1. Reči i pretpostavke

Grci su seksualno uživanje smatrali za oblast života kojom se bavi boginja Afrodita, kao što se Ares bavio ratom, a druga božanstva drugim stvarima. Seksualni odnos je aphrodisia, ''stvari Afrodite''. Seksualna želja je mogla da se označi opštim rečima za ''želju'', ali opsesivna želja prema nekoj osobi je bila eros, ''ljubav'' u smislu koji imaju naši izrazi ''biti zaljubljen '' (eran) i ''zaljubiti se '' (erasthenai). Eros je, kao i sve snažne emotivne sile, ali dosledniji od ostalih, bio personifikovan i obogotvoren; tretiran od strane nekih ranih pesnika kao kosmička snaga starija od Afrodite, povremeno (iako ne često) predstavljan navodno kao njen sin, ali najčešće je smatran njenim zastupnikom ili posrednikom, u toj meri da je ona mogla, kada je htela, (kao u Euripidovom Hipolitu) da učini da se X zaljubi u Y.

U nekom kasnijem periodu petog veka, Prodik je definisao eros kao ''udvostručenu želju''; a udvostručen eros, rekao je on, jeste ludilo. (1) I filozofski i nefilozofski obrazovani Grci, smatrali su seksualnu zelju odgovorom na stimulus vizuelnom lepotom, sto je dovoljno razumno; ipak iznenadjujuce je da su tretirali eros kao snazan odgovor na veliku vizuelnu lepotu, odgovor koje moze da bude inteziviran kvalitetima vrednim divljenja i ljubavi kod željene osobe, ali u početku nije izazvan tim kvalitetima. Platon smatra filozofski neophodnim da u Fedru i Gozbi (Symposion) tretira eros kao odgovor na lepotu, ali čak i on pokazuje na drugom mestu (Rep. 474bE) da je svestan da superiorni vizuelni stimulusi koji dolaze od Z ne čine neminovno da X ne bude više zaljubljen u Y. (2)

	Muškarac kopulira sa ženom. Penetracija je analna, ne vaginalana (Munich 1431, ABV 102, CVA Germany 31, plates 316.1f., 317.1)

Eros stvara philia, ''ljubav''. Ista reč može da označi blaže stupnjeve naklonosti, isto kao što moji ''philoi'' mogu da znače moji prijatelji ili najuži porodični krug, u skladu sa kontekstom. U važnom pitanju ''Da li me voliš?'', upotrebljen je glagol philein, bez obzira da li je pitanje uputio dečak devojci, kako njihovo ljubljene postaje strasnije(3), ili otac sinu, kao neizvesni preliminarni ispit na testu sinovljeve poslušnosti.(4)

2. Inhibicija

Sama naša kultura ima mitove o udaljenoj prošlosti, i jedan mit koji teško odumire je da je hrišćanski ''izum'' seksualne krivice, sramote i straha uništio zlatno doba slobodne, bezbrižne paganske seksualnosti. Neosporno je da su mnogi pagani bili manje inhibirani od hrišćana. Ne samo da su imali boginju koja se naročito bavila seksualnim zadovoljstvom, nego su i njihova ostala božanstva predstavljena u legendama kako uzivaju u bludu, preljubi i 'sodomiji'. Stub koji se završava glavom Hermesa i ukrašen je penisom u erekciji, stajao je ispred svakih atinskih ulaznih vrata; velike makete penisa u erekciji su nošene u procesiji tokom svečanosti posvećenih Dionisu, i to je takođe personifikovano kao lascivni Falus.(5) Umetnici koji su oslikavali vaze su često prikazivali seksualni odnos, često masturbaciju (mušku ili žensku) i felacio, tako da se čini da je u odnosu na bilo koji oblik seksualnog ponašanja Aristofanova komedija imala kompletnu licencu na sve reči i dela. U prošlom veku, postojala je tendencija da se Aristofanova opscenost objasni kao prikazivanje jedne vrste oslobađanja za praznične prilike, kakve su nekad bili rituali plodnosti, ali to nema nikakve važnosti za slikare vaza ili za pesnike jampskog metra arhajskog perioda, Arhiloha i Hiponakta, kod kojih nije prisutan ni trag inhibicije.

Naravno da uvek postoji i druga strana medalje. Seksualni odnos nije bio dozvoljen u hramovima ili svetilištima božanstava (čak ni onih božanstava čiji je seksualni entuzijazam bio lako uočljiv u mitologiji), i pravila, koja su nalagala čednost i formalno čišćenje posle odnosa, bila su značajna u mnogim grčkim kultovima. Homerska epika, pored svog bespogovornog prihvatanja bluda kao jedne od dobrih stvari u životu, opreznog je rečnika, i više nego jednom označava muške genitalije kao aidos, ''sramota.'' Ozbiljna poezija rane klasične poezije često je bila direktna u onome što je govorila, ali je zadržala određen nivo dostojanstva u načinu kazivanja; čak i kada Pindar govori o Kastorovom začeću, koje se odnosi na Tindarevu ejakulaciju u Ledu, njegov stil poseduje najviše poetske kvalitete.(6) Pesnici (naročito Homer) ponekad opisuju interesantne i prijatne aktivnosti - kuvanje, mešanje vina, ubadanje neprijatelja kroz pukotinu njegovog stita, do najsitnijih detalja, ali ne postoji ni jedan opis mehanizma seksualne aktivnosti koji može da se poredi sa prethodnim opisima. Prozna literatura je, čak i na temu medicine, eufemistična (''biti sa...'' je često način da se kaže ''imati seksualni odnos sa ...'') i može da preraste u stidljivost, kao kad ''mi svi znamo šta'' zameni ''genitalije'' u listi telesnih organa koji prenose osećaje zadovoljstva.(7) Oratori iz četvrtog veka pokazuju veštinu u insinuiranju optužbi na račun lošeg seksualnog ponašanja, istovremeno sugerišući da bi i govornikov, kao i porotin osećaj za pristojno ponašanje bili uvređeni direktnim izlaganjem činjenica; kada je gruba reč neizbežna, oni prave predstavu od svojeg snebivanja da je izgovore.(8) Opscene reči koje su Aristofan i njegovi savremenici tako obilato koristili, do kraja četvrtog su veka gotovo u potpunosti nestale iz komedije; Aristotel, kometarišući ovo, zove stari stil aischrologia, ''izgovaranje onog što je sramno, (nečasno, ružno).'' (9)

Jezička inhibicija je bila primetno pojačana tokom klasičnog perioda, i čak se u nekim umetničkim oblicima proširila na njihov sadržaj. Ovo su podaci koji se ne uklapaju u popularan koncept ''oslobođene od krivice'' ili ''oslobođene od stida'' seksualne moralnosti, i zahtevaju objašnjenje. Pitanje koje bi nas odvelo u daleka nagađanja je zasto toliko mnogo ljudskih kultura koriste uvredljive reči kao sinonime za ''seksualno'' i ne odobravaju seksualnu veštinu, dok hvale veštinu u plivanju ili jahanju, na primer. Zašto su Grci ovako postupali je pitanje koje u najmanju ruku može razumno da se poveže sa strukturom grčkog društva i moralnog kodeksa, koji se ne odnose posebno na seks.

	Muškarac kopulira sa ženom (Tarquinia, ARV 408;id., no.36, EG112 )

3. Segregacija i preljuba

Sve dok je bilo izvodljivo, grčke devojčice su bile odvojene od dečaka, i odgajane kod kuće u neznanju o svetu van kuće; jedan govornik u sudu želi da impresionira porotu kako je njegova porodica uvažena, iznoseći da su njegova sestra i nećake 'tako dobro odgojene im je neprijatno u prisustvu čak i muškarca koji je član porodice.'(10) Udata rano, mozda u četrnaestoj (11) ( i možda za muškarca dvadeset ili više godina starijeg), devojka zamenjuje pritvor u kući svoga oca za pritvor u kući svoga muža. Kada je on pozvan u društvo, njegova deca mogu da budu pozvana sa njim, ali ne i njegova supruga;(12) a kada on ima prijatelje u poseti, njegova žena se ne pridružuje društvu. Izgleda da je pazarenje bio posao muškarca, kako se čini na osnovu navoda iz komedije (13), a i robovi su mogli da se pošalju u nabavku van kuće. Oni koji su držali do pristojnog ponašanja, ulazna vrata su proglasili za teritorijalne granice dobre žene. (14)

Razmatrajmo sada situaciju adolescenta koji odrasta u takvom društvu. Svaka prepreka se nalazi na putu njegovog razgovora sa devojčicom iz susedstva; možda za njega nije lako čak ni da je vidi. Svečanosti, žrtvovanja i sahrane prilikom kojih žene i devojčice izlaze u javnost, pružale su mogućnost da se vidi i bude viđen. Žene jedva da su mogle da priušte sebi više od toga, jer bilo je puno ljudi, ali u takvoj prilici (i u realnom životu i u fikciji) moglo je nešto da se sredi uz pomoć ženskog roba u godinama koje su za poštovanje, kao neophodnim posrednikom.(15)

U društvu koje praktikuje segregaciju polova, veoma je verovatno da bi dečaci i devojčice posvetili dobar deo vremena i truda da pobede društvo, a i mnogi robovi su mozda saučestvovali sa entuzijazmom. Ali grčki zakoni nisu bili blagi prema preljubi, i moicheia za koju nemamo odgovarajući prevod sem ''preljuba'', označavala je ne samo zavođenje žene drugog muškarca, već i zavođenje njegove majke udovice, neudate ćerke, sestre, nećake, ili bilo koje druge žene čiji je on bio staratelj.(16) Preljubniku je mogao da sudi uvređeni otac, suprug ili staratelj, u slučaju da je uhvaćen na delu, mogao je da bude ubijen, zlostavljan ili držan u zatvoru, sve dok ne bi otkupio svoju slobodu plativši debelu odštetu. Izvesna tendencija da se žene smatraju za neodgovorne, i uvek spremne da se podaju seksualnim iskušenjima, oslobađala je prevarenog muža osećanja sramote ili neadekvatnosti, činivsi ga radim da zatraži saradnju svojih prijatelja u hvatanju preljubnika, (17) kao što bi tražio njihovu saradnju u svojoj odbrani od prevare, povrede svojine, neispunjenog ugovora, ili drugih pretnji po svoj posed. Preljubnik je mogao da se kazni na isti način i u istoj meri, kao i svaki prekršilac zakona, na taj način se štitio pojedinačni građanin od proizvoljnih postupaka ostalih građana. Zavođjenje zene građanskog statusa je bilo strože kažnjivo nego njeno silovanje, ne samo zato što je silovanje smatrano kao akt bez predumišljaja, već zato što je njeno zavođenje podrazumevalo sticanje njene naklonosti i lojalnosti;(18) to je bio izvestan prekršaj protiv čoveka kome je pripadala, a ne njenih osećanja.

Prirodno proizilazi iz stanja zakona, kao i ponašanja i vrednosti koja su implicirane segregacijom, da bi se adolescent koji pokazuje izrazit entuzijazam prema suprotnom polu, mogao smatrati za potencijalnog preljubnika, i bio bi odvraćan od te svoje sklonosti, kao što bi bilo i u slučaju sklonosti ka krađi, lažima i prevari. Sa sruge strane, adolescent, koji je crveneo na samu pomisao o blizini žene, bio je hvaljen kao sophron, ''razborit'' tj. onaj koji teško da će uraditi bilo šta bez prethodnog promišljanja da li to za sobom povlači kaznu, neodobravanje, beščašće ili ostale nepoželjne posledice.

4. Komercijalni seks

Grčko društvo je bilo robovlasničko, i ženski rob nije bio u mogućnosti da odbije seksualne zahteve svog vlasnika ili bilo koga kome je dozvoljeno njeno privremeno korišćenje. Velik gradovi, naročito Atina, imali su takođe veliku populaciju stranaca, među kojima i žena koje su zarađivale za život kao prostitutke, u kratkim vezama sa nizom klijenata, ili kao hetere (hetairai), koje su pokušavale da uspostave trajnu vezu sa bogatim i prijatnim muškarcima. Stranci su, kao i građani, mogli da imaju javne kuće i napune ih robovima-prostitutkama. Robinje, kao i strankinje, koje su učestvovale u muškim zabavama kao plesačice ili sviračice, mogle su biti ozleđene i upotrebljene na način koji bi inače muškarca koštao života, da je to isto pokušao sa ženom građanskog statusa. U instruktivnoj sceni na završetku Aristofanove komedije Thesmophoriazusae (1160-1231) Euripid, preobučen u staricu, skreće pažnju policajca uz pomoć lepe plesačice. Za jednu drahmu, policajcu je dozvoljeno da ima odnos sa devojkom, ali dogovor pravi 'starica', a ne devojka, upravo onako kao da se radi o plaćanju rente za korišćenje neživog predmeta.

Na osnovu ovoga se vidi da je bilo prilično lako da se kupi seksualno zadovoljstvo-što je muškarac bio bogatiji, bolje bi se snabdevao. Novac trošen na seks nije trošen na druge stvari i čini se da je postojao čvrst dogovor oko toga šta su podesne, a šta nepodesne stavke u troškovima. U delima atičkih govornika, koji su nam do sada pružili najbolji materijal o moralnim standardima, koje je bilo promućurno zastupati pred velikom porotom sačinjenom od običnih građana, smatralo se vrlinom osiromašiti zbog darovanja i zajmova prijateljima u nevolji (za miraz njihovih kćeri, za sahrane njihovih očeva i slično), zbog otkupa Atinjana zarobljenih u ratu, zbog plaćanja i više od traženog minimuma za izvođenje javnih dužnosti (za održavanje ratnog broda, ili oblačenja ili uvežbavanje hora za svečanosti). Ova vrsta troskova je bila za hvalisanje i smatrana zahtevom za zahvalnost zajednice.(19) Sa druge strane, ''prozdiranje nasledstva'' trošenjem na sebe je smatrano nečasnim.(20) Stoga su proždrljivost, pijančenje i kupovina seksualnih odnosa klasifikovani zajedno kao ''sramotna zadovoljstva''; Demosten (21) kritikuje jednog od svojih kolega poslanika za ''šetkanje okolo i kupovanje prostitutki i ribe'' novcem koji je zaradio korupcijom. Kada bi se mladi čovek zaljubio, on bi se možda zaljubio u heteru ili robinju, s obzirom da je verovatnoća da se zaljubi u devojku građanskog statusa bila veoma ograničena, i da bi sačuvao objekat svoje ljubavi, morao bi da je ili kupi ili otme. Stoga je razumljiva bliska veza između erosa i ekstravagantnosti, naročito u komediji: lik u Menanderu (22) kaže, ''Niko nije toliko škrt da ne položi Erosu neku žrtvu od svoje imovine.'' Više od tri veka ranije, Arhiloh (23) je dao ovoj temi karakteristično grub oblik, kada je govorio o bogatstvu akumuliranom dugim radom ''sipanjem u kurvinu unutrašnjost.'' Parničar iz četvrtog veka,(24) otrovno dodaje da je njegov savetnik, čiji je ukus bio više homoseksualan, ''proćerdao sav svoj posed.''

Ovde imamo još jedan razlog za odvraćanje i neodobravanje seksualnog entuzijazma kod adolescenta; seksualni entuzijazam se smatrao kao pretnja da će porodično bogatstvo biti proćerdano na drugačiji način od onog koje je donelo čast i postovanje zajednice. Ideja da svako ima pravo da potroši svoj novac onako kako želi (ili da radi bilo sta što umanjuje njegovo zdravlje i fizičku spremnost) nije grčka, i činila bi se Grcima apsurdnom. Pojedinac je imao samo ona prava koja mu je njegov polis eksplicitno odobrio; ni jedno nije bilo otuđivao, i nijedan zahtev nije bio superioran u odnosu na zahtev grada.

5. Otpor

Živeći u iscepkanom i grabljivom svetu, stanovnici grčkog grada-države, koji nisu nikada mogli da uzmu zdravo za gotovo opstanak svoje zajednice, pridavali su mnogo značaja vrlinama koji su se zahtevali od vojnika: nije bila u pitanju samo snaga i brzina, po kojima su muškarci normalno superiorniji od žena, već takođe i izdržljivost u gladovanju, žeđi, bolu, iscrpljenosti, neudobnosti i neprijatno toplom ili hladnom vremenu. Sposobnost da se odupre i vlada telesnim zahtevima za ishranom i ostalim potrebama, smatrana je da pripada istoj moralnoj kategoriji kao i sposobnost odupiranju seksualnoj želji. Ksenofon opisuje neporočnost kralja Agesilaja zajedno sa njegovom fizičkom čvrstinom,(25) i na drugom mestu (26) navodi ''nedostatak samokontrole'' kao nemogućnost da se izdrži ''glad, žeđ, seksualna želja i dugi sati bez sna.'' Razlozi za ovakvu asocijaciju su mnogostruki: tretiranje seksa kao robe, (tretiranje doslovno neizbežno u robovlasničkom društvu), i otuda nečega što će najjači i najštedljiviji muškarci moći da smanje na minimum; potreba vojnika da se odupre primamljivosti komfora (ukoliko se ne odupre, protivnik koji to učini će pobediti), da se žrtvuje kao individua u potpunosti, da prihvati bol i smrt kao cenu plaćenu za postizanje cilja koji se ne meri lako količinski, čast pobede, okorela grčku tendencija da se jake želje i emotivna stanja poimaju kao sile koje napadaju dušu spolja. Opirati se jeste muški i ''slobodno''; da se bude ometen trenutnim zadovoljstvima u traženju časti kroz težak rad i patnju, znači da se bude ''rob'' snagama koje ''poražavaju'' i ''kvare'' nečiju ličnost.

Evo i trećeg razloga da se hvali neporočnost kod mladih, da se podržava sposobnost odupiranja, da se postane vrsta muškarca od koga zajednica zavisi u odbrani. Ukoliko je segregacija, kao i pravna i administrativna podređenost žena dobila svoj početni podsticaj u fragmentaciji ranog grčkog sveta na male države, koje su stalno u ratu, to je takođe dalo podstrek formiranju određenih verovanja o ženama, koja su služila kao opravdanje segregacije, i nema sumnje da je to uticalo na ponašanje do te mere, da su se ljudi ponašali onako kako se od njih očekivalo. Koliko se smatralo muškom osobinom da se odupre i izdrži, toliko se smatralo ženskom da se preda strahu, želji i impulsu. ''Sada moraš da budeš muškarac'', kaze Demeja sam sebi, dok pokušava da se odluči da se oslobodi svoje ljubavnice,(27) ''Zaboravi svoju želju, prestani da budeš zaljubljen.'' Žene u komediji su ozloglašene po svojoj nesposobnosti da se drže podalje od flaše, dok su u tragediji žene smatrane prirodno više sklone panici od muškaraca, nekontrolisanoj tuzi, ljubomori i inatu. Čini se da se verovalo ne samo da su žene uzivale u seksualnom odnosu intenzivnije od muškaraca, (28) nego se verovalo da iskustvo seksualnog odnosa stavlja žene više pod uticaj moći muškaraca, nego obratno, (29) i ukoliko ne bi bile odvojene od muškaraca i zaštićene, žene bi postale neutoljivo promiskuitetne.

	Čovek se udvara mladiću (Munich 1468, ABV315; cf Painter of Cambridge 47, no.3; CVA Germany 32, plate 343)

6. Homoseksualnost

Uzimano je zdravo za gotovo da je muškarac u klasičnom periodu bivao seksualno privučen od strane mladog i zgodnog muškarca, (30) i ni jedan Grk koji bi rekao da je zaljubljen, ne bi uzeo za zlo ako bi drugi, bez daljeg raspitivanja, pomislili da je on zaljubljen u dečaka i da želi više od bilo čega da ejakulira u (ili po) dečakovom telu. Koristio sam grube i kliničke termine da isključim bilo kakav nesporazum koji može da nastane iz savremene upotrebe izraza ''platonska ljubav'' ili iz grčkog eufemizma (vidi dole).

Ksenofont (31) opisuje Hijerona, tiranina iz Sirakuze, kako navodi šta želi od mladog Dailoha, u koga je zaljubljen, ''ono, što nas priroda muškarca možda sili da želimo od lepog.'' Afrodita, uprkos svojoj ženstvenosti, nije neprijateljski raspoložena prema homoseksualnoj želji, i homoseksualni odnos je označen istim teminom, aphrodisia, kao i heteroseksualni odnos. (32)

Oslikavanje vaza je bilo primetno pod uticajem homoseksualnog etosa, slikari su ponekad predstavljali nagu ženu sa muškim strukom i kukovima, kao da ženino telo nije ništa drugo do muškog tela sa grudima, bez genitalija (33), a u mnogim njihovim slikama heteroseksualnog odnosa, penis se pojavljuje pozadi (šta god bile slikareve namere) kako penetrira anus, a ne vaginu. (34)

Teško i spekulativno pitanje je zašto je homoseksualnost, ili bolje da kažemo, ''pseudo-homoseksualnost,'' (35) s obzirom da Grci nisu videli ništa čudno u postojanju želje u istoj osobi za dečacima i devojčicama, bila duboko ukorenjena i raširena u grčkom društvu.(36) Segregacija sama po sebi nije odgovor, jer u drugim kulturama segregacija nije izazvala neki značajniji stepen homoseksualnosti. Mnogo lakše pitanje je zašto su Grci klasičnog perioda prihvatili homoseksualnu želju kao normalnu i prirodnu: to su učinili zato sto su prethodne generacije to isto učinile, a segregacija polova u adolescenciji ojačala je i održala tu praksu.

Novac je možda omogućavao adolescentnom dečaku da ima mnoštvo seksualnih odnosa sa devojkama podaničkog statusa ili strankinjama, ali nije mu mogao pružiti zadovoljstvo koje je mogao da ima njegov vršnjak u društvu koje ne poseduje robove: zadovoljstvo da je dobrodošao radi njega samog u slučaju seksualnog partnera istog statusa. To je ono što su grčkom dečaku ponudile homoseksualne veze. Verovatno je već bio navikao (kao što se često dešava sa dečacima koji nemaju društvo devojčica) na homoseksualne igre u pubertetu u dobroj meri, i nikada nije čuo od svojih starijih da je osoba osuđena da postane ili ''homoseksualna'' ili ''heteroseksualna.'' (37) Kako je postajao stariji, mogao je da potraži parnera među mlađima građanskog statusa, koji sigurno nisu bili primorani i možda su pokazivali otpor i prema najskrivenijem obliku kupovine.
Ukoliko bi uspeo da zavede dečka (ili kasnije, kao odrastao čovek, mladića), mogao bi to da učini samo ukoliko je zaradio status obožavanog heroja. (38)

	Žena 'čačka' drugu (Tarqunia, Par 333, cf. ARV 120; Apollodoros, no. 9bis))

Ovo je razlog zašto, kada su grčki pisci ''idealizovali'' eros i odnosili se prema fizičkom činu kao ''najnižem'' elementu u bogatoj i složenoj vezi koja uključuje međusobnu odanost, uzajamno žrtvovanje, postojanje uzora i buđenje osetljivosti, imaginacije i intelekta, nisu gledali na ono što bi većina nas razumela kao seksualnu ljubav, već nego na želju starijeg muškarca za mlađim i divljenje koje bi osetio mlađ muškarac prema starijem. Primetno je takođe da u umetnosti i literaturi inhibicije funkcionišu na gotovo isti način kao i u romantničnom tretiranju heteroseksualne ljubavi u našoj tradiciji. Kada se direktno spominje ''fizičko zadovoljavanje'', za mlađeg partnera se kaže da ''podaraju ili pruža usluge''; dosta toga je napisano, međutim, o homoseksualnom erosu iz čega neupućeni čitalac ne bi mogao lako da zaključi da je došlo do bilo kakvog fizičkog kontakta. Eshin, koji sledi Eshila i klasično osećanje uopšte, kada je u pitanju tretiranje odnosa između Ahila i Patrokla u Ilijadi kao homoerotskog, pohvalio je Homera što je ostavio ''obrazovanim među svojim slušaocima'' da shvate prirodu odnosa iz prenaglašene žalosti koju je Ahil ispoljio povodom smrti Patrokla.(39) Slikari vaza su često prikazivali kako muškarci daruju poklonima i ''udvaraju'' se dečacima (blag izraz za pristup koji uključuje i stavljanje ruke na dečakove genitalije), ali je opšte mesto da su se slikari vaza bavili ovom temom do njene faze erekcije, a da ne spominjemo penetracije u različitim pozama.(40)

Takođe primećujemo u polju homoseksualnih odnosa postojanje ''dvostrukog morala'' koji je karakterističan za društva u kojima je segregacija polova minimalna.(41) Ukoliko je Grk priznao svojim prijateljima da je zaljubljen u dečaka, od njih je mogao da očekuje saosećanje i ohrabrenje, ali ukoliko bi postigao svoj cilj - zavist i ljubomoru. Dečak je, na drugoj strani, bio hvaljen ukoliko bi očuvao svoju nevinost, i mogao bi da očekuje snažno neodobravanje ukoliko bi se smatralo da je na neki način preuzeo inicijativu u privlačenju ljubavnika. Najverovatnije je da ni jedan od partnera ne bi rekao nikom nista o fizičkom aspektu njihove veze,(42) niti se očekivalo da iko postavi bilo kakvo pitanje o tome, ili da u njihovom prisustvu napravi bilo kakvu aluziju na tu temu.

7. Klasa i status

Kada smo prihvatili univerzalnosti homoseksualnih odnosa u grčkom društvu kao činjenicu, iznenađuje nas saznanje da ukoliko bi se muškarac u bilo koje doba svog života prostituisao sa drugim muškarcem za novac, bilo bi mu zabranjeno da koristi svoja politička prava.(43) Ukoliko bi on bio stranac, nije imao nikakva politička prava koja je mogao da koristi, tako da nije bio ni na koji način kažnjen što živi kao muška prostitutka, sve dok je plaćao porez na prostituciju obavezan i za muškarce i žene.(44) Stoga nije fizički čin per se povlačio za sobom kaznu, već uključivanje samog čina u određenu, namerno izabranu ulogu, koja jedino može u potpunosti da se definiše u odnosu na nacionalnosti i status učesnika.

Ovaj podatak ilustruje stav koji je bio fundamentalan za grčko društvo. Grci su bili skloni verovanju da je nečiji moralni karakter formiran uglavnom okolnostima u kojima neko živi: arogancija i opresija su stavljali bogatog čoveka na kušnju, siromašnog pljačke i podvale, a roba kukavišluk i sitna pohlepa. Građanin koga je velika i iznenadna ekonomska nesreća prisilila da radi posao koji obično rade robovi, osećao je sramotu zato što je njegovo shvatanje uloge koja je tako blisko ličila na ulogu roba, promenila njegov odnos prema svojim sugrađanima.(45) Obzirom da su prostitutke obično bili stranci ili robovi, imati ulogu prostitutke, bilo je kao lično izopštavanje iz građanskog sloja, i formalno ukidanje svih građanskih prava muškoj prostitutki, bila je kazna za nelojalnost zajednici.

Prostituciju nije jednostavno definisati - podređivanje u znak zahvalnosti za poklone, usluge ili pomoć nije tako različito od vrste podređivanja za ugovorenu cenu (46)- niti ju je u grčkom gradu bilo lako dokazati, sem ako su ljudi bili voljni (kao što nisu) (47) da istupe i svedoče da su pomogli građanskom sinu da bude kažnjen oduzimanjem prava. Dečaka, koji je imao homoseksualnu vezu apsolutno neuprljanu novčanim nadoknadama, neprijatelji njegove porodice su mogli da nazovu prostitutkom, kao što danas isti izraz nepromisljeno upotrebljavaju neprijateljski nastrojene komsije, ili ljuti roditelji devojke koja spava sa svojim ljubavnikom. Takođe je dečak mogao da bude nazivan feminiziranim, ne uvek sa pravom, obzirom da je atletski uspeh bio moćan stimulans njegovom potencijalnom ljubavniku, ali je takođe moguće (vizuelne umetnosti nam ne pomažu mnogo ovde) da su određene ženske karakteristike u izgledu, pokretima i maniru dečaka i mladića, igrale veću ulogu u uobičajenom odigravanju homoseksualnih aktivnosti, nego što idealizovanje i romantizovanje ove tematike u književnosti indicira. Sigurno su postojale okolnosti u kojima je homoseksualnost mogla da se smatra zamenom za heteroseksualnost; komični pesnik (48) kaže za Grke koji su deset godina opsedali Troju, ''oni nikada nisu videli heteru... i završilo se čmarovima širim od kapija Troje.'' Scene homoseksualnog udvaranja postaju česte u oslikavanju vaza u šestom veku p.n.e. - čovek dodiruje lice i genitalije dečaka, dečak besno grabi muškarčeve zglobove kako bi ih odgurnuo od sebe - prva scena se pojavljuje u sedmom veku pokazujući mladića koji se udvara devojci. (49) Vaza iz šestog veka na kojoj svi muškaraci u grupi, sem jednog, penetriraju žene, prikazuje čudnog muškarca, koji se uhvatio za penis i približava se, gestom koji ukazuje na preklinjanje, mladiću koji počinje da bezi. (50) Ukoliko je ''pasivni partner'' u homoseksualnim činovima preuzimao na sebe ulogu žene, sumnjalo se na njega, kao i na mušku prostitutku, da se odrekao sebi propisane uloge budućeg vojnika i branioca zajednice. Komični pesnici, kao i govornici, ismejavaju pojedince zbog feminiziranosti, zbog učešća u homoseksualnim aktivnostima, ili zbog obe stvari, a u isto vreme, snažni, samovoljni i mangupski likovi koje srećemo kod Aristofana nisu protiv penetracije dečaka koji dobro izgledaju, kada im se prilika ukaže,(51) kao dodatak svojim intenzivnim i zabavnim heteroseksualnim programima. Oni predstavljaju klasu koja, iako većim delom prosperitetna, jeste ispod nivoa većine ljudi koje srećemo čitajuci Platona, i postoji jedan očigledan faktor za koji očekujemo da odredi različito seksualno ponašanje u različitim klasama. Segregacija žena građanskog statusa je bila moguća samo u domaćinstvima koja su posedovala dovoljno robova i koja su mogla da ograniče svoju žensku populaciju na dokolicu koja je oživljavana domaćim radinostima kao sto su tkanje i predenje. Ovakav stepen segregacije jednostavno nije bio
moguć u siromašnijim porodicama; žene koje su prodavale hleb i povrće na pijaci - Atinjanke,(52) ne strankinje sa boravkom - nisu bile izdvajane, i mora da je postojalo mnogo žena u demama Atike, koje su učestvovale u radu na zemlji i terale stoku na pijacu. Bez sumnje da su pravila ponašanja zahtevala da jedna drugoj stite vrline tako sto su bile sto je moguce vise u paru, ali jasno je da generalizacije koje sam formulisao u glavi 3 na temu segregacije i prepreka ljubavnim vezama izmedju gradjanskih sinova i kceri, gube na vrednosti kako se ide niz drustvenu lestvicu. Tamo gde ima ljubavnih afera, i mladići i devojke mogu imati jasna viđenja, ne prisilno da jure, već veoma važno de facto - za koga će da se udaju/ožene. Devojka u Aristofanovoj komediji Žene u narodnoj skupštini (Ecclesiazusai), koja nestrpljivo čeka dolazak svog mladića, dok je njena majka van kuće, jeste možda mnogo bliža normi atinskog života, nego one zatvorene dame koje se ''stide čak prisustva svog muškog rođaka''. Bilo bi bilo u neskladu sa današnjim iskustvom da se veruje da su govornici u atinskom sudu propovedali i bili veoma obazrivi da pripišu poroti, više standarde prikladnog ponašanja u odnosu na one koje je zapravo prosečan član porote sam sebi postavio.

	Rvači (Paris f314; CVA France 2, plate IIIHe)

8. Filozofi i drugi

Dosta je klasične grčke filozofije obeleženo prezirom prema seksualnom odnosu, što autor Platonovog Sedmog pisma (53) uvređen tradicionalnim povezivanjem seksa sa božanstvom, naziva ''ropskim i ružnim zadovoljstvom pogrešno nazvanim aphrodisios.'' Ksenofontov Sokrat, iako raspoložen da darom blagotvornog proviđenja smatra da ljudska bića, za razliku od ostalih sisara, mogu da uživaju u seksu tokom cele godine, (54) oprezan je da ne opterećuje dusu onim što on smatra minimalnom potreba tela.(55) Vrlina je ukorila Porok u Prodikovoj alegoriji Heraklovog izbora, (56) zbog, ''forsiranja seksualne aktivnosti pre nego što čovek ima potrebu za tim.'' Antisten se hvalio (57) da je imao odnos samo sa najraspoloživijim ženama (koje su muškarcima bile najmanje poželjne) ''kada mom telu to treba.'' Jedan logičan ishod ovog odnosa prema seksu je izložen u primeru kinika Diogena, koji je navodno javno masturbirao kada je njegov penis bio u erekciji,(58) kao da je češao ujed komarca. (59) Jos jedan ishod bilo je i učenje (uticajno u hrišćanstvu, ali ne i hrišćanskog porekla)(60) da mudar i častan čovek neće imati odnos, sem ako njegova svrha nije produženje legitimnih potomaka, učenje koje neminovno zabranjuje mnoge heteroseksualne i sve homoseksualne aktivnosti.

