Na ulazu ostavite novac, dostojanstvo i ponos

Raðanje ideje, nadanje i očekivanja

Većina onih bez inventarskog broja u beogradskom klubu "X" je s radošću dočekala vest objavljenu marta ove godine o otvaranju novog kluba koji je pretendovao da okuplja LGBT* populaciju Beograda i Srbije.

Očekivanja su bila velika, a ponekad i nerealna, sanjali smo o razbijanju monopola "X"-a (što se dobrim delom i ostvarilo), prostoru u kome će ipak moći da se diše, sluša drugačija muzika, upoznaju novi ljudi, i ono što bi bar trebalo da bude najvažnije od svega - super provod.

Najvažnije sporedne stvari

Deo oduševljenja novim klubom je nastao i zbog dobrog marketinškog poteza koji je napravljen pri promociji kluba - cene pića nisu bile paprene, ulaz se nije plaćao, garderoba je bila neobavezna i besplatna.

Druga stvar je bila obezbeðenje - pored privatnog tu je bilo i sluzbenog, a svi oni su ipak odavali utisak profesionalnosti u ophoðenju prema posetiocima kluba.

Osvrnuo bih se i na fenomen bezbednosti, jer ovde o njemu i jeste reč, dosta neverice i pitanja je u početku bilo upućeno ovoj problematici u vezi sa novim klubom.

S jedne strane mi je jasno da ljudi u ovoj suludoj zemlji, u kojoj vladaju sulude prilike (princip prava jačeg), pripadnici jedne ugnjetavane populacije brinu o svojoj bezbednosti, žele da se opuste i ne razmišljaju o hordi besnih, pijanih i nadrogiranih nedotupavnika koji bi mogli upasti i napraviti probleme dok provod traje.

S druge strane tu je i čudna paranoja koja samo što ne provrišti da se treba zatvoriti u svoja četiri zida (poznato odnekud ?) ili živeti svoj život pod staklenim zvonom.

Pravo pitanje je postavila korisnica GS foruma (koja je i pretrpela svojevremeno nasilje nad sobom i svojom devojkom) i glasi: dokle ćemo dozvoljavati "da nam neki ćelavi degenerik, kojem je jedina stvar kojom može u životu da se ponosi to što je Srbin i beo, trasira kretanja" i vrši bilo kakav uticaj na naš život?

Za bilo kakvu odbranu koja bi stvorila osećaj sigurnosti čak i da kerberi nisu pristuni potrebno je malo korišćenja mozga i prstohvat solidarnosti. Ali, o tome neki drugi put.

Treba dodati primere nekoliko kafica koji se nalaze mahom u centru grada i u kojima i pored toga što su poznati u narodu kao "pederski" nije bilo incidenata niti je bilo potrebno obezbeðenje, flajeri i slično.

There goes nothing

No, ni ovog puta se domaćem pederaju nije posrećilo - ubrzo su počeli problemi s prostorom (a radio Tetka je javljala da se radi o sabotažama od strane konkurencije) kada je "G" klub (odmilnica posetilaca - "Pederino") i zatvoren da bi se preselio na novu lokaciju - u klub Floyd.

Ako ne ranije, ovoga puta smo definitivno dobili novi "X", masa se opet tiska u malom prostoru i čeka da sat otkuca dvojku kada će neka od diva domaće folk scene zakreketati i baciti masu u trans.

Warp 1, warp 2, warp 3 i vrlo brzo niko nije ni svestan okoline jer kako ostati ravnodušan na Cecu koja dubi na glavi dok plače za Arkanom (pesma Žuto pile, stih: 'moje suze padaju na gore').

Za to vreme niko nije ni primetio da su se prvo veče (24.6.2006.) desila čak četiri incidenta u kojima se obezbeðenje kluba sukobilo s posetiocima. Razlozi su, kao što i pretpostavljate, vrlo ozbiljni i nadasve validni - skidanje majice, stajanje na vratima, ... Sve to za posledicu ima da trojica majmuna jure za jednim pederom kako bi ga ulemali.
(Izvor: Diskusije )

Mesec dana kasnije (21.7.2006.) se dešava drugi incident, posetilac kluba koji je slučajno zgazio nogu jednog od pripadnika obezbeðenja, kada je isti po svojoj majici prosuo piće, biva brutalno pretučen od strane istog, pri čemu mu je namerno izgažen slušni aparat. Poseban kuriozitet je da pomenuti aparat vredi ni manje ni više nego 1000 evra!
(Izvor: Diskusije )

Gde smo sada?

Naravno, svi će osuditi ovaj incident. Koliko njih će biti dosledno i prestati da posećuje nešto što sam kada sam video sta se desilo okarakterisao kao prvu beogradsku gay sado-mazo saunu?

- Retko ko. Klub će i dalje nastaviti da bude pun sve dok i poslednja tetka ne bude isprebijana ili joj se ugasi i poslednja nada da će upoznati princa u beloj meci na tom mestu.

Koliko će jos ljudi morati da bude poniženo, istraumirano i povreðeno pre nego što se takvim ljudima i organizatorima ne pokažu zubi?

Kada će ljudima doći do glave da flaše ne služe samo za ispijanje, mišići za muvanje, stolice za sedenje, štikle i torbice za ukras.

Jeste, nerealno je očekivati srpski Stonewall, ali da li je nerealno očekivati da će mazohizam srpskog pederaja ikada prestati?

unic0rn