|
|
|
Italijanski koreni Luize Čikone posežu do 1867.
godine. Iz provincije Abruzi i sela Pacentro, njen deda Getano
emigrirao je u Ameriku, na periferiju Pitsburga, gde je 1934.
rođen Silvio, Madonin
otac.
Od šestoro brace, Silvio Toni Čikone, bio
je najagresivniji, najinteligentniji i najambiciozniji. Jedini
je sa koledža izašao sa diplomom. Slučaj je hteo da upozna prelepu
francusku Kanađanku čudnog imena - Madonu Fortin, koja biva
privučena snažnom harizmom markantnog Silvija. Ona raskida raniju
veridbu i njih dvoje se venčavaju 1955. Nastanili su se u kućici
od cigala na samo nekoliko kilometara od industrijskog centra
SAD - Detroita.
Toni se zapošljava u Krajslerovoj fabrici automobila kao inžinjer.
Madona Fortin Čikone posle dva sina, Antonija i Martina, rađa
svoju prvu kćer, ljubimicu familije - Madonu Luizu, 16. avgusta
1958., kojoj odmah daju nadimak - Noni. U sledeće tri godine,
porodica Čikone će proslaviti rođenje još troje dece - Paule,
Kristifora i Melani.
U prvim intervjuima, Luiza je ponavljala kako potiče iz siromašne
porodice prepune trauma. Međutim, fakti govore upravo suprotno.
Njen otac nikada nije ostajao bez posla i Madona je oduvek živela
u zdravoj porodici, jake srednje klase.
Kao treće od šestoro dece, Luiza je naučila da bude u centru
pažnje. Trikove bi upijala iz filmova starog Holivuda, koje
je neprekidno gledala na televizijii, dok su se drugi igrali.
Do savršenstva je savladala numere Širli Templ, ali uz lični
pečat - na kraju bi uvek podigla suknjicu i pokazala gaćice.
Ovaj nestašluk, po pravilu uvek je šarmirao prisutne, bilo da
su deca ili stariji.
Najbitniji momenat koji ce odrediti Madonino odrastanje i imati
najviše uticaja na to kakva će žena postati jeste tragedija
koja je zadesila porodicu Čikone. Majci je dijagnostifikovan
rak dojke, od koga je umirala pred svojom decom u 30 godini.
Noni nije razumela sve promene koje su nastale u kući usled
teške bolesti.
Madona će u petoj godini, 1. decembra 1963., ostati bez mame.
To je period kada devojčice formiraju svoju ličnost i ideale.
''Kada gledam sebe kao dete, vidim jednu veoma usamljenu devojčicu
koja traga za figurom majke. Nisam odrasla u konvencionalnog
buntovnika - bilo mi je jako važno da sam dobra u nečemu. Nisam
se brijala ispod pazuha i šminkala, ali sam naporno učila i
imala dobre ocene. Za razliku od drugih, veoma retko sam duvala.
Bila sam hodajući paradoks - autsajder i buntovnik koji je želeo
da zadovolji svog oca i ima sve petice. Oduvek sam želela da
budem neko.''
Ožiljak koji je nastao smrću majke nikada nije zarastao, ali
je uticao da se Madona uplaši sopstvene sablosti. Kao sasvim
mala je odlučila da joj se više neće ponoviti - da bude slaba,
nikada.
Tri godine posle porodicne tragedije, Toni Čikone započinje
romantičnu vezu sa Džoan Gustafson, jednom od mnogobrojnih domaćica
koje su radile u kući. Na veliko razočarenje dece, a posebno
Noni, njih dvoje će se ubrzo venčati.
Život svakog od nas čine kontradiktorna osećanja. Tako je i
Madona istovremeno bila besna na svog oca, koji je nastavio
sa svojim životom, a očajnički je žudela da je prihvati i podrži.
Za svaku peticu, Toni bi nagradio svoju decu sa 50 centi, a
Noni je kupila sav kajmak. ''Obožavala
sam da se nadmećem. Moja braća i sestre su me mrzeli jer sam
na svakom polugodištu uzimala najviše novca!''
Otac ih je takođe hrabrio da sviraju neki instrument. Madoni
je u porodičnom orkestru pripao klavir, koji nije volela i ubrzo
je nagovorila oca da upiše časove plesa i stepa.
Odrastanje u kraju grada, gde su rase izmešane, doprinele su
da Luiza formira ukus pod različitim uticajima, pre svega crnačke
Motaun scene - od Dajane Ros do Stivija Vondera.
Maćeha Džoan opisuje Madonu kao pametnu devojku, uvek motivisanu.
''Briljantna, doduše manipulativna.
Jednostavno si znao da će preživeti. Mogao si da vidiš da nikada
neće biti slaba i nekako bi ti bilo drago zbog toga!''
Na prvoj pričesti, Madona će uzeti ime Veronika. ''Nije se smelo
pomagati onima na putu za raspeće, a Veronika je obrisala lice
Isusa. Ona se nije plašila da iskorači i obriše znoj s lica,
pomogne. Zbog toga mi se dopala i zato sam uzela njeno ime.''
Od samog početka karijere, Luiza Veronika ce se poigravati sa
religioznom ikonografijom. Kombinovala je krst i seksi garderobu,
pravila socne komentare u novinama, izjavljivala kako su ''raspeća
seksi, nag muškarac je na njima!''
U katoličkoj školi, Madona je naučila da prevazilazi sopstvenu
nesigurnost, kao i da se konfrontira momentima sopstvenih slabosti.
Svim onim trenucima kada bi posumnjala da možda ipak nije zaista
dovoljno talentovana ili lepa. Tu je razvila samo-disciplinu
bez koje nikada ne bi stigla do mesta na kome se sada nalazi.
Njena profesorka drame u školi pamti da je oduvek znala da
će njena učenica uspeti, jednostavno je oduvek posedovala harizmu.
''Kada bi je reflektor obasjao, postajala je čista magija od
koje ne bi mogao da odvojiš pogled.''
NASTAVIĆE SE...
|