Iako je filozofska preokupacija kontrastom ''telo''i ''duša'' imala mnogo veze sa ovim razvojima, možemo da razlikujemo, kao tlo na kome su ove filozofske biljke iznikle, grčko divljenje prema neranjivosti, neprijateljstvo prema (pre)usmeravanju resursa ka zadovoljstvu, i neverovanje u mogućnost da različiti načini osećanja i ponašanja mogu biti sjedinjeni u jednoj osobi, a da ne umanjuju njegov uspeh u dostizanju vrlina koje se očekuju od nesebičnog branioca svog grada. Takođe je jasno da je odbijanje grčkog prava i društva da tretira ženu kao odgovornu osobu, dok je na jednoj strani ohrabrivalo samozadovoljno prihvatanje prostitucije i konkubinata, vodilo ka klasifikaciji seksualne aktivnosti kao muškog zadovoljavanja, koga na minimum mogu da svedu oni koji nisu samopopustljivi.(61)

Komedija daje drugačiju sliku. Aristofanov govor u Platonovoj Gozbi razlikuje se od govora ostalih likova u ovom radu po tretiranju erosa kao individualne strastvene potrage za ''drugom polovinom'' muškarca (ili žene). Ovakvo shvatanje erosa je odbacio Platon (62), koji je verovatno izabrao Aristofana kao svog pobornika zato što mu se to činilo kao shvatanje koje bi se očekivalo od komičnog pesnika; i moguće je da mu se tako činilo, jer je komedija posmatrala seksualno ponašanje očima niže srednje klase (up. Pogl. 7). Bez sumnje je da u komediji kasnog četvrtog veka nalazimo mnogo toga što se slaže sa Platonovim Aristofanom, jedan primer je kajanje osećajnog mladića koji shvata da je usvojio ''dvostruke standarde'' u osuđivanju svoje žene i u pravdanju sebe.(63) Ali moramo da uzmemo u obzir takođe i Aristofanovu Lizistratu, pisanu 411. godine. Postoji mnogo fantazije i nedoslednosti u komadu, zaista više, nego sto je obično primetno - i ništa drugo do nedoslednost je činjenica da građani, kojima su supruge odbile seksualni odnos, navodno nisu u stanju da se obrate robovima, prostitutkama ili dečacima, ili čak masturbaciji.(64) Aristofanska komedija jednostavno ignoriše ove aspekte realnosti koji bi bili nepovoljni za razvoj komičnog zapleta. Ipak kada se uzmu u vidu svi ustupci načinjeni zarad komične konvencije, može se pretpostaviti da je centralna ideja komada - seksualni strajk građanskih žena protiv svojih muževa, imala snažan efekat, implicirajući da je bračna veza imala veću vaznost u pravim životima ljudi, nego sto možemo da zaključimo iz našeg poznavanja prava i sudskih parnica o vlasništvu i nasledstvu, kao i iz opsežnog pregleda varijeteta seksualnog iskustva i ponašanja koja su bila moguća kod Grka.

Fus Note:

