb 2017, 07:25

Te usne, koje stvari Ljubav sama,
Reči "Ja mrzim" izustiše ružno
Meni što za njom ginem u čežnjama;
Al kad mi vide lice tako tužno

Srce joj smekša i poče da kori
Svoj jezik, koji bi meden do tada
Što mi izreče to što jad mi stvori
I nauči ga nečem novom sada:

"Ja mrzim", reče sa dodatkom ona
Koji naiđe poput dana bela,
Posle te noći što je ko sotona
U pakao sa neba odletela.

"Ja mrzim", reče, pa se od zla trže -
"Ne tebe" šapnu kao spas još brže.

Šekspir, Sonet 145
Korisnikov avatar
das Unheimliche
 
Postovi: 18093
Pridružio se: 05.09.2008

Postod Speculum Columbae » 02 Apr 2017, 13:37

U zraku širiš, stari hraste, grane,
a korijen tvrdiš u zemlji gdje niče;
ni potresena zemlja, ni kad stane
driješiti nebo severac što psiče,

nit išta što u groznoj zimi bane,
s tvog stalnog mjesta nikad te ne miče;
ti jesi prava slika moje vjere
koju strahote nikad ne pomjere.

Ti istu grudu milu
zauvijek grliš, plemeniš i svojiš,
i korijenje po utrobi joj gojiš

što zahvalno je darežljivu krilu.
Ja tek uz jednu stvar
prikovah čuvstvo, duh i uma dar.

Đordano Bruno, Gli eroici furori
Korisnikov avatar
das Unheimliche
 
Postovi: 18093
Pridružio se: 05.09.2008

Prethodni

Povratak na Kultura i umetnost