Za razliku od prethodnih kampanja za ljudska prava, koje su mahom insistirale na pozitivno formulisanoj paroli (npr. "Ima mesta za sve nas"), ova postavlja pitanje i prepušta individuama da odgovore ili ne odgovore. Ništa se, bar ne direktno, ne nameće, već se traži da pojedinci i pojedinke, ukoliko žele, razmisle o zbivanjima na prvoj i jedinoj proslavi Dana ponosa gej muškaraca i lezbejki u Srbiji 2001.
Ona je, podsećamo, poslužila kao povod za verbalno i fizičko nasilje nad učesnicima i učesnicama, a mi želimo da problematizujemo odnos prema ovakvim, nama se čini drastičnim, reakcijama, postavljajući nekoliko pitanja u vezi sa PONOSOM.
Prvo, da li sugrađani i sugrađanke ne-heteroseksualne orijentacije imaju pravo da proslave svoj dan/praznik i budu ponosni na ono što jesu? Ili je u redu da se takav vid obeležavanja zabrani i sankcioniše? Možda postoje određeni argumenti u prilog neodržavanja bilo kakvog bilo koga - žena (8. mart), radnika (1. maj), itd?
Drugo, da li su stanovnici Beograda i Srbije ponosni na ono što se tom prilikom desilo? Možda neko može da poziva na linč, u vidu parole "Ubi, ubi pedera" i ima legitimitet da direktno sprovodi u delo ovaj zahtev? Moguće je da ne treba uopšte pružiti zaštitu bilo kakvoj seksualnoj različitosti, već odmah eliminisati svakog ko se ne uklapa u dominantni model žene ili muškarca, na primer?
I treće - da li su događaji od pre pet godina zaboravljeni i da li je razlog tome progres u domenu ljudskih prava, na koji možemo da budemo ponosni?
Koliko smo, kao društvo, zakonski i van-zakonski tj. kulturno uznapredovali, kada je u pitanju tolerancija i poštovanje drugačijosti?
Dakle, pozivamo Vas da razmislite. Ukoliko želite, podelite sa nama odgovore.
S poštovanjem,
Gayten-LGBT
Centar za promociju porava seksualnih manjina
Email: kampanja@gmail.com
|