1. "Kada se želja udvostruči, nastaje eros; a kada se eros udvostruči, nastaje ludilo/mahnitost." Prodicus, fr.B7 (Diels-Kranz).
2. Za detaljniju diskusiju videti moj članak, 'Aristofanov govor u Platonovoj Gozbi,' Journal of Hellenic Studies Ivi (1996), 41 ff., narocito 48 f.
3. Xenophon, Symposium 9.6.
4. Aristofan, Oblakinje, 82.
5. Aristofan, Aharnjani 259-279.
6. Pindar, Nemejske ode 10.80-82.
7. Ksenofont, Hijeron 1.4.
8. Npr. Eshin i 52.
9. Aristotel, Nikomahova etika 1128 22-25.
10. Lisija iii 6.
11. Npr. Ksenofont, O ekonomiji 7.5.
12. Isej iii 14 (uopštena tvrdnja); Aristofan, Ptice 130-132 podržava ovu tvrdnju.
13. Npr. Aristofan, Žene u narodnoj skupštini 818-833, Ose 788-790.
14. Npr. Menandar fr.592, Euripid fr.521.
15. Npr Lisija i 8 (preljubnikov plan da osvoji udatu ženu), Teokrit 2.70-103.
16. Zakon citiran i diskutovan od strane Demostena xxiii 53-55. Up. A.R.W. Harrison, The Law of Athens, I (Oxford, 1968), 32-38.
17. Govornik u Lisiji smatra da je preljubnik naneo sramotu njegovoj ženi i deci, a o njega se ogrešio. Ipak, drugačiji stav je iznet u Kalija fr. 1, ''Profit je bolji od sramote; sa preljubnikom u unutrašnju sobu!''
18. Lisija i 32 f.
19. Npr. Lisija xix 9f., ''Moj otac je tokom svog zivota potrosio vise na grad nego na sebe i svoju porodicu. ...''
20. Npr. Eshin i 42, govori o tome kako Timarh ''prozdire svoje poprilicno imanje... zato sto je rob najsramnijim zadovoljstvima.''
21. Demosten xix 229.
22. Menandar fr. 198.
23. Arhiloh fr.118 (Tarditi)=142(Bergk).
24. Isej x 25.
25. Ksenofont, Agesilaj 5.
26. Ksenofont, Uspomene iv 5.9.
27. Menandar, Samljanka (Austin) 349 f.
28. Hesiod fr. 275 (Merkelbach and West).
29. Up. Euripid, Trojanke 665 f., Medeja 569-575, fr.323.
30. Dokaze o ovom stavu detaljnije sam izlozio u 'Eros and Nomos,' Bulletin of the Institute of Classical Studies x (1964), 31-42.
31. Ksenofont, Hijeron 1.33.
32. Npr. Ksenofont, O ekonomiji 12.14, Gozba 8.21.
33. Npr. J.D.Beazley, Greek Vases in Poland (Oxford,1928), pl. 19.1, Corpus Vasorum Antiquorium, Italy VIII, III Ic 1.38.
34. Npr. B. Graef and E. Langlotz, Die antiken Vasen von der Akropolis zu Athen i (Berlin,1925), pl.85 (no.1639), 90 (no.1913).
35. Up. G. Devereus, ''Greek Pseudo-Homosexuality and the 'Greek Miracle,''' Symbolae Osloenses xliii (1967), 69-92.
36. Grci nisu nikad spomenuli da ova pojava potice od 'dekadentnih Azijata'; Herodot i 135 smatra da su Persijanci prihvatili pederastiju od Grka.
37. Ne moze da se kaze da je neko bio iskljucivo ili dominantno homoseksualan; Pausanija i Agaton su odrzavali vezu koja poprilicno lici na homoseksualni 'brak' (Platon, Gozba 193B).
38. Npr. [Ksenofont], O lovackoj vestini (Cynegeticus) 12.20 o naporima ljubavnika da nadmasi sebe kada ga njegov decko gleda.
39. Eshin i 142.
40. Corpus Vasorum Antiquorum, Italy III, III He 50.13 (dva mladica), Italy XL, III I 3.2 (grupa mladica); H.Licht, Sittengeschichte Grichenlands, iii (Dresden and Zurich,1928) figg.192,199 (decaci).
41. Vidi, narocito Platon, Gozba 182A-183D.
42. Bez sumnje, ljubavnik koji nije bio dzentlmen, glasno bi se hvalio svojim uspehom, kao sto pominje Platon, Fedar 232A.
43. Eshin i passim.
44. Eshin i 119 f.
45. Up. Ponizenje govornika u Demosten lvii 44f. koji govori o ''sluzenju i ponizavanju'' na koju je njegova majka zbog bede bila osudjena (bila je dojilja).
46. Up. Aristofan, Plut (Blago)153-159.
47. Up. Eshin i 45 f., o teskocama da se Timarhov ljubavnik (ili musterija) Misgola privoli da da dokaz.
48. Eubul fr.120. U originalu je neprevodiva igra reci, "euryprôktóteroi polý / tęs póleos apechóręsan", sto moze da znaci ili da su "mnogo sirih cmarova otisli iz grada" ili da su "otisli sa cmarovama mnogo sirim od grada". (nap. AngraMaina)
49. K. Schefold, Myth and Legend in Early Greek Art (English tr. London, 1966), pl. 27b.
50. Corpus Vasorum Antiquorum, Germany XXXI, III Hd 143 f.
51. Aristophan, Ptice 136-143, Vitezovi 1384-1387, Ose 578.
52. Zena sa hlebom kod Aristofana, Ose 1388-1414 ocigledno ima gradjanski status.
53. 335B; da li je autor Platon ili ne, nije bitno u sadasnjem kontekstu.
54. Ksenofont, Uspomene (Memorabilia) i 4.12.
55. Ibid., i 3.14
56. Ibid., ii 1.30.
57. Ksenofont, Gozba 4.38.
58. Plutarh, O protivrecnostima u stoickom ucenju (De Stoicorum Repugnantiis)1044B.
59. Receno je za Sokrata da je poredio Kritijinu ljubav (eros) za Eutidema sa zeljom svinje da pocese ledja koja je svrbe o stenu. (Ksenofont, Uspomene (Memorabilia) i 2.30). Demokrit fr. B 127 (Diels-Kranz) je dokaz o visokoj cenjenosti cesanja, pre nego niskom vrednovanju seksa.
60. Za Muzonija Rufa (p.63.17ff., Hense) teško može da se pretpostavi da je izložio hrišćanski uticaj.
61. Savremeni hrišćanski kritičari o ''permisivnom društvu'' ponekad govore kao da su zaista verovali (a možda i veruju) da je vanbračna seksualna veza sa osobom suprotnog pola neka vrsta iskustva kao kada se zubi zariju u meko meso.
62. Platon, Gozba 205DE, 212C, Zakoni 731D-732B
63. Harisije kod Menandra, Parničari (Epitrepontes)588-612 (Körte).
64. Bez obzira koliko masturbacija može da bude neadekvatna zamena za seksualni odnos, predstavljajući Atinjane i Spartance kako se šunjaju okolo u neprestanom stanju erekcije, Aristofan nas navodi da pitamo: ''Zašto oni ne masturbiraju?'' Up. takođe Eubul fr. 120 govoreći o Grcima kod Troje: ''Masturbirali su deset godina...''

Iz:
K.J. Dover, Classical Greek Attitudes to Sexual Behaviour, u: Sexuality and Gender in the Classical World, Readings and Sources, izd. Laura K. McClure, London (Blackwell Publishers), 2001, str. 19-33.

Prevod: Jelena